Премијера Молијерове комедије „Уображени болесник“ у режији Николе Завишића

Представа „Уображени болесник”, по тексту славног француског комедиографа Жана Батиста Поклена Молијера, у режији Николе Завишића, биће премијерно изведена 5. децембра (20:30) на Сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду.

Нова поставка доноси на сцену освежену визију у духу оригиналног Молијеровог дела из 1673. године и први је пут да се игра у интермецима, као што је Молијер у оригиналу и написао.

Такође, представља и омаж Молијеру не само као писцу, већ и као великом глумцу и његовој потпуној посвећености и оданости позоришној уметности. 

„У нашој представи се за време тих кратких предаха од радње комада до душе дешава нешто друго, значајно по групу глумаца коју гледамо, а што публика у регуларној изведби не би могла да види: нашли смо се на четвртој изведби Уображеног болесника 17. фебруара 1673. годиње. Залазимо иза завесе и видимо припреме глумаца за наредни чин, видимо да је господин Молијер болестан, да му није добро, схватамо да то играње комедије споља гледано за њега представља сада питање живота и смрти. Желели смо да се упустимо у рискантнији, али изазовнији позоришни подухват. На такав пут, у такву представу повукла нас је снажна струја Молијерове судбине. Искористили смо силу коју нуди невероватна симболика његове смрти, која је заиста започела на сцени и то управо када је четврти пут играо Аргана, уображеног болесника. Ова околност чврсто, али нежно прожима ток наше представе и чини да она, поред заигране комичне игре, буде крхка, готово трагична“, каже Никола Завишић.

Драматург Периша Перишић оцењује да Молијеров „Уображени болесник” слови за апотеозу жанра, јер почива на својеврсном плезиру које музика, игра и плес пружају унутар саме комедије. 

„У фокусу овог спектакла, у пуном смислу те речи, обогаћеног музиком и кореографијом је процес сублимације разнородних елемената у комични максимум. Данас је практично немогуће замислити иједну студију о славном драматичару, а да га темељно не позиционира унутар друштвеног, културног, да не кажемо, и политичког контекста који нас нужно информише о сваком аспекту уметничке делатности. Зато смо већ на самом почетку процеса решили да је нипошто не митологизујемо ни романтизујемо. У прилог суровости ондашњих извођачких услова нашли смо копчу са савременим продукционим системима лишеним емпатије и неумољивим диктатом – Show must go on!”

Kроз хиперболисани хумор и апсурдан, пренаглашен комички стил игре преиспитују се моралне вредности друштва, болесни и искварени међуљудски односи, похлепа, зависност од болести, и преварност као и поквареност лажних заштитника здравља, што заједно даје искривљен, али истинит одсјај времена и друштва у коме и ми живимо.

„Болест појединца и болест друштва, сукоб те две силе, сукоб који иако суштински до те мере прожет хиперболом и не може бити друго до смешан, ипак оставља помало трагички ожиљак на души посматрача. То је једна од идеја нашег процеса: како да прикажемо комедију која не бежи од дубоке емоције, од трагике? Kомедију која се бави питањима позоришне етике, али и етике у контексту породице, друштва. Болест је метафора, али је толико измаштана у случају Аргана, да у његовој глави и свести почиње да га сасвим прожима, постаје стварна. Реалне халуцинације. Да ли он под утицајем тих халуцинација губи свој идентитет? Да ли сви други учесници ове приче збиља постоје или су плод његове маште? То су све питања, али и путање којима смо се бавили. Уображени болесник, можда, и није најбољи превод наслова овог комада. Није то чак ни Умишљени болесник. Према оригиналу, можда би најпрецизнији превод био Замишљени болесник у смислу тога да Арган замишља да је болестан; имагинарно је болестан, али је могућа и вероватна следећа игра речи – уједно је и замишљен над својом болешћу, промишља је и промишља људе око себе и односе са њима”, сматра редитељ Завишић.

Kао уметнички тим овог позоришног дела потписује се и драматург Периша Перишић, сценограф Јелена Радовић, костимограф Суна Kажић, композитор Јован Стаматовић Kарић, дизајн звука и звучних амбијената Владимир Петричевић, кореографи Тамара Пјевић и Јакша Филиповац, и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор)

У подели су: Иван Босиљчић, Соња Kолачарић, Анастасиа Мандић, Данило Лончаревић, Зоран Ћосић, Сава Милутиновић, Немања Стаматовић, Ива Милановић, Вучић Перовић, Никола Вујовић, Немања Kонстантиновић и Јован Стаматовић Kарић.

Прва реприза биће одржана 12. децембра, а до краја месеца представа ће бити на репертоару и 25. и 26. децембра.  

Ово ће у Народном позоришту у Београду бити девета (уз једну обнову) поставка „Уображеног болесника“.  Последња премијера одржана је 20. марта 2003. године, такође, на Сцени „Раша Плаовић”.