Premijera Molijerove komedije „Uobraženi bolesnik“ u režiji Nikole Zavišića

Predstava „Uobraženi bolesnik”, po tekstu slavnog francuskog komediografa Žana Batista Poklena Molijera, u režiji Nikole Zavišića, biće premijerno izvedena 5. decembra (20:30) na Sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu.

Nova postavka donosi na scenu osveženu viziju u duhu originalnog Molijerovog dela iz 1673. godine i prvi je put da se igra u intermecima, kao što je Molijer u originalu i napisao.

Takođe, predstavlja i omaž Molijeru ne samo kao piscu, već i kao velikom glumcu i njegovoj potpunoj posvećenosti i odanosti pozorišnoj umetnosti. 

„U našoj predstavi se za vreme tih kratkih predaha od radnje komada do duše dešava nešto drugo, značajno po grupu glumaca koju gledamo, a što publika u regularnoj izvedbi ne bi mogla da vidi: našli smo se na četvrtoj izvedbi Uobraženog bolesnika 17. februara 1673. godinje. Zalazimo iza zavese i vidimo pripreme glumaca za naredni čin, vidimo da je gospodin Molijer bolestan, da mu nije dobro, shvatamo da to igranje komedije spolja gledano za njega predstavlja sada pitanje života i smrti. Želeli smo da se upustimo u riskantniji, ali izazovniji pozorišni poduhvat. Na takav put, u takvu predstavu povukla nas je snažna struja Molijerove sudbine. Iskoristili smo silu koju nudi neverovatna simbolika njegove smrti, koja je zaista započela na sceni i to upravo kada je četvrti put igrao Argana, uobraženog bolesnika. Ova okolnost čvrsto, ali nežno prožima tok naše predstave i čini da ona, pored zaigrane komične igre, bude krhka, gotovo tragična“, kaže Nikola Zavišić.

Dramaturg Periša Perišić ocenjuje da Molijerov „Uobraženi bolesnik” slovi za apoteozu žanra, jer počiva na svojevrsnom pleziru koje muzika, igra i ples pružaju unutar same komedije. 

„U fokusu ovog spektakla, u punom smislu te reči, obogaćenog muzikom i koreografijom je proces sublimacije raznorodnih elemenata u komični maksimum. Danas je praktično nemoguće zamisliti ijednu studiju o slavnom dramatičaru, a da ga temeljno ne pozicionira unutar društvenog, kulturnog, da ne kažemo, i političkog konteksta koji nas nužno informiše o svakom aspektu umetničke delatnosti. Zato smo već na samom početku procesa rešili da je nipošto ne mitologizujemo ni romantizujemo. U prilog surovosti ondašnjih izvođačkih uslova našli smo kopču sa savremenim produkcionim sistemima lišenim empatije i neumoljivim diktatom – Show must go on!”

Kroz hiperbolisani humor i apsurdan, prenaglašen komički stil igre preispituju se moralne vrednosti društva, bolesni i iskvareni međuljudski odnosi, pohlepa, zavisnost od bolesti, i prevarnost kao i pokvarenost lažnih zaštitnika zdravlja, što zajedno daje iskrivljen, ali istinit odsjaj vremena i društva u kome i mi živimo.

„Bolest pojedinca i bolest društva, sukob te dve sile, sukob koji iako suštinski do te mere prožet hiperbolom i ne može biti drugo do smešan, ipak ostavlja pomalo tragički ožiljak na duši posmatrača. To je jedna od ideja našeg procesa: kako da prikažemo komediju koja ne beži od duboke emocije, od tragike? Komediju koja se bavi pitanjima pozorišne etike, ali i etike u kontekstu porodice, društva. Bolest je metafora, ali je toliko izmaštana u slučaju Argana, da u njegovoj glavi i svesti počinje da ga sasvim prožima, postaje stvarna. Realne halucinacije. Da li on pod uticajem tih halucinacija gubi svoj identitet? Da li svi drugi učesnici ove priče zbilja postoje ili su plod njegove mašte? To su sve pitanja, ali i putanje kojima smo se bavili. Uobraženi bolesnik, možda, i nije najbolji prevod naslova ovog komada. Nije to čak ni Umišljeni bolesnik. Prema originalu, možda bi najprecizniji prevod bio Zamišljeni bolesnik u smislu toga da Argan zamišlja da je bolestan; imaginarno je bolestan, ali je moguća i verovatna sledeća igra reči – ujedno je i zamišljen nad svojom bolešću, promišlja je i promišlja ljude oko sebe i odnose sa njima”, smatra reditelj Zavišić.

Kao umetnički tim ovog pozorišnog dela potpisuje se i dramaturg Periša Perišić, scenograf Jelena Radović, kostimograf Suna Kažić, kompozitor Jovan Stamatović Karić, dizajn zvuka i zvučnih ambijenata Vladimir Petričević, koreografi Tamara Pjević i Jakša Filipovac, i Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor)

U podeli su: Ivan Bosiljčić, Sonja Kolačarić, Anastasia Mandić, Danilo Lončarević, Zoran Ćosić, Sava Milutinović, Nemanja Stamatović, Iva Milanović, Vučić Perović, Nikola Vujović, Nemanja Konstantinović i Jovan Stamatović Karić.

Prva repriza biće održana 12. decembra, a do kraja meseca predstava će biti na repertoaru i 25. i 26. decembra.  

Ovo će u Narodnom pozorištu u Beogradu biti deveta (uz jednu obnovu) postavka „Uobraženog bolesnika“.  Poslednja premijera održana je 20. marta 2003. godine, takođe, na Sceni „Raša Plaović”.