ПРЕМИЈЕРА КОМЕДИЈЕ "ИЗБИРАЧИЦА" 14. МАЈА НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ

Комедија "Избирачица", по тексту Косте Трифковића и у режији Николе Завишића, биће премијерно изведена у уторак 14. маја (19,30) на Великој сцени.

Говорећи о редитељској концепцији, Завишић је на првој читаћој проби најавио да ће она бити усмерена ка томе да су сви ликови "одавно умрли, дакле још када је комад написан, и да се, у међувремену, од тада, заправо, ништа није променило".
- Направићемо једну веселу зомби екипу која 150 година бира, чека и ништа не чини како би се ситуација променила. Мислим да је то нечињење управо оно што нас данас, чини ми се, све овде боли. Јер, шта год лично да смо и покушали да урадимо, то никад није било довољно да би се ситуација променила на боље. Ово би требало да буде једна "весела сахрана", ако то могу тако да назовем, са пуно врцаве игре, која постоји у тексту, али и са још неким стварима које Трифковић није написао, а које бих волео да створимо као сценске, живе слике, које би биле реализоване уз велику помоћ светла, покрета и личне глумачке инспирације - рекао је Завишић коме је ово трећа режија у Народном позоришту.
Према његовом мишљењу, насловна јунакиња, односно Малчика, требало би да буде само један сегмент тог распадајућег света који ништа не чини и којем је "само битно да нешто чује и да завири, као у ријалити шоу програмима".
- Ово је један кореографски водвиљ, јако прецизно написан, добро "сашивен", и као такав он ће и остати, а ми ћемо у њега, током проба, да имплантирамо све те ствари које планирамо да урадимо - додао је Завишић, редитељ представа "Играјући жртву" и "Важно је звати се Ернест" које су на репертоару Сцене "Раша Плаовић".
Главну улогу тумачиће Анастасиа Мандић, а у подели су и Драган Николић - Гиџа (Соколовић), Александра Николић (Јеца), Сена Ђоровић (Савета), Зоран Ћосић (Тимић), Ивана Шћепановић (Ката), Тамара Стошић к.г. (Милица), Иван Босиљчић (Бранко), Дарко Томовић (Штанцика), Милорад Мандић к.г. (Тошица) и Немања Константиновић (Јован).
Драматург представе је Молина Удовички Фотез, сценографију ће креирати Мираш Вуксановић, костиме Суна Кажић, а музику ће компоновати Соња Лончар и Андрија Павловић.
У сарадничкој екипи су и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор), Дамир Тодоровић (сценски покрет), Немања Константиновић (организатор), Јована Ђуричић (организатор на пракси), Саша Танасковић (инспицијент) и Гордана Перовски (суфлер).
Представа се ради у копродукцији са Позориштем "Бора Станковић" из Врања.
"Избирачица" је на Великој сцени Народног позоришта у Београду последњи пут премијерно изведена 11. маја 1993. године, поводом 150-те годишњице Трифковићевог рођења.
Представу је режирао и адаптирао Радослав Златан Дорић који је улоге поверио Марку Николићу (Соколовић), Огњанки Огњановић (Јеца), Весни Тривалић (Малчика), Душанки Стојановић (Савета), Михајлу Викторовићу (Тимић), Нади Блам (Ката), Исидори Минић (Милица), Гојку Балетићу (Бранко), Зорану Ћосићу (Штанцика), Миленку Павлову (Тошица) и Бранку Јеринићу (Јован).
Сценографију је урадио Александар Златовић, костиме Весна Радовић, музику Мирољуб Аранђеловић Расински, док је за кореографију и сценски покрет била задужена Јелена Шантић.
М.Б.

Посетите страницу представе "Избирачица" на FACEBOOK-u

Интервју са Анастасиом Ањом Мандић објављен у 70. броју "ПОЗОРИШНИХ НОВИНА" 27. априла 2013. године.

ИНТЕРВЈУ: АНАСТАСИА МАНДИЋ, МАЛЧИКА У ТРИФКОВИЋЕВОЈ „ИЗБИРАЧИЦИ"

Заглављени смо у времену

У матичном Народном позоришту, глумица Анастасиа Мандић тренутно игра у пет представа. Улогама Мајке („Играјући жртву”), Вјере („Велика драма”), Госпође Елвстед („Хеда Габлер”), Гвендолин Ферфакс („Важно је звати се Ернест“) и Радице („Огвожђена"), ускоро ће придружити још једну. Реч је о Малчики, главној јунакињи комедије Косте Трифковића „Избирачица" која ће, у режији Николе Завишића, премијерно бити изведена 14. маја на Великој сцени.
Осим наше саговорнице, у подели су и Драган Николић - Гиџа (Соколовић), Александра Николић (Јеца), Сена Ђоровић (Савета), Зоран Ћосић (Тимић), Ивана Шћепановић (Ката), Тамара Стошић (Милица), Иван Босиљчић (Бранко), Дарко Томовић (Штанцика), Милорад Мандић (Тошица) и Немања Константиновић (Јован).
Ово је Завишићева трећа режија у Народном позоришту и ваша трећа сарадња са њим?
Нас двоје се одлично разумемо и исто мислимо, тако да је та наша сарадња само логична последица свега тога. Једноставно, ја његов начин размишљања веома добро схватам и умем да га испратим. Иначе, Никола и ја се приватно не познајемо дуго. Он је мене први пут гледао пре неколико година, после мог повратка са трудничког боловања, у комаду Маје Пелевић „Можда смо сви ми Мики Маус". После представе ми је пришао и рекао да би јако волео да ради са мном. Помислила сам: „Боже, ево га још један од оних што само обећавају, а своја обећања никад не остваре".
Никола је, ипак, био човек од речи?
Да, јесте и хвала му на томе, јер је веома брзо после тога уследила наша прва сарадња у представи „Играјући жртву". То је, стварно, било разумевање на први поглед. Нас двоје радимо без неких великих експликација, неких великих мудрости... Потом је уследио и рад на представи „Важно је звати се Ернест". Чини ми се да ћемо баш због те неке суштинске повезаности око посла и заната, сигурно урадити још много заједничких представа.
Овога пута радите „Избирачицу" у којој вам је поверио главну улогу?
Да, када сам сазнала за то, била сам, можда, мало и изненађена. Питала сам се откуд сад то да се ради, јер сам се још увек веома добро сећала оне старе представе у којој је играла и моја мама (Огњенка Огњановић, оп.а.). Међутим, схватила сам да је, у међувремену, већ прошло пуних 19. година. Прочитала сам комад и схватила да је мој утисак о њему, сада у овом животном добу, потпуно другачији.
Другачији је, у сваком случају, и редитељски концепт?
Наравно. Ону стару „Избирачицу" памтим као комад који је имао једну класичну поставку. Николина концепција је другачија. Заснива се на томе да Малчика више није млада и размажена девојка која само избира, већ је реч о некоме ко би требало да буде довољно зрео и одговоран за поступке које повлачи. Међутим, то није случај. То нам, дакле, говори да њој у њеној кожи и није баш удобно.
Да ли је ово улога која потпуно одговара вашем глумачком сензибилитету?
Мислим да она, пре свега, одговара мојој тренутној зрелости. Некако, мој сензибилитет је такав да је прилично прилагодљив. Не знам да ли би умела да размишљам о Малчики, тако као што сад размишљам, када бих радила са неким другим редитељем. Завишића овде привлачи то што је стално нека интрига у питању, што људи воде рачуна о најповршнијим могућим стварима, што једни друге прислушкују, једни другима смештају...
Актуелно и данас, неспорно, упркос толикој временској дистанци од када је комад написан?
Апсолутно. Јер, та нека малограђанштина у којој волимо да гледамо туђа посла, је нешто у чему смо итекако успешни и ненадмашни. Радећи овај комад схватила сам да се скоро ништа није променило.
Шта нам то, заправо, говори?
Мој је утисак да смо остали заглављени у времену. У сваком случају, то је нешто чиме ћемо се овде сигурно бавити. Али, наравно, нећемо одустати ни од комичних елемената које нам Трифковић нуди.
Осим правог избора, који значи имати став и реално оценити своје могућности, Трифковић нам показује колико је битно не пропустити прави тренутак. Да ли сте ви, током досадашње каријере, пропустили неки тренутак за који се касније испоставило да је био баш онај прави?
Не, мислим да нисам. Инстинкт ме никад није преварио. Никад се нисам кајала због онога што сам одбила да радим. Моја једина грешка, ако нешто уопште може тако да се назове, је та што сам рођена у глумачкој, позоришној породици и што сам мислила да ми неке ствари просто припадају. Не из обести, него зато што је то моје окружење. Нисам се борила да радим више, јер не припадам оним људима који су спремни да, увек и у сваком тренутку, преузму иницијативу.
Иако глумци не воле да их неко сврстава у одређени жанр, чини се да вама, некако, највише „лежи" комедија?
То ми не смета, нити се оптерећујем таквим стварима. Видим по реакцијама мојих колега и неких других људи, да је то нешто што ја, уствари, осећам и што вероватно умем да радим. Тако да... комедија јесте мој фах.
Микојан Безбрадица

ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ (МУЗЕЈ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, 8. МАЈ)

Комедија Косте Трифковића "Избирачица", у режији Николе Завишића, биће премијерно изведена у Народном позоришту у Београду 14. маја на Великој сцени, најављено је данас на конференцији за новинаре.
В.д. управника Дејан Савић истакао је да НП ради по плану и да осећа као привилегију што ова републичка установа културе може да оствари свој репертоар, додавши да га не радује ситуација у градским позориштима која се муче да набаве средства.
Савић је изјавио да у НП мора да постоји за свакога по нешто, од антике до савремених комада, а да се посебна пажња поклања националној литератури, јер је значајна и едукативна улога позоришта, напомињућу да код нас само 14 посто људи посећује драмске и свега три посто оперске представе.
Комад из 19. века "Избирачицу" описао је као леп и духовит текст и изразио уверење да ће се модерно режирана представа дуго играти.
Улоге тумаче Анастасиа Мандић (Малчика), Драган Николић Гиџа (Соколовић), Александра Николић (Јеца, његова жена), Сена Ђоровић (Савета, њихова нећака), Зоран Ћосић (Тимић), Ивана Шћепановић (Ката, његова жена), Тамара Стошић (Милица, њихова кћи), Иван Босиљчић (Бранко, журналиста), Дарко Томовић (Штанцика), Милорад Мандић (Тошица).
В.д. директора Драме НП Спасоје Ж. Миловановић подсетио је на успешну верзију "Избирачце" од пре 20 година (са Весном Тривалић као Малчиком), истичући да нова поставка има "задивљујући концепт" и да је зато пребачена са мале на велику сцену.
"Ово је зачудна и модерна гротеска која не робује навици у приступу познатом делу наше баштине", рекао је он.
Миловановић је додао да је представа копродукција са позориштем "Бора Станковић" из Врања, из чијег је ансамбла глумица Стошић, објаснивши да је то део настојања НП да помогне угледном театру чија је зграда страдала у пожару.
Редитељ, који потписује и сценографију са Мирашем Вуксановићем и дизајн светла са Миодрагом Миливојевићем, подсетио је да је у НП радио комедију Оскара Вајлда "Важно је звати се Ернест" која је радикално другачија од класичних поставки и оценио да се "Избирачица" надовезује на тај процес.
Завишић је најавио да ће се представа "на свеж начин осврнути и на традицију и на данашње горуће проблеме, али на духовит начин", у стилу који је описао као "меланхолични водвиљ о нашим наравима и нашем силном избирању које нас на крају никуда не одведе".
Драматург Молина Удовички Фотез напоменула је да би Трифковић као писац био задовољан овом представом, а као грађанин забринут због стања свести грађанске класе која се и данас врти у истом кругу, забављена сама собом, што је он критиковао још пре век и по.
Анастасиа Мандић је напоменула да је "у овом концепту Малчика у поодмалким годинама за удају, па је зато оцвала".
"То није редак случај нашег доба у којем су се границе за одлуке када би било добро удати се и за кога - помериле. Пријао ми је рад са редитељем, договорили смо се да Малчика данас не може бити само неко ко је размажен и избирљив, да то не може бити довољно за ово време", рекла је она.
Указујући да сада онога ко је пун себе зовемо егоманијак, додала је да такав тип "може да буде довољно безобразан, безобзиран и бахат, неправедан према родитељима и најближима и да просто бира из свог незадовољства, из тога што му није удобно у својој кожи".
"Не мора бити само породица та која буди нешто лоше у детету, него и дете може да буди оно лоше у родитељу. Бавили смо се односом родитеља који су произвели Малчику такву каква јесте, а која њима узвраћа истиом мером. Што се тиче просаца радили смо на томе да сваки буде другачији, али тако да она може да изабере било кога и да јој једнако не би било добро ни са једним од њих тројице", изјавила је Мандићева.
Костиме је креирала Суна Кажић, композитори су Сања Лончар и Андрија Павловић, а сценски покрет потписује Дамир Тодоровић.
Више детаља везаних за премијеру „Избирачице“ (извештаји, интервјуи, фотографије, тв прилози...) можете пронаћи на FACEBOOK страници представе.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

У ХОЛУ ВЕЛИКЕ СЦЕНЕ ПОСТАВЉЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ПОЗОРИШТА "БОРА СТАНКОВИЋ" У ВРАЊУ

Поводом премијере представе "Избирачица", у холу Велике сцене, постављена је изложба чији је иницијатор Одбор за обнову зграде Позоришта "Бора Станковић" у Врању.
На 16 фотографија, приказане су рушевине позоришта после пожара, као и предлози будућег ентеријера и екстеријера нове позоришне зграде.
Сви заинтересовани грађани могу да уплате донације на динарски текући рачун 840-2696741-93 Управе за трезор филијале у Врању, односно на девизни 01-504105-100000322-000000-000 IBAN kod RS 35908504105000032221.
Зграда врањског Позоришта “Бора Станковић”, стара 120 година, изгорела је 2. јула 2012. године у раним јутарњим сатима.Том приликом, уништена је дворана, бина, фоаје, подрумски део, док су део архиве, документација и део костима сачувани, али су оштећени.
Зграда Позоришта "Бора Станковић" је културни и историјски споменик, а изградио ју је 1892. године трговац Јанча Јовановић.
Изгорела сцена и сала налазиле су се управо на темељима те зграде. Нови део и адаптација урађени су 1993. и 1998. године.
Прву позоришну представу Врањанци су одиграли 30. јануара 1896. године. Био је то Његошев “Горски вијенац” у режији Радоја Домановића, ондашњег професора Гимназије у Врању.
Касније, 5. октобра 1942. године, формирано је “Позориште грађанске касине”, када у Врању почиње организовани позоришни живот.
М.Б.