Нови успех представе „Очеви и оци“ – шест награда на позоришном фестивалу у Ужицу

Представа „Очеви и оци“, према истоименом роману Слободана Селенића, у драматизацији Kате Ђармати, режији Вељка Мићуновића и продукцији Народног позоришта у Београду, наставља са успесима на домаћим позоришним фестивалима.

После бројних признања добијених у претходна два месеца на „Нушићевим данима“ у Смедереву, „Вршачкој позоришној јесени“, „Буциним данима“ у Александровцу и „Зорановим данима“ у Зајечару, тријумфални поход настављен је и на 28. Југословенском позоришном фестивалу „Без превода“ у Ужицу где је у веома јакој конкуренцији, од укупно девет, освојено чак шест награда.

Одлукама стручног жирија, Вељку Мићуновићу припала је Награда „Ардалион“ за најбољу режију, Вања Ејдус је добила Награду „Ардалион“ за најбољу женску улогу, Сена Ђоровић Награду „Ардалион“ за најбољу епизодну улогу, Александар Вучковић Награду „Ардалион“ за најбољег младог глумца и Награду дневног листа Политика „Авдо Мујчиновић“, а Марија Марковић Милојев Награду „Ардалион“ за најбољу костимографију.

Према мишљењу жирија, којим је председавао сценограф Миодраг Табачки, а чланови су били глумица Урша Раукар Гамулин, књижевник Милош Латиновић, драматуршкиња Бранислава Илић и редитељ Милан Нешковић, Мићуновићева режија је „прецизна и особена у контексту тумачењa савременог романа преведеног на драмски језик са посебном посвећеношћу ликовима преломне историјске епохе“.

У образложењима је, између осталог, оцењено и да је Вања Ејдус лик Елизабете Медаковић тумачила „уверљиво, конзистентно и сценски сликовито“, Сена Ђоровић је „доследном интерпретацијом Нанке, лика из народа, дефинисала хабитус традиционалних слојева нашег друштва у преломним временима“, Вучковићева интерпретација улоге Михајла Медаковића на најбољи начин је дочарала „фатализам младости у историјским турбулентним временима“, док су костими Марије Марковић Милојев „маштовито доследни и тачни“.

На фестивалу, одржаном од 1. до 7. новембра под слоганом „Шта мислиш о своме оцу“, у селекцији Зорана Стаматовића, осим Народног позоришта у Београду које се појавило и с представом „Деца“, учествовали су и Југословенско драмско позориште („Цар Едип“), Градско драмско казалиште „Гавела“ из Загреба („Наш разред“), Народно позориште Сарајево („Иванов“), Црногорско народно позориште Подгорица („Неспоразум“) и Атеље 212 („Отац“).