Novi uspeh predstave „Očevi i oci“ – šest nagrada na pozorišnom festivalu u Užicu

Predstava „Očevi i oci“, prema istoimenom romanu Slobodana Selenića, u dramatizaciji Kate Đarmati, režiji Veljka Mićunovića i produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu, nastavlja sa uspesima na domaćim pozorišnim festivalima.

Posle brojnih priznanja dobijenih u prethodna dva meseca na „Nušićevim danima“ u Smederevu, „Vršačkoj pozorišnoj jeseni“, „Bucinim danima“ u Aleksandrovcu i „Zoranovim danima“ u Zaječaru, trijumfalni pohod nastavljen je i na 28. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“ u Užicu gde je u veoma jakoj konkurenciji, od ukupno devet, osvojeno čak šest nagrada.

Odlukama stručnog žirija, Veljku Mićunoviću pripala je Nagrada „Ardalion“ za najbolju režiju, Vanja Ejdus je dobila Nagradu „Ardalion“ za najbolju žensku ulogu, Sena Đorović Nagradu „Ardalion“ za najbolju epizodnu ulogu, Aleksandar Vučković Nagradu „Ardalion“ za najboljeg mladog glumca i Nagradu dnevnog lista Politika „Avdo Mujčinović“, a Marija Marković Milojev Nagradu „Ardalion“ za najbolju kostimografiju.

Prema mišljenju žirija, kojim je predsedavao scenograf Miodrag Tabački, a članovi su bili glumica Urša Raukar Gamulin, književnik Miloš Latinović, dramaturškinja Branislava Ilić i reditelj Milan Nešković, Mićunovićeva režija je „precizna i osobena u kontekstu tumačenja savremenog romana prevedenog na dramski jezik sa posebnom posvećenošću likovima prelomne istorijske epohe“.

U obrazloženjima je, između ostalog, ocenjeno i da je Vanja Ejdus lik Elizabete Medaković tumačila „uverljivo, konzistentno i scenski slikovito“, Sena Đorović je „doslednom interpretacijom Nanke, lika iz naroda, definisala habitus tradicionalnih slojeva našeg društva u prelomnim vremenima“, Vučkovićeva interpretacija uloge Mihajla Medakovića na najbolji način je dočarala „fatalizam mladosti u istorijskim turbulentnim vremenima“, dok su kostimi Marije Marković Milojev „maštovito dosledni i tačni“.

Na festivalu, održanom od 1. do 7. novembra pod sloganom „Šta misliš o svome ocu“, u selekciji Zorana Stamatovića, osim Narodnog pozorišta u Beogradu koje se pojavilo i s predstavom „Deca“, učestvovali su i Jugoslovensko dramsko pozorište („Car Edip“), Gradsko dramsko kazalište „Gavela“ iz Zagreba („Naš razred“), Narodno pozorište Sarajevo („Ivanov“), Crnogorsko narodno pozorište Podgorica („Nesporazum“) i Atelje 212 („Otac“).