Počele probe predstave „Gospođa Olga“

U Narodnom pozorištu u Beogradu počele su probe drame „Gospođa Olga”, po tekstu velikog srpskog pesnika Milutina Bojića i u režiji Juga Đorđevića, čija je premijera planirana 5. decembra na Sceni „Raša Plaović“.

Predstava se radi u koprodukciji sa Narodnim pozorištem Republike Srpske Banja Luka.

Građanska drama „Gospođa Olga“, iako napisana pre više od jednog veka, obrađuje teme koje se i danas čine izuzetno aktuelnim, kao što su nadmoć kapitala nad moralom, moralni bankrot, a pre svega sukob generacija. Dilema pred kojom se nalazi mladi protagonista Gidra u velikoj meri odražava duh drame i pozorišta još od njihovog nastanka. Euripidov Hipolit, Šekspirov Hamlet, Molijerov Mizantrop, De Miseov Lorencaćo, pa i Bojićev Gidra, imaju jedan zajednički imenitelj – pitanje „kome se privoleti carstvu?“. Iako smešten u salon ili vinograd s početka veka, Bojićev komad u tretmanu univerzalnih tema funkcioniše lako u svim epohama u kojima se prikazuje.

Dramaturg Đorđe Kosić, scenograf Dragana Purković Macan, kostimograf Velimirka Damjanović, kompozitor Nevena Glušica, te Milica Cerović (scenski pokret) i Dejan Sredojević (scenski govor) potpisuju se kao umetnički tim ovog pozorišnog dela u kojem su uloge dodeljene Neli Mihailović (Olga Ristićka), Ljubiši Savanoviću (Advokat Novaković), Nikolini Friganović (Novakovićka), Aleksandru Vučkoviću (Gidra), Ivi Milanović (Vuka) i Smiljani Marinković (Marija).

„Ono što nas u ovoj adaptaciji najviše zanima jeste kolika je kolektivna odgovornost porodice, a samim tim i društva, u odgajanju mlade jedinke koja pretenduje da postane eminentan član zajednice (u ovom slučaju advokat), te time i deo koji tu istu zajednicu kroji i prekraja. Kakve su posledice po društvo kada ga predvode nevoljena deca? Takođe, koliko izloženost tajnama, spletkama i manipulacijama može moralno da kompromituje mladog čoveka i koliki je napor potreban da se svemu tome odupre i izađe iz blata – ili je sve to, ipak, uzaludno”, kaže reditelj Jug Đorđević.

 Milutin Bojić preminuo je tragično mlad sa 25 godina, ali je za samo deceniju stvaralaštva (1904-1914) ostavio impresivno nasleđe: stotine pesama, sedam drama i desetine kritičkih tekstova – ukupno oko 1800 stranica rukopisa. Jovan Hristić, jedan od najznačajnijih srpskih teatrologa, piše o Bojiću kao o piscu koji se pojavio pred kraj jedne književne i civilizacijske epohe, „na pozornici u poslednjem činu drame”, i koji je „zbog toga morao da govori glasno, pošto zavesa tek što se nije spustila”.

I zaista, Bojićeva dela, prema rečima dramaturga Đorđa Kosića, pisana su često patetično, zvonko i recitatorski - njegovi stihovi kao stvoreni su za kazivanje pred velikom publikom, a ne za čitanje u samoći.  

„Međutim, u polju dramskog stvaralaštva, gde je Bojić naizmenično pisao istorijske drame u stihu i društvene drame u prozi, ostaje nam jedan pravi biser vrlo savremenog senzibiliteta – drama Gospođa Olga. Od drame je ostao samo koncept; konačna verzija nestala je tokom Prvog svetskog rata u Narodnom pozorištu, gde je Gospođa Olga trebalo da se inscenira nakon velikog uspeha Bojićeve Kraljeve jeseni na istoj sceni. Čak i u fragmentarnom obliku, Hristić ovaj tekst ocenjuje kao možda najbolju građansku dramu srpske književnosti, sa autentičnim beogradskim govorom kao posebnom vrednošću dijaloga. Da je rat počeo godinu dana kasnije, ova satirična komedija lišena patetike epohe, koja pokazuje da je Bojić vladao psihologijom likova i poznavao mentalitet naroda u kom je živeo, da je pisao po uzoru na Ibzena i primenjivao sofisticirane dramaturške tehnike, verovatno bi predstavljala prekretnicu u našoj dramskoj književnosti. Ipak, čak i ovako nedovršena, drama nudi vitalnost i interpretativno bogatstvo, pa se vraća tamo gde je prvobitno trebalo da se inscenira – u Narodno pozorište, najpre 1979. godine u režiji Vide Ognjenović, a potom i danas”, podseća Đorđe Kosić.