Vesti

BEOGRAD, 26. februar 2011. - Kolege, prijatelji, porodica i poštovaoci okupili su se danas u podne, na Velikoj sceni, da se još jednom sete dragog nam Predraga Peđe Milanovića i njegove prerano prekinute karijere.

Podsećajući na sentencu iz Večne knjige “i dođe smrt pod prozor naš”, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović je kazao da “o smrti mislimo i sudimo kada nas okruži”.
- Kada se sa neizrecivom tugom povodom tragičnog gubitka susretnemo, često se zapitamo da li to Bog bira najbolje među nama? Nakon toga, želja za životom nas povede. Ponekad ne znamo gde, ali ipak koračamo. Valjda je to smisao života. Ko zna... Pa, ipak, da li je vreme tako moćno da nas povede u zaborav? Da li smo sposobni da osećanje nepravde, koje nas prožme onda kada nas napusti mlad čovek, potisnemo? I da li osećaj gubitka možemo preboleti verom da se taj koga volimo preselio u neki bolji svet od ovoga? Večna zapitanost nad smislom života i smrti čini nas ranjivim – ocenio je Đurović i naglasio da će nekima rana zaceliti, a u nekima će bol živeti onoliko dugo koliko i sećanje.
Prema njegovim rečima, i jedni i drugi su ljudi, smrtni na ovom, a večni na onom svetu.
- Dokle god u srcima budemo pamtili anđeoski glas našeg Peđe, dotle će njegova ovozemaljska misija imati smisla. Iz ljubavi prema Peđi, nećemo dati smislu da pobegne u besmisao. Mi ćemo zauvek ostati njegova publika. I mi i anđeli s kojima je danas – poručio je Đurović.
Muzikolog Branka Radović je kazala da je Milanović svakoj predstavi davao lični pečat čineći je atraktivnijom, boljom i umetnički uverljivijom. Ona je istakla da je kod Peđe, na samom početku njegove karijere, prepoznala “nadolazeću mladu snagu jednog baritona koji će preuzeti kompletan repertoar”.
- Tako se, skoro, i dogodilo... Nažalost, kratko je živeo, ali je u tom svom umetničkom životu uspeo da ostvari glavne, velike, uloge baritonskog repertoara ne samo u Narodnom pozorištu, nego i na sceni “Madlenijanuma” – rekla je ona i naglasila da je kao kritičarka veoma cenila što je pevao i koncertantnu muziku i lied.
Kao primer toga, gospođa Radović je navela njegovo maestralno izvođenje solo pesme Dejana Despića “Reformator” sa kojom je publiku “ostavio bez daha”.
U ime prvaka Opere Narodnog pozorišta Miodraga D. Jovanovića, prisutnima se obratila njegova supruga i koleginica, prvakinja, Aleksandra Angelov pročitavši pismo u kojem je, između ostalog, napomenuo da je Predragova smrt osujetila jednu tek nadolazeću umetničku karijeru i lišila našu opersku scenu vrsnog umetnika koji je na toj sceni tek trebalo da zablista i da svoj puni umetnički doprinos.
- Ako mene pitate, ja ću se Peđe Milanovića uvek sećati kao izuzetno ljubaznog i vrednog mladića, koji je svojim životnim stavom i ponašanjem iskazao i pokazao svu veličinu ljudskosti, dobronamernosti i iskonske dobrote koje mogu da krase jedno ljudsko biće. Slava mu – naveo je u pismu Miodrag D. Jovanović.
Milanovićeva profesorka Radmila Smiljanić (na slici) je istakla da je Peđu krasila jedna neverovatna muzikalnost i “taj neki žar koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim”.
Ona je ukazala da je Milanović tokom svog kratkog života na profesionalnom planu “napravio čudo”.
- Pokoj njegovoj napaćenoj duši. Ja sam apsolutno sigurna da je on našao svoje divno mesto koje mu pripada, da je njega dragi Bog prepoznao i bio uz njega, kao što je i Peđa bio uz dragog Boga. Slava mu večna i neka počiva u miru – rekla je gospođa Smiljanić.
U blok segmentima, emitovani su snimci iz predstava “Boemi”, “Slepi miš”, “Karmen”, “Pajaci”, “Ljubavni napitak”, “Verter”, “Mandragola” i “Seviljski berberin” u kojima je Milanović ostvario nezaboravne uloge.
Večeras, Rosinijeva opera „Seviljski berberin“, poslednja premijera koju je Peđa igrao, izvodi se njemu u čast.
Milanović je rođen 21. avgusta 1979. godine u Kraljevu. Preminuo je 29. septembra 2010. u Beogradu u 31. godini, posle kratke bolesti, a sahranjen je dva dana kasnije na groblju „Lešće“.
M.B.