U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA ODRŽANO SEĆANjE NA PRIMABALERINU NINU KIRSANOVU

Povodom 25. godina od smrti primabalerine Nine Kirsanove (1898-1989), u ponedeljak 3. februara, u Muzeju Narodnog pozorišta, u okviru ciklusa "Sećanje", održano je veče posvećeno toj priznatoj umetnici.

Brojnu publiku pozdravio je direktor Muzeja Dragan Stevović, a potom je o bogatoj i veoma uspešnoj karijeri Kirsanove govorila teatrolog mr Ksenija Šukuljević – Marković.
Ona je podsetila da je Kirsanova došla u Beograd 1923. godine i naglasila da je za veoma kratko vreme postala jedna od najznačajnijih baletskih umetnica Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i srpske baletske umetnosti.
Prema njenim rečima, Kirsanova je na sceni Nacionalnog teatra stvarala, sa malim prekidima, u periodu od 1923. do 1951. godine i za to vreme je ostvarila 18 uloga i postavila 28 koreografija u baletskom i operskom repertoaru, a značajan je i njen pedagoški rad.
- Karijeru baletske igračice počela je u Moskvi, gde je ostala sve do 1921. godine, kada je iz Rusije emigrirala zauvek. Put ju je vodio preko Poljske, Varšave i Lavova, do Dubrovnika, Zagreba i Beograda u koji je stigla u jesen 1923. godine da održi baletsko veče u Narodnom pozorištu, sa svojim partnerom Aleksandrom Fortunatom. Tada nije ni slutila da je gostovanjem u jugoslovenskoj prestonici počela njena beogradska baletska karijera koja je trajala decenijama. Još manje je mogla slutiti da će baš u Narodnom pozorištu kreirati prvi baletski repertoar, ostvariti se kao kompletan baletski umetnik i da će ovom teatru podariti najveći deo svog stvaralaštva - rekla je Šukuljević – Marković.
Ona je kazala da je Kirsanova tokom karijere ostvarila brojan i raznovrstan baletski i opersko-baletski repertoar - strani, domaći, klasični i savremeni koji je obuhvatio 26 glavnih uloga, 20 sola i 38 koreografija.
Govoreći o njenim ulogama, Šukuljević – Marković je kao najznačajnije izdvojila Svalindu, Odiliju, Žizelu, Tatarsku devojku, Kitri-Dulsineju, Izemhebu, Vilu lutaka...
Podsećajući da je Kirsanova 1939. godine počela karijeru pedagoga, ona je kazala da je slavna umetnica tokom narednih tridesetak godina i na tom polju ostvarila veoma značajne rezultate i podsetila da su u jednoj od njenih brojnih klasa, između ostalog bili i dvoje slavnih baletskih umetnika Milorad Mišković i Dušanka Sifnios. 
Šukuljević – Marković je napomenula da se Kirsanova oprostila od Narodnog pozorišta 1951. godine.
- Tada je postavila "Labudovo jezero", odigrala deonicu - Odiliju kao Ciganku i proslavila svoj jubilej 35. godina umetničkog rada. Konačan oproštaj kao balerine usledio je na koncertu u Kolarčevom narodnom univerzitetu 1952. godine. Nakon toga, posvetila se arheologiji na profesionalan način - rekla je Šukuljević – Marković.
Ona je ocenila da je baletsko stvaralaštvo Nine Kirsanove "veliko, raznovrsno i značajno i da joj je odredilo trajno mesto u vrhu srpske baletske umetnosti".
U okviru programa, koji su zajednički organizovali Udruženje baletskih umetnika Srbije i Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, sećanje na slavnu umetnicu evocirali su i igrač, pedagog i koreograf Vladimir Logunov, nekadašnja balerina Dina Kostić, pedagog i dugogodišnji direktor baletske škole „Lujo Davičo“ Ksenija Kecojević i kritičarka umetničke igre Milica Zajcev.
Moderator je bila članica Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Iva Ignjatović.
Kirsanova je preminula 3. februara 1989. godine u Beogradu, a sahranjena je u Aleji velikana na Novom groblju.
M.B.