U okviru ciklusa “Sećanja”, u petak 2. decembra u Muzeju Narodnog pozorišta održano je veče posvećeno Hugu Klajnu (1894 - 1981), povodom tri decenije od njegove smrti.

Prisutne je pozdravila stručna saradnica u Muzeju Tijana Mihajlović, a potom su o gospodinu Klajnu, doktoru medicine, reditelju, profesoru i šekspirologu,  sa pijetetom i poštovanjem govorili njegovi nekadašnji studenti, a kasnije uspešni reditelji Dimitrije Đurković i Boro Drašković, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Predrag Bajčetić, kao i teatrolog Ksenija Marković.
- U srpskoj pozorišnoj umetnosti, bogatoj umetnicima različitih stvaralačkih opredeljenja, retko se nalazi umetnička individua kao što je bio Hugo Klajn. Bio je neobično snažna umetnička i stvaralačka ličnost, bogato i svestrano obrazovana i mnogostruko obdarena. Sve te komponente, na zadivljujući način, uspeo je da objedini i da deluje dugo u svetu naše nauke i umetnosti, posebno pozorišne gde je ostavio dubok i neizbrisiv trag – istakla je gospođa Marković.  
Đurković je priznao da je sve ono što je naučio o pozorištu, naučio od Klajna i Miloša Đurića.
- Ono što su mi oni kazivali da pozorište jeste ili da nije, to i danas mislim i verujem. Zbog toga sam i dalje u grdnim problemima sa današnjim pozorištem – kazao je Đurković i ocenio da su časovi kod profesora Klajna predstavljali “pravo pozorišno blago”.
On je napomenuo da ga je Klajn najviše fascinirao “jednostavnim govorom o složenim problemima pozorišne umetnosti”.
Bajčetić je pohvalio gest uprave Narodnog pozorišta i njegovog Muzeja što su se setili da 2. decembar, dan kada je pre tri decenije preminuo Klajn, obeleži na jedan ovakav način.
- To bi, na neki način, trebalo da postane i tradicija pozorišta da obeležava dane sećanja na svoje velike ljude – rekao je Bajčetić.
On je napomenuo da je svoja prva, “velika pozorišna uzbuđenja” doživeo gledajući predstavu “Gospoda Glembajevi” u kojoj je Klajn bio koreditelj.
- Ta predstava me je fascinirala svojom dubinom, snagom i psihološkom sadržinom onoga što se prikazivalo - objasnio je Bajčetić i dodao da je druga predstava u Klajnovoj režiji, koja je na njega ostavila, takođe, snažan utisak, bila “Šuma” Ostrovskog.
- On je umeo, a to je i radio, da sve nove pravce i tendencije pomiri sa tradicijom. Uspeo je da nam Stanislavskog tumači na način koji je nama prihvatljiv – naglasio je Bajčetić.
Drašković se založio da Narodno pozorište uvede nagradu za režiju Hugo Klajn objasnivši to činjenicom da je “njegovo veliko delo odavno utkano u duhovne temelje ovog teatra”.
U publici je, u društvu supruge, bio i Klajnov sin Ivan, srpski jezikoslovac, historičar jezika, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Klajn je rođen 30. septembra 1894. godine u Vukovaru.
Medicinu, kao učenik Sigmunda Frojda, doktorirao je 1919.godine na Medicinskom fakultetu u Beču.
Stalni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu postaje 1945. godine.
Režirao je u  pozorištima u Sarajevu, Nišu, Skoplju, Mostaru, Banjaluci, Splitu...
Među najbolje predstave u njegovoj režiji ubrajaju se „Hamlet“ Šekspira, „Šuma“ Ostrovskog, „Gospoda Glembajevi“ Krleže, „Pobuna na Kejnu“ Vouka, „Živi leš“ Tolstoja“...
Klajn je bio i pozorišni kritičar, prevodilac i poznavalac Šekspirovih dela, pisac eseja i knjiga iz oblasti pozorišta: „Osnovni problemi režije“, „Šekspir i čoveštvo“, i „Pojave i  problemi savremenog pozorišta“ kojima udara osnove modernom i naučno-analitičkom teatru.
Dobitnik je nagrade Vlade FNRJ za režiju i Sedmojulske nagrade za životno delo.
Pedagoškim radom na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (sadašnji Fakultet dramskih umetnosti) bavio se od 1949. godine kao profesor pozorišne režije.
M.B.