Nikšićko pozorište gostuje sa predstavom „Heroj nacije“

Nikšićko pozorište gostovaće 23. januara na Sceni „Raša Plaović“ (20:30) sa predstavom „Heroj nacije“, po tekstu Ivana M. Lalića, u adaptaciji i režiji Milana Neškovića.

U podeli su Vladan Gajović, Biljana Keskenović, Stevan Vuković, Maja Stojanović, Nikola Vasiljević i Đoko Mešter.

Scenografiju potpisuje Vesna Sušić, kostimografiju Margareta Šobot, a muziku grupe „Autogeni trening“ i „Azilanti“.

„Heroj nacije“ će biti izveden u čast prvaka Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Vladana Gajovića koji se ovom predstavom, u kojoj kao gost igra glavnu ulogu, oprašta od publike i odlazi u penziju.

„Nikšćko pozorište i ljudi iz pozorišta su me prvo iznenadili kad su mi dodeli 2023. godine Nagradu Veljko Mandić za doprinos pozorišnom stvaralaštvu, a ja za njih do sada nisam ništa uradio, nisam ni odlazio u Nikšić. Ovom predstavom sam hteo da se zahvalim na tome i svemu što rade za kulturu. Igram oca porodice u jednom malom mestu u Crnoj Gori, recimo u Nikšiću, koji radi kao kondukter u gradskom prevozu. Jednog dana dolazi sa posla i žena mu saopštava da je upravo čula vest, videla, na televiziji da je njen suprug ubijen.... Šta dalje.. Kako dokazati da si živ.. Demantovati sve te informacije...“

Reditelj Nešković ističe da se „Heroj nacije“ u njegovoj postavci bavi isključivo jednom porodicom i zato je ova predstava od komedije apsurda, kako je drama žanrovski prvobitno određena, prerasla u tragikomediju.

„Ma koliko puta da je izgovoreno, ne može se izbeći jer je istinito: kao što je ćelija osnovna jedinica građe svakog živog organizma, tako je porodica oduvek bila osnovna ćelija društva. Ognjište je deo porodičnog prostora namenjen za loženje vatre, oko koje bi se porodica okupljala u cilju zbližavanja. Vremenom, pojam ognjišta postaje jedan od najvažnijih simbola u ranoj ljudskoj kulturi, kojim se pokazuje i čuva identitet, kao i postojanje zajednice uopšte. Ognjište modernog doba je televizor. Sav nameštaj nam je usmeren prema njemu. Više od pola veka okupljamo se oko njega i utvrđujemo identitet svoje porodice kroz jednosmernu komunikaciju sa tim magičnim ekranom. Međutim, šta se događa kada komunikacija postane dvosmerna?  Da li je moguće da ognjište postane uzrok raspada jedne porodice? Preplavljeni medijima i društvenim mrežama, sve se više otuđujemo i postajemo društvo bez empatije. Reč društvo je postala daleka i velika. Od društva smo se odrodili, ostala je još porodica. Ona je utočište od svega što nam se događa ili što nam se servira. Tu pronalazimo utehu, ljubav i zagrljaj, tu se ne stidimo sopstvenih suza. Kada članovi porodice izgube empatiju jedni prema drugima, da li je to konačan kraj društva ili samo ćelije koja nas čini živim organizmom“, pita se Nešković.

Predstava je premijerno izvedena 19. septembara prošle godine u Nikšićkom pozorištu.