Никшићко позориште гостује са представом „Херој нације“

Никшићко позориште гостоваће 23. јануара на Сцени „Раша Плаовић“ (20:30) са представом „Херој нације“, по тексту Ивана М. Лалића, у адаптацији и режији Милана Нешковића.

У подели су Владан Гајовић, Биљана Кескеновић, Стеван Вуковић, Маја Стојановић, Никола Васиљевић и Ђоко Мештер.

Сценографију потписује Весна Сушић, костимографију Маргарета Шобот, а музику групе „Аутогени тренинг“ и „Азиланти“.

„Херој нације“ ће бити изведен у част првака Драме Народног позоришта у Београду Владана Гајовића који се овом представом, у којој као гост игра главну улогу, опрашта од публике и одлази у пензију.

„Никшћко позориште и људи из позоришта су ме прво изненадили кад су ми додели 2023. године Награду Вељко Мандић за допринос позоришном стваралаштву, а ја за њих до сада нисам ништа урадио, нисам ни одлазио у Никшић. Овом представом сам хтео да се захвалим на томе и свему што раде за културу. Играм оца породице у једном малом месту у Црној Гори, рецимо у Никшићу, који ради као кондуктер у градском превозу. Једног дана долази са посла и жена му саопштава да је управо чула вест, видела, на телевизији да је њен супруг убијен.... Шта даље.. Kако доказати да си жив.. Демантовати све те информације...“

Редитељ Нешковић истиче да се „Херој нације“ у његовој поставци бави искључиво једном породицом и зато је ова представа од комедије апсурда, како је драма жанровски првобитно одређена, прерасла у трагикомедију.

„Ма колико пута да је изговорено, не може се избећи јер је истинито: као што је ћелија основна јединица грађе сваког живог организма, тако је породица одувек била основна ћелија друштва. Огњиште је део породичног простора намењен за ложење ватре, око које би се породица окупљала у циљу зближавања. Временом, појам огњишта постаје један од најважнијих симбола у раној људској култури, којим се показује и чува идентитет, као и постојање заједнице уопште. Огњиште модерног доба је телевизор. Сав намештај нам је усмерен према њему. Више од пола века окупљамо се око њега и утврђујемо идентитет своје породице кроз једносмерну комуникацију са тим магичним екраном. Међутим, шта се догађа када комуникација постане двосмерна?  Да ли је могуће да огњиште постане узрок распада једне породице? Преплављени медијима и друштвеним мрежама, све се више отуђујемо и постајемо друштво без емпатије. Реч друштво је постала далека и велика. Од друштва смо се одродили, остала је још породица. Она је уточиште од свега што нам се догађа или што нам се сервира. Ту проналазимо утеху, љубав и загрљај, ту се не стидимо сопствених суза. Када чланови породице изгубе емпатију једни према другима, да ли је то коначан крај друштва или само ћелије која нас чини живим организмом“, пита се Нешковић.

Представа је премијерно изведена 19. септембара прошле године у Никшићком позоришту.