Градско позориште „Семберија“ Бијељина гостује са представом „Певање и ћутање Софке Николић“

Градско позориште „Семберија“ Бијељина гостоваће 24. септембра (20:30) са представом „Певање и ћутање Софке Николић“, по тексту Миливоја Млађеновића, у адаптацији и режији Соње Петровић.

Комад говори о српској певачици народне музике и севдаха, Софији Васиљевић Николић (1907-1982), познатијој као Софка, првој жени која је понела титулу најтиражније певачице Европе.

Писац Млађеновић истиче да је ово „сурово-нежна, на моменте црнохуморна, псеудобиографска позоришна повест о изузетној уметници народне музике између она два велика рата, о звезданом успону Софке Николић и њеном наглом прекиду, односно потонућу у ћутање”.

„Дакле, моја је намера више била да растворим, расклопим, мит о „краљици севдаха“, него да пишем о феномену настанка певачке звезде, нити да сликам речима њену фреску. Тај мит су већ створили медији, односно журналисти прошлог века, а ја сам покушао да допрем до тачке њеног трагизма…”, истиче Млађеновић.

„Када мислим о овој представи, мислим о самоћи, мислим о грчу и кривици која је толика да се са њом живи, једе, спава и прича. Мислим о паралелном свету у коме живе они који су гласници и канали комуникације између загробног света и света живих. На који начин се та два света спајају? Где је тај простор у коме они долазе у контакт? Софкина љубав према ћерки Мариоли/Марици толика је да се може тумачити и као архетип. Као један од најстаријих и најзначајнијих митова о односу мајке и ћерке; Мит о Деметри и њеној ћерки Персефони коју је отео Хад и одвео у подземље. Деметра се тада у својој највећој тузи повукла од богова и људи те на свет послала неплодност, узроковавши велике неиздрживе катастрофе и за људе и за богове. Одвојити се од свог дара, талента и своје сврхе средство је којим је Софка казнила и себе и цео свет, а који сматрам једнако великом пошасти као неплодност јер и сам дар ствара плодове”, каже редитељка Соња Петровић.

Насловну улогу тумачи Бојана Милановић, а у подели су и Мирна Јовановић, Ненад Благојевић, Душан Ранковић, Драгана Арсенић, Михаило Максимовић и Иван Петровић.

У представи учествују и музичари Игор Кајмаковић  (клавир), Станко Зарић (хармоника) и Ненад Бошњак (виолина).

За сценски покрет и кореографију била је задужена Јована Ракић, сценографију, костиме и дизајн плаката урадила је Ирина Сомборац, музику и дизајн звука потписује Ненад Којић, а дизајн светла Стефан Асентић.

Представа је премијерно изведена 4. априла ове године.