Вести

Поводом стогодишњице рођења Борислава Пашћана, у недељу 9. јуна (12:00) у Музеју Народног позоришта биће одржан пригодан програм посвећен том признатом уметнику, некадашњем диригенту Опере и Балета националног театра.

У сећању на маестра учествоваће оперски уметници, сарадници, пријатељи, студенти дириговања, бивши чланови Оркестра и Хора Народног позоришта, и некадашњи чланови Младих београдских филхармоничара (Филхармоније младих „Борислав Пашћан”). 

Присутнима ће се, између осталих, обратити педагог и оперски уметник Владимир Јовановић, бивши студенти Борислава Пашћана - диригенти Дејан Савић, Павле Медаковић, Владимир Милић, Александар Дамњановић и Милош Раичковић, композитор Владимир Тошић и диригент Филхармоније младих „Борислав Пашћан”, Ђорђе Павловић. 

Своја прва искуства у дириговању Пашћан је стекао у младалачком добу, када је први пут стао пред хорски ансамбл - Хор ПТТ „Ђока Павловић“ (1946). Са овим хором је 1948. године освојио III награду на Савезном такмичењу омладинских хорова, и стечено искуство и полет искористио да наредне године упише дириговање на Музичкој академији у Београду у класи проф. Крешимира Барановића.

Хорским дириговањем се бавио и даље – 1951. године постаје диригент Хора ОКУД „Иво Лола Рибар“, потом је радио са Српским јеврејским певачким друштвом „Браћа Барух“, Ансамблом народних игара и песама „Коло“...

Као дипломирани студнет на Музичкој академији 1953. године а по препоруци проф. Михаила Вукдраговића, у оквиру размене студената одлази у Беч на Академију за Музику и сценску уметности где ће, у класи професора Ханса Сваровског окончати други „круг” својих студија 1958. године, концертом са Бечком филхармонијом у сали Музикферајна.

Пун знања и позитивне енергије вратио се у Београд, али је протекло десет година док није стекао статус сталног диригента Опере и Балета Народног позоришта. Живео је за музику и са музиком. Пред њим је увек била нека партитура и кад год би неко од диригената одуствовао по два или три месеца, настајао би „Пашћан фестивал” – маестро је „ускакао” у представе без страха и треме, познајући свако дело у свим аспектима.

Већ у току студија дириговао је оперете а, од дебија са опером „Травијата“ (16. 02.1958.) па до краја живота свој диригентски пут градио је као угледан диригент Опере и Балета Народног позоришта у Београду. Његов диригентски опус обухватао је бројне премијере и обнове оперских и балетских премијера као и три учешћа са оперским ансамблом на БЕМУС-у (1970, 1971, 1979).

Са Београдском филхармонијом сарађивао је на једанаест концерата (1951-1973).

Пашћанови текстови о музици објављени су у публикацијама „Звук“, „Књижевне новине“, „Политика“ и „Pro Musica“.

Могућност да на Радио Београду одржи серијал под именом „Пролегомена за једну теорију дириговања” (Трећи програм Радио Београда, 1972) била је иницијална каписла за маестрово окретање младима.

Од свега неколико студената Музичке академије у Београду, које је „Пролегомена” заинтересовала и који су сате и сате провели у слушању и тумачењу музике од стране маестра Пашћана у чувеној соби бр. 221 старе зграде Позоришта, израсла је „Академија 221”.

Са првих седам чланова 1977. године настао је зачетак будућег оркестра који је са скоро тридесет чланова остварио и први концерт, 17. јануара 1978. године у Дому омладине. Новоосновани ансамбл под именом Млади Филхармоничари Београда, поклон је великог диригента Београду.

Борислав Пашћан је преминуо 24. фебруара 1981. године.