Вести

Балет „Бановић Страхиња“, инспирисан једном од најлепших епских народних песама, на  музику Ивана Илића, у кореографији Игора Кирова, биће премијерно изведен 13. јуна (19:30) на Великој сцени Народног позоришта у Београду.

Уметничка директорка Балета Ана Павловић наглашава да ће предстојећа премијера, уједно означити и финале прославе обележавања значајног јубилеја - сто година постојања балета у Србији.

Овим делом желимо да укажемо на значај наше националне историје и неговања културног наслеђа, захваљујући универзалној причи која ни протоком времена не губи на актуелности. Поставка је урађена ексклузивно за Балет Народног позоришта и у том смислу представља оригиналну уметничку креацију. Желимо да подсетимо публику на песму Бановић Страхиња, чувено дело наше епске књижевности које је током историје било инспирација и многим другим уметницима и донело низ тумачења у оквиру различитих уметничких израза”, наводи Ана Павловић.

Бановић Страхиња није био само епски јунак, познат по снази и јунаштву, већ и личност која је представљала оличење правде, поштења и племенитости, док га његова спремност да пружи опроштај чини јединственим ликом српске епике.

Поред изузетне литерарне лепоте, песма се својом тематиком уздиже у ванвременски приказ контраста између традиционалних вредности, строгих друштвених норми и интимног људског осећања. 

 „Изазов превођења поезије у плесну форму омогућио је да се речи и ритам трансформишу у израз тела, откривајући нове димензије емоција и значења изражених у песми. Процес је био узбудљив, али и захтеван. Требало је приказати читаву палету емоција - озлојеђеност, тугу, љубомору, љутњу, али и снагу, истрајност, и на крају, опроштај. Кореографски израз је пре свега савремен – у питању је модерна техника покрета утемељена на класичној естетици. То је омогућило интензиван приказ набоја емоција и енергије – наравно, у складу са драматуршким током приче. Мислим да је овакав стилски приступ значајан, јер ансамблу пружа прилику да заблиста у новом светлу и прикаже другачији квалитет уметничког израза“, истиче Игор Киров.

„Од почетка сам хтео да музика има упливе етно елемената, али нисам користио цитате постојећих традиционалних мелодија, већ сам писао теме у духу традиције.  Поред тога, желео сам да пружим и једну богату симфонијску партитуру која може да се изводи и без плесног елемента, а да и даље дочарава турбулентне догађаје ове епске саге. Такође, водио сам рачуна и да музика кореспондира са временом у коме настаје, тако да се у њој могу пронаћи и одјеци савременог. У партитури се крију елементи исконске и племенске музике, српске традиционалне музике, тоналне и атоналне симфонијске и филмске музике, као и по неки уплив савременијих жанрова XXI века“, каже Иван Илић.

Песма је, подсетимо, привукла пажњу и европске културне јавности, посебно славног Гетеа, управо због расплета када Страхиња прашта својој жени, уместо да је, како су тадашњи обичаји налагали, сурово казни.

Ипак, чини се да је и данас, после толико времена, остало отворено питање - да ли је Бановић Страхиња опростио или јој је само поклонио живот, с обзиром на то да се живот може поклонити и без опроштаја греха.

„Идеја праштања је укорењена у хришћанској филозофији, те сам га у том смислу доживео као хероја који је подељен између овоземаљског и оноземаљског – са једне стране, он је ратник и убица, а са друге, неко ко очигледно поседује јаке моралне вредности и снагу потребну да опрости. Верујем да је, ипак, опростио. То је оно што га чини јунаком, јер је већи од сопствене љубоморе и сујете и урадио је оно што већина људи не би. Упркос томе што, наравно, у балету неће бити текста, брижљиво смо се старали да главне догађаје, мотиве и односе из песме очувамо и сценски упризоримо тако да буду јасни и некоме ко није читао песму. Лепота језика и стиха биће сублимирана у лепоти музике и покрета” наводи драматург Ђорђе Косић.

Насловну улогу на премијери играће Лев Семенов, Анђелију Софија Матјушенскаја, Влаха-Алију Игор Пастор, Дервиша Бранко Сарић, Страхињину мајку Ивана Савић Јаћић, а Југ Богдана Јован Веселиновић. Иста подела наступиће и 15. јуна, а тада ће улогу Југ Богдана тумачити Јовица Бегојев. На извођењу 18. јуна представиће се нова солистичка подела коју чине: Метју Соловјоф, Теодора Спасић, Никола Бјанко, Милош Кецман, Олга Олћан и Јован Веселиновић.

Костиме је осмислила Катарина Грчић Николић, сценографију потписују Герослав Зарић и Владислава Канингтон, дизајнер светла је Милчо Александров, а асистент кореографа Мојца Мајцен.

У представи учествује Оркестар  Народног позоришта у Београду под диригентском управом Нине Фуштар.