Predstava „Derviš i smrt“ izvedena povodom deset godina od premijere

Značajan jubilej, deset godina od premijere, u petak 28. decembra na Velikoj sceni obeležila je drama „Derviš i smrt“, postavljena prema istoimenom romanu Meše Selimovića, po dramatizaciji Borislava Mihajlovića Mihiza, u adaptaciji i režiji Egona Savina. 

Bilo je to 122. izvođenje ovog kultnog komada od premijere održane 27. decembra 2008. godine, a publika u prepunoj sali pozdravila je ovacijama i višeminutnim burnim applauzom glumačku ekipu u kojoj su bili Nikola Ristanovski (Ahmed Nurudin), Nenad Stojmenović (Mula Jusuf), Aleksandar Đurica (Begunac-nepoznati), Ljubomir Bandović (Hasan Dželebdžija), Nataša Ninković (Kadinica), Boris Pingović (Muselim), Zoran Ćosić (Uhoda), Slobodan Beštić (Kadija), Branko Jerinić (Hadži Sinanudin), Nebojša Kundačina (Tamničar), Tanasije Uzunović (Kara Zaim), Darko Tomović (Miralaj Osman Beg), Bojan Krivokapić (Sekretar), Marko Janketić (Mladić), Miloš Lalović (Derviš) i Dušan Milosavljević (Derviš, baletski igrač).

U prethodnih deset godina, na matičnoj sceni i brojnim gostovanjima u zemlji i inostranstvu (Požarevac, Kragujevac, Novi Sad, Užice, Zenica, Maribor, Kopar, Rijeka, Pula, Podgorica, Skoplje, Budimpešta, Beč...) predstavu je videlo blizu 50.000 gledalaca.

Jubilarno stoto izvođenje održano je 3. juna 2015. godine, a tom prilikom, u tekstu napisanom za sajt Narodnog pozorišta u Beogradu, koji su preneli brojni štampani i elektronski mediji, istaknuto je da se radnja, za razliku od romana u kojem se dešava tokom perioda osmanlijske vladavine, u ovoj postavci odvija u mnogo bližoj prošlosti.(tekst možete pogledati OVDE)

Reč je o pedesetim godinama prošlog veka, odnosno o vremenu kada je uhapšen i streljan Mešin brat Šefkija Selimović zbog nameštaja koji je uzeo iz „zaplenjene neprijateljske imovine“ kako bi opremio svoj stan koji je u toku rata potpuno opljačkan. 

Upravo ta njegova besmislena smrt poslužila je Meši Selimoviću kao lajtmotiv da napiše priču o bratskoj odanosti i čovekovoj iluziji da je religijskom dogmom, u svetu sa represivim mehanizmom vlasti, moguće odbraniti istinu.

Izmeštanjem radnje u ne tako daleku prošlost, Savin je postavio jednu angažovanu, političku predstavu koja oštrim tonom priča o posleratnom periodu Brozove Jugoslavije u kojoj su, kao centralne figure, bitisali razni „partijski drugovi“ koji su, zahvaljujući svojoj trenutnoj moći, bili u situaciji da olako odlučuju o životima pojedinca...

- Izmestio sam radnju u nama bliži vremenski period zato što je totalitarizam te mlade Titove vlasti, pod pritiskom Istoka i Zapada, bio veoma sličan osmanlijskom totalitarizmu - objašnjava Egon Savin i ističe da mu je ovaj komad bio veoma inspirativan za rad zato što sadrži mnogo slojeva.

- Sa jedne strane, Mešina priča je veoma životna, a s druge, u njoj postoji kompleksan, filozofski pogled na svet, odnosno razmišljanje o tome šta je čovek, kao jedinka, u savremenom svetu. Naravno, tu je prisutna i priča o palanci, o mentalitetu koji se ne menja od turskog vremena do danas. Sistem i vladaoci se menjaju, ali psihologija mase ostaje ista - smatra jedan od naših najboljih reditelja.

U premijernoj podeli bili su Nikola Ristanovski (Ahmed Nurudin), Nenad Stojmenović (Mula Jusuf), Aleksandar Đurica (Begunac-nepoznati), Ljubomir Bandović (Hasan Dželebdžija), Nataša Ninković (Kadinica), Boris Pingović (Muselim), Zoran Ćosić (Uhoda), Slobodan Beštić (Kadija), Marko Nikolić (Hadži Sinanudin), Nebojša Kundačina (Tamničar), Tanasije Uzunović (Kara Zaim), Darko Tomović (Miralaj Osman Beg), Miodrag Krivokapić (Sekretar), Marko Janketić (Mladić), Igor Ilić (Derviš) i Željko Grozdanović (Derviš, baletski igrač).

U međuvremenu, u predstavi trajno ili povremeno igraju i Bojan Krivokapić, Branko Jerinić, Aleksandar Srećković, Ivana Šćepanović, Dušan Milosavljević, Miloš Marijan...

Osim publike, reči hvale za „Derviš i smrt“, ovenčan sa oko dvadesetak prestižnih nagrada koje su dodeljene predstavi, reditelju Egonu Savinu, Ljubomiru Bandoviću, ali najviše tumaču naslovne uloge Nikoli Ristanovskom (među kojima su i „Raša Plaović“ i Sterijina nagrada za glumu) nisu štedeli ni kritičari.

Željko Jovanović je, između ostalog, ocenio da je ovo predstava „koja će ući u anale našeg teatra po svojoj preciznosti, rediteljskoj inventivnosti i glumačkim kreacijama, kao što je uloga Ahmeda Nurudina Nikole Ristanovskog”, dok njegov kolega Vladimir Stamenković smatra da je „Derviš i smrt“ izvanredan komad u kojem su „sve komponente – gluma, scenografija, osvetlenje, muzika – plodotvorno usaglašene”.
M.B.