Ivana Žigon

IVANA ŽIGON (Beograd, 2. februar 1968) srpska je glumica, reditelj i scenarista. 

Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. 

Od 1991 godine tri godine najpre nastupa sa glavnim ulogama u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Beogradskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Nišu i Podgorici. 

Član je drame Narodnog pozorišta u Beogradu od 1994 godine, a zvanje prvakinje dobija 1999. 

Potpredsednik je Međunarodnog foruma „Zlatni vitez“ od 2015. godine; ovo zvanje dobila je kao najnagrađivaniji umetnik ovog festivala van Ruske Federacije. 

Dobitnik je glavne nagrade Međunarodnog foruma "Zlatni vitez" u čak pet konkurencija - za glumu, dve za režiju, rad sa Kosovskim božurima, i popularizaciju slovenske kulture.(U Ruskoj Federaciji jedino Nikita Mihalkov je laureat više priznanja ovog festivala.)

Uloge u pozorištu:
1989. Kosovka devojka – „Kosovski boj“ u režiji Petra Zeca, Sava centar
1990. Pamela – „Ženski orkestar“ Ž.Anuja, režija Petar Zec, Centar za kulturu Studentski grad
1991. Ana Prosper – „Markiza de Sad“ J. Mišime, režija Radmila Vojvodić, JDP
1992. Mileva – „Krmeći kas“ Ace Popovića, režija Radmila Vojvodić u BDP
1993. Marija – „Bogojavljenska noć“ V. Šekspira, režija Jagoš Marković, JDP
1993. Zora Šišarka – „Bela kafa“, Aleksandra Popovića, režija Branko Pleša, JDP
1993. Gospođica Julija – „Gospođica Julija“ A. Strinberga, režija Stevo Žigon, Duško Radović, Bojan Stupica, Narodno pozorište Beograd
1995. Koštana – „Koštana” Bore Stankovića, režija Branislav Mićunović, Narodno pozorište Niš
1995. Gaga – „Devojka modre kose” Vide Ognjenović u njenoj režiji, JDP
1995. Eliza Dulitl – „Pigmalion“ Bernarda Šoa, režija Jovica Pavić, Narodno pozorište Beograd
1995. Dezdemona – „Otelo“ Šekspira, režija Stevo Žigon, Novosadski letnji festival
1995. Ledi Magbet – Magbet Šekspira, Novosadski letnji festival
1995. Marina – „Lizistrata“ Aristrofana u režiji Petra Zeca, Budva grad teatar
1996. Nastasja Filipovna – „Idiot“ F. M. Dostojevskog, Narodno pozorište Beograd
1996. Milica – „Izvanjac“ Igora Bojovića, režija Jovica Pavić, Crnogorsko narodno pozorište
2000. Nina Zarečna – „ Galeb“ Čehova, režija Stevo Žigon, Narodno pozorište Beograd
2003. Lepa Helena –„ Faust“ J. V. Getea u režiji Mire Erceg, Narodno pozorište Beograd
2007. Klara – „DR“ u režiji Jagoša Markovića, Narodno pozorište Beograd
2013. uloga Ždrala u spektaklu "Beli ždralovi" u sopstvenoj režiji, Sava centar
2014. Milunka Savić – spektakl "Stojte galije carske", u sopstvenoj režiji, Sava centar
2018. uloga Žene – "Desanki za čast", dramatizacija stihova Jelene Žigon u režiji Ivane Žigon, Narodno pozorište Beograd
2021. Širin Širazi – „Iranska konferencija“ I. Viripajeva u režiji Ivane Vujić, Narodno pozorište Beograd
2022. Jelena –„Jelena žena koje nema“, I. Andrića u sopstvenoj režiji, Dom Iva Andrića u Herceg Novom                                                                                      
Održala je (sa majkom Jelenom i samostalno) oko 70 svojih umetničkih večeri i koncerata (kao i podržala više od 100 pesničkih večeri), a sa Kosovskim božurima oko 150 koncerata u mnogim gradovima Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, među dijasporom u crkvama u Švajcarskoj, Austriji, Americi itd. Posebno se ponosi time što je recitovala na stadionima i sa po 20 000 navijača koji su za njom ponavljali stihove o Kosmetu, što predstavlja jedinstveni kulturni performans i edukaciju mladih. Sa ruskim bardom Aleksandrom Curkan izvodi predstavu na ruskom jeziku "Dok se zemlja još okreće". (Izvedena u 20 gradova Rusije i na umetničkim univerzitetima u Minsku). 

Učestvuje na otvaranjima Zlatnog viteza po filharmonijama Rusije već 35 godina. (Habarovsk, Stavropolj, Kursk, Tambov, Tjumen, Irkutsk, Sevastopolj 7 puta, Moskva , Petrograd, Omsk, Smoljensk, Pjatigorsk, Kaluga, Prohorovo polje, Tarusa, Tambov, Joškar ola, Groznij, Minsk itd)

Reditelj je i scenarista velikih muzičko-scenskih spektakla realizovanih ponekad i sa više stotina učesnika: „Njegoš nebom osijan“ (Narodno pozorište u Beogradu povodom jubileja 200-godišnjice rođenja Njegoša, 2013), „Stojte galije carske“ (Sava centar,2014) i „Nek zapeva cela Srbija“ (Sava centar, 2015). Ovaj autorski rad koji se može nazvati savremenim duhovnim muzičko scenskim mjuziklom (po motivima dela Justina Popovića) je najverovatnije prvi muzičko scenski spektakl u Evropi koji govori o najaktuelnijoj temi današnjeg sveta - o stradanju dece. Na pet svetskih jezika Kosovska deca koju Ivana okuplja na čelu sa Kosovskim božurima, poput antičkog hora svedoče o stradanju dece na čitavoj planeti. Svi ovi autorski projekti direktno su prenošeni ili snimani u produkciji Radio-televizije Srbije (RTS). 

Prva u Srbiji Ivana obeležava Praznik pobede nad fašizmom (9. maj) 2013. godine u Sava centru u Beogradu autorskim spektaklom „Beli ždralovi“(150 učesnika) koji je potom obeležio ovaj značajni praznik 2015. u Minsku i 2016. u Stavropolju na trgu pred 10 000 ljudi i koji su takođe prenošeni preko beloruske i ruske televizije.

Njen šou-program koji radi u produkciji RTS-a, po sopstvenom scenariju „S one strane ogledala“ u režiji N. Radisavljevića izabran je među 6 najboljih svetskih televizijskih šou programa na najprestižnijem svetskom televizijskom festivalu Ruža Montrea 1999., ali Ivani, kao i uredniku televizije Beograd u Švajcarskoj ambasadi zabranjuju ulazak u Švajcarsku za vreme bombardovanja koje je u toku, plašeći se istinitog informisanja pred predstavnicima svih televizija sveta u Montreu. 

U produkciji RTS-a ostvaruje i nekoliko glavnih i sporednih uloga u TV dramama. („Bruklin - Gusinje“ Ž.Žilnika; „Kod večite slavine“ - Momčila Nastasijevića u režiji M. Vukomanović; „Svet“ Nušića u režiji Petra D. Ćorkovića; „Raj“ Crnjanskog u režiji Petra Zeca itd i uloge u serijama „Oriđinali“ i „Policajac na Petlovom brdu“).

U domenu pozorišne režije ostvarila je predstave: „Desanki za večnost“ (na Sceni Raša Plaović u Narodnom pozorištu u Beogradu, 2018), „Jelena žena koje nema“ (Dom nobelovca Ive Andrića, 2022) i „Idiot“ F. M. Dostojevskog u Nacionalnom akademskom dramskom pozorištu „Maksim Gorki“ u Minsku (2023).

Kao reditelj i scenarista potpisuje oko 15 državnih proslava i komemorativnih programa prenošenih na nacionalnim frekvencijama, povodom godišnjica Pogroma na Kosmetu (17. mart), početka NATO bombardovanja (24. mart), Bitke na Košarama (14. jun), stradanja u Jajincima, otvaranju muzeja ostrvu Vido itd.

Nagrade:
1990. Nagrada "Ćuran" na festivalu komedije u Jagodini, za ulogu Pamele u "Ženskom orkestru" Ž. Anuja u režiji Petra Zeca
1996. "Zlatni vitez" za scenario za film "Idiotka" u saradnji sa ruskim rediteljem Viktorom Buturljinom
1996. "Dnevnikova nagrada" na Sterijinom pozorju za ulogu Koštane, Narodno pozorište Niš
1996. Nagrada "Mila Stojadinović" za glavnu žensku ulogu na susretu pozorišta "Joakim Vujić" za ulogu Koštane, Narodno pozorište Niš
1999. Nagrada "Žena godine" za iskazanu hrabrost na mostovima koji su bili cilj NATO od Saveza žena Savezne republike Jugoslavije
2003. Međunarodna nagrada „Zlatni vitez" za ulogu "Gospođice Julije", u režiji Steva Žigona
2004. iz ruku Valentine Tereškove u Ruskom Domu u Beogradu dobija jednu od tri medalje Roszarubežcentra za jačanje kulturnih veza između Rusije i Srbije
2005. Nagrada „Podvig godine" Večernjih novosti za organizaciju odlaska 540 dece iz enklava Kosmeta u Rusiju na oporavak
2005. Orden „Za veru i vernost svetog Andreja Prvozvanog" dobijen u Kremlju od "Centra Nacionalne slave Rusije"
2005. Nagrada „Zlatni vitez“ kao umetničkom direktoru ansambla "Kosovski božuri" i njihov koncert u Minsku "Raspeto detinjstvo"
2009. Nagrada „ Braća Karić“ za humanitarni rad
2011. Nagrada „Lazar Kujundžić" od crkvenog odbora, kao i meštana Velike Hoče koju je dobila sa majkom Jelenom Žigon za približno 100 humanitarnih nastupa koje su održale po selima Kosmeta, kao i ostale već nabrojane aktivnosti
2015. Nagrada „Zlatni vitez" za režiju spektakla "Stojte galije carske"
2017. Nagrada „Zlatni vitez" za životni doprinos slovenskoj kulturi
2019. od gubernatora u Sevastopolju dobija jubilarnu medalju "Pobede nad fašizmom" za svoj spektakl posvećen borbi protiv fašizma „Beli ždralovi"
2023. Orden „Zvezda Dostojevskog" od međunarodnog komiteta (Rusije, Nemačke, Indije, Brazila, Belorusije, Argentine) društva Dostojevskog za životno delo
2023. Gran pri za predstavu "Idiot" Dostojevskog na Međunarodnom forumu "Zlatni vitez" u Moskvi
2023. „Belij aist“ glavna pozorišna nagrada za najbolju predstavu u toku dve godine na prostoru Belorusije u konkurenciji svih pozorišta 
2024. Specijalna nagrada Predsednika Republike Belorusije za popularizaciju slovenske kulture i umetnosti, povodom njene režije predstave "Idiot" Dostojevskog u Nacionalnom pozorištu M. Gorkog u Minsku koju dobija iz ruku Predsednika Lukašenka i Mitropolita beloruskog Venjamina na Božić 2024. (Ovu predstavu potpisuje zajedno sa svojom ocem Stevom Žigonom) 

Od 2002. godine obavlja funkciju predsednika Društva srpsko-ruskog, a potom Srpsko – rusko-beloruskog prijateljstva. 

Ivana Žigon 2002. prima Moskovsku vladu na Kosmetu usled tada nezainteresovanih vlasti da sarađuju sa Rusijom. Na čelu sa Konstantinom Zatuljinom delegacija Moskovske vlade u kojoj su i dva ministra, general MČS- a dva puta obilaze Kosmet i donose pomoć u 14 šlepera za ugroženo stanovništvo na Kosmetu u vrednosti od 200 000 dolara (koju Ivana sa njima skuplja recitujući po preduzećima i animirajući pesmama o Kosovu rusku elitu u Moskvi i potom predaje pomoć tadašnjem igumanu Teodosiju u Visokim Dečanima, 2002). 
Ivana preko Centra nacionalne slave Rusije prima 40 novinara sa glavnih medija Rusije i tada se ruska javnost informiše o stanju na Kosmetu i razrušenim crkvama. (2002)

Organizuje i režira Dane kulture KiM 2002. u Moskvi, koje tada prima Vlada Moskve i tadašnji gradonačelnik J. Luškov . (Ivana okuplja eminetne umetnike i ličnosti - Princezu Jelisavetu Karađorđević, Svetlanu Stević, Boru Dugića, Draganu del Monako, Jelenu Žigon, istoričare akademika Nikolu Popovića,i dr Slobodana Mileusnića i upoznaje moskovsku javnost sa situacijom na Kosmetu)

Inicijator je i glavni organizator sa srpske strane odlaska 540 dece iz enklava Kosmeta u Rusiju 2004. na 21 dan sa tri aviona.
Na njenu inicijativu gradonačelnik Moskve J. Luškov odvaja 2 miliona dolara za selo na Kosmetu i 85 porodica i pored svih loših odluka Koštuničine vlade ipak dobija ključeve novih i obnovljenih kuća u Istoku; (Moskovska vlada je želela izgradnju naselja u Gračanici); 

Ivana prima i gostuje sa velikim umetnicima Srbije i Rusije po Kosmetu: od Nikolaja Burljajeva, praunuka Dostojevskog do 40 - članih ansambla kao što je na primer Državni ansambl „Gželj“.

Inicira i organizuje put 50 - člane delegacije golootočana u Rusiju 2005 što predstavlja njihovu prvu rehabilitaciju. Takođe okuplja na Kolarcu golootočane na 60-godišnjici osnivanja logora i snima do sad neobjavljene materijale.

Godine 2005. prima (umesto grada Beograda) Narodne heroje Sovjetskog saveza koji su branili Beograd.

Ovakvi poduhvati inspirišu javnost u Srbiji i na talasu njenog rada ovaj pokret se širi kroz Srbiju i otvara se tada još oko 40 društava srpsko-ruskih prijateljstva po manjim gradovima. 

Od 2005. godine osnivač je i umetnički rukovodilac recitatorsko-pevačkog ansambla „Kosovski božuri“ u kojem okuplja 15 dece sa Kosmeta iz svih enklava, uz pomoć kompozitora Gavrila Kujundžića i Jelene Žigon sa kojima ostvaruje oko 150 koncerata - od Kosmeta, Rusije, gradova Srbije, Republike srpske, Crne Gore. Jedan od koncerata izvode i u Francuskoj pred ministrom kulture na srpskom, engleskom i ruskom jeziku.

Sakuplja 2500 crteža među decom Kosmeta na temu "Moje detinjstvo" i sa Večernjim novostima objavljuje odabranih 250 i priređuje istoimenu knjigu koju šalje institucijama u inostranstvu.
  
Godine 2005. u Narodnom pozorištu samoinicijativno obeležava prvu godišnjicu od Pogroma 17. marta pred punom salom, mnogim zvaničnicima Srbije i Patrijarhom Pavlom, dok na sceni okuplja 250 dece sa Kosmeta u muzičko scenskom prikazu „Moje detinjstvo". 

18 novembra 2005. ponovo okuplja 150 dece Kosmeta novim prikazom „Molitva za decu sveta“ i dodeljuje 150 novih kompijutera deci po enklavima koji im u to vreme predstavljaju prozor u svet. Oba koncerta prenose se na RTS-u. 

Iako nikada nije bila član nijedne političke partije, aktivno se bavi narodnom diplomatijom i često predstavlja Srbiju na međunarodnim konferencijama u Rusiji i Belorusiji. Njeni govori citiraju se na glavnim televizijama i dokumentarnim filmovima u Rusiji, a naročito Belorusiji. Govorila je 1999. poeziju Dobrice Erića kao branitelj mostova, i tada „Prkosna pesma“ u njenom izvođenju postaje jedan od najprepoznatljivijih simbola otpora. 

Jedan od najznačajnijih međunarodnih nastupa Ivana ostvaruje 2004. u Havani na Antiglobalističkoj konferenciji dok recituje „Prkosnu pesmu“ Dobrice Erića na španskom jeziku pred Fidelom Kastrom koji joj u znak poštovanja potpisuje i predaje van protokola u direktnom prenosu pred čitavom Kubom svoju knjigu, razgovarajući sa njom o Kosmetu.

Autor je knjige „Žig pozorišta“ (2005), priredila je knjigu „Moje detinjstvo“ (2005), „Tako je govorio Žigon“ (2015), a 2025. godine priredila je knjigu Mitra Martinovića „Bitka za čast“, kao i monografiju o svojoj majci Jeleni Jovanović Žigon : „Naša diva“.

Kao autor, reditelj i scenarista potpisuje dokumentarne filmove: 
„Poslednja misija Mihajla Ptašuka“: o gostovanju ruskih i beloruskih umetnika na Kosmetu" 2002.;
„Poslednji Evropljanin“: o Nikiti Mihalkovu 2003.; 
„Zemlja pod belim krilima“ : o Belorusiji i predsedniku A. G. Lukašenku 2004.;
„Srce od čokolade" : film o Kubi (2004);
„65 godina vernosti“: film o putovanju Golootočana u Moskvu (2005).

Autor je desetine video spotova posvećenih Kosmetu i očuvanju srpske vere i tradicije koje objavljuje na četiri DVD-a: „Prkosna pesma u susret Vidovdanu“ 2005.; „Oj Kosovo Kosovo“ 2008. ; „Uspavanke svih jezika i boja“ 2013.; „Stojte galije carske“ 2015. Mnogi od ovih spotova imaju višemilionske preglede na internetu, kao što su: „Himna caru Lazaru“, „Vera naša“, „Rusija, ti ljubov maja“ itd. 

Govori ruski i engleski, a sporazumeva se na francuskom, španskom i italijanskom jeziku.