Премијера опере Жоржа Бизеа „Ловци бисера“ у Народном позоришту

Опера Жоржа Бизеа „Ловци бисера“ биће премијерно изведена 12. фебруара (19.00) на Великој сцени, под диригентском управом Александра Kојића и у режији Даријана Михајловића.

Реч је о делу изузетне лирске лепоте које спаја елементе француске опере са егзотичним звуцима који дочаравају пејзаж издалека, где се љубав, пријатељство и издаја сударају у музичком окружењу богатом хармонијама и оркестралним текстурама.

„Опера Ловци бисера је опера на Бизеовој стваралачкој прекретници. Kомпозитор, тада у својој 24. години, асимиловао је, путујући по Европи, различите музичке утицаје, пре свега италијанске и немачке, и покушао да их сједини, накалеми на оно што је оригиналан, његов  музички језик. Бизе је истраживао, тражио свој музички језик и потпис, покушавао је да се са различитим утицајима избори и коначно да прохода у уметничком смислу. Многа места у Ловцима су сјајно, оригинално написана. Ловци бисера су младалачко дело са свим својим успонима и падовима, и као такво и треба да се перципира. Наш задатак је био да једну узбудљиву, занимљиву оперу о пријатељству, верности, заклетви, љубави и издаји видимо Бизеовим очима и чујемо његовим ушима. Опера се дешава на Цејлону (Шри Ланкa). То је за младог Француза било недостижно далек предео; ми то данас не можемо ни да појмимо шта је он имао у својој машти при помисли на Цејлон на ком никада није био. Сам избор литерарног предлошка који се дешава на обалама Индијског океана довољно говори о жељи Бизеа да буде оригиналан”, сматра диригент Александар Kојић.

Редитељ Даријан Михајловић подсећа да је ово Бизеово ремек-дело карактеристично, између осталог, и по једном од најлепших оперских дуета.

„Зурга и Надир, баритон и тенор, певају о пријатељству које се никада неће прекинути. Ово је једна од оних опера које су засноване на фасцинацији далеким и егзотичним пределима. Прича о жени која сама на стени треба да проведе цео живот како би отерала зле духове од чамаца ловаца на бисере који се отискују у неизвесност Индијског океана, подсећа на Ифигенијину жртву Богу ветра, али има и једну људску и еманципаторску страну. Посматрајући са стране, чак и за Бизеово време, ово је опера у славу слободе, у славу љубави и о победи над оковима које друштво намеће. Предивно музичко дело које се дешава на једном од најлепших делова планете“.

У подели су Весна Ђурковић, (Леила), Стеван Kаранац (Надир), Милутин Јоцић (Зурга) и Михаило Шљивић (Нурабад).

У представи учествују Оркестар, Хор и Балет Народног позоришта у Београду.

Kореограф је Тамара Антонијевић Спасић, сценографију је креирала Весна Поповић, а костиме Вишња Жилић.

Прва реприза биће одржана 14. фебруара.