Почеле пробе представе „Централа за хумор“

У Народном позоришту у Београду почеле су пробе представе „Централа за хумор”, по тексту Ђорђа Kосића и у режији Оље Ђорђевић, чија је премијера планирана 22. марта на Сцени „Раша Плаовић“.

Нови Kосићев текст настао је на основу документарне грађе. „Централа за хумор“ је име позоришне трупе која је изводила водвиље, скечеве, хумористичке и вокалне нумере за пуку забаву публике у периоду пред и током окупације Београда у Другом светском рату, а чијим члановима је због тога суђено у новембру 1944. године. Тешко време ствара дилеме у сваком људском бићу, а тананост глумачког бића још тежа питања поставља себи у таквим временима.

Ликови овог комада су глумци Народног позоришта тог времена Александар Цветковић, Јован Танић, Љубинка Бобић, Жанка Стокић, Никола Поповић и Мирко Милисављавић.

Драматург  Јефимија Секуловић, костимограф Марија Марковић Милојев, сценограф Љубица Поповић/ асистент сценографа Јасна Сарамандић, композитор Ирена Поповић Драговић, кореограф Андреја Kулешевић, дизајнер светла Никола Завишић и Љиљана Мркић Поповић која ће обликовати сценски говор, потписују се као уметнички тим овог позоришног дела у којем су улоге додељене Радовану Вујовићу (Александар Цветковић), Милошу Ђорђевићу (Јован Танић), Јовану Јовановићу (Никола Поповић), Вањи Милачић (Жанка Стокић), Павлу Јеринићу (Мирко Милисављевић) и Сузани Лукић (Љубинка Бобић).

„У преплитању ратне и позоришне стварности, поставља се питање - шта је за осуду у околностима у којима је живети опасно по живот, и ко уопште има право да доноси пресуде. Централа за хумор је инспирисана истинитим догађајима и личностима, и у њиховом случају, пресуда је била брза и без права на одбрану, за неке - на смрт.  У нашој представи, личности које су средином прошлог века наступале на сцени Народног позоришта појављују се на њој поново - наравно, овога пута као измаштани драмски ликови, плодови пишчеве фикције - да одбране свако своју позицију“, наводи аутор комада Ђорђе Kосић.

„И данас се може водити полемика око тога да ли је било исправно играти представе за време окупације. И данас нас искључивости са свих страна и уверење у сопствену правичност до те мере заслепљују, да се, без икаквих проблема, лако окрећемо против оних који су нам до јуче били блиски. Време је за рехабилитацију Цветковића и Танића, али време је и за комплетну рехабилитацију наше свести“, сматра Оља Ђорђевић којој ће ово бити прва режија у Народном позоришту у Београду.