ОТКРИВАЊЕ СПОМЕН ПЛОЧЕ ПОЗОРИШНОЈ ДИВИ НЕВЕНКИ УРБАНОВОЈ У СРЕДУ 28. МАРТА

Спомен плоча Невенки Урбановој биће откривена у среду 28. марта у 12 часова на згради на Андрићевом венцу 8 у којој је живела ова позоришна дива и некадашња првакиња Националног театра у Београду.

Спомен плочу је урадио њен супруг, академски сликар Димитрије Дишко Марић.
Урбанова је рођена у Старом Бечеју 28. марта 1909. године.
Чланица драмског ансамбла Народног позоришта у Београду, у којем је радила до пензионисања, постала је 1925. године, после аудиције коју је прошла код Милана Грола и Милана Кашанина.
Статус првакиње Народног позоришта стекла је 1936. године.
Током дуге и плодне каријере остварила је више од 150 улога од којих су најзначајније: Лола Монтез („Опчињени краљ“), Госпођица Алварес у “Оно што се зове љубав” (на слици), Баруница Кастели („Господа Глембајеви“), Госпођа Ерлин („Лепеза леди Виндермир“), Јулија („Обожавана Јулија“), Серафина („Тетовирана ружа“)...
Била је обожавана. И на сцени и у животу. Своје обожавање утиснуо је у глину и мермер њен први супруг, пионир српског кубизма, Душан Јовановић Ђукин, а Дишко Марић посветио јој је цео свој живот и своје суптилне слике нежног колорита.    
Публика је волела њену витку женственост, мазни тон, страсне импулсе, дубоку емотивност, танану интелигенцију и оно неизрециво у дару сваке рођене глумице.
Имајући у виду њен допринос развоју српске позоришне уметности и непролазан траг који је остао сачуван код многобројних поклоника глуме Невенке Урбанове, Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије, доделили су јој 1984. године Награду за животно дело - Добричин прстен.
Књигу успомена и портрета о колегама савременицима – „Свици који словима светле“, објавила је 2001. године.
Преминула је у Београду 7. јануара 2007. године.
М.Б.