ГИТАРИСТА ДАНИЛО МИЛОЈКОВИЋ ОДРЖАО КОНЦЕРТ У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Гитариста Данило Милојковић гостовао је у уторак 12. маја у Музеју Народног позориштa у Београду, у оквиру циклуса “Концерти”.
Пре почетка концерта, публици су се обратили директор Музеја Драган Стевовић и руководилац Београдског гитарског друштва Иван Заграђанин, који је најавио прву концертну сезону тог друштва које има за циљ популаризацију класичне гитаре.
Млади уметник, у склопу програма под називом "Бисери класичне гитаре" представио се композицијама чији су аутори Јохан Себастијан Бах (Прелудијум, фуга и алегро BWV 998), Луиђи Лењани (Фантазија опус 19), Дионизио Агвадо (Рондо опус 2 број 2) и Душан Богдановић (Џез Сонатинa/ Allegro grazioso/ Adagio espressivo/ Allegro molto).
Јохан Себастијан Бах (1675-1750) је немачки композитор из периода барока, и један од најистакнутијих представника музике тог времена, који је до врхунца довео барокну полифонију. На гитари се у виду транскрипција изводе његова дела писана за друге инструменте. Готово да нема успешног гитаристе који није извео Прелудијум, фугу и алегро BWV 998. Овај циклус одликује јединствен и неуобичајен одабир ставова. Интересантно је да се излагање теме кроз све гласове на почетку фуге дословно понавља и на њеном крају.
Луиђи Лењани (1790-1877) је италијански гитариста, оперски певач и композитор из XIX века. По узору на свог савременика и пријатеља, Никола Паганинија, написао је велики циклус од 36 каприса, и то кроз све дурске и молске тоналитете. Његово најизвођеније обимније дело за гитару је Фантазија оп.19. Целокупно Лењанијево стваралаштво одликују распеване мелодије по узору на италијански оперски начин певања, као и каприциозна виртуозност. У шездесетим годинама свог живота престао је да наступа као извођач и посветио се прављењу гитара и виолина.
Дионизио Агвадо (1784-1849) је шпански гитариста и композитор који је деловао у првој половини XIX века. У поређењу са неким својим савременицима, иза себе није оставио велики број дела. Интродукција и рондо оп.2, други из циклуса од три ронда, је вероватно његово најпознатије и најчешће извођено дело. Многи ће приметити сличност између почетка овог ронда и почетка Бетовеновог ронда из Патетичне сонате.
Душан Богдановић (1954-) је најзначајнији гитариста, композитор и импровизатор са простора Балкана, рођен у Београду. Његов композиторски стил представља синтезу класичне, џез и етно музике. Као победник женевског конкурса за извођаче, одржао је успешан дебитантски реситал у Карнеги холу 1977. године. Од тада до данас активно наступа широм света. Написао је велики број дела, како за гитару и клавир соло, тако и музику за разне камерне саставе, као и оркестар. Многа његова дела су објавиле престижне издавачке куће, и део су сталног репертоара извођача широм света. Предаје више студијских предмета на Конзерваторијуму у Женеви.
„Џез сонатина је писана по узору на афричке и балканске ритмичке моделе. Као у претходној Џез сонати, ова је композиција под утицајем идиома, не у буквалном смислу, већ у смислу синтезе класичне форме, модалног хармонског језика и ритмички живахног пулса карактеристичног за џез. У овом комаду сам такође употребио неке перкусивне и легато ефекте типичне за електричну гитару“, каже господин Богдановић.
М.Б.