Gitarista Danilo Milojković gostovao je u utorak 12. maja u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, u okviru ciklusa “Koncerti”.
Pre početka koncerta, publici su se obratili direktor Muzeja Dragan Stevović i rukovodilac Beogradskog gitarskog društva Ivan Zagrađanin, koji je najavio prvu koncertnu sezonu tog društva koje ima za cilj popularizaciju klasične gitare.
Mladi umetnik, u sklopu programa pod nazivom "Biseri klasične gitare" predstavio se kompozicijama čiji su autori Johan Sebastijan Bah (Preludijum, fuga i alegro BWV 998), Luiđi Lenjani (Fantazija opus 19), Dionizio Agvado (Rondo opus 2 broj 2) i Dušan Bogdanović (Džez Sonatina/ Allegro grazioso/ Adagio espressivo/ Allegro molto).
Johan Sebastijan Bah (1675-1750) je nemački kompozitor iz perioda baroka, i jedan od najistaknutijih predstavnika muzike tog vremena, koji je do vrhunca doveo baroknu polifoniju. Na gitari se u vidu transkripcija izvode njegova dela pisana za druge instrumente. Gotovo da nema uspešnog gitariste koji nije izveo Preludijum, fugu i alegro BWV 998. Ovaj ciklus odlikuje jedinstven i neuobičajen odabir stavova. Interesantno je da se izlaganje teme kroz sve glasove na početku fuge doslovno ponavlja i na njenom kraju.
Luiđi Lenjani (1790-1877) je italijanski gitarista, operski pevač i kompozitor iz XIX veka. Po uzoru na svog savremenika i prijatelja, Nikola Paganinija, napisao je veliki ciklus od 36 kaprisa, i to kroz sve durske i molske tonalitete. Njegovo najizvođenije obimnije delo za gitaru je Fantazija op.19. Celokupno Lenjanijevo stvaralaštvo odlikuju raspevane melodije po uzoru na italijanski operski način pevanja, kao i kapriciozna virtuoznost. U šezdesetim godinama svog života prestao je da nastupa kao izvođač i posvetio se pravljenju gitara i violina.
Dionizio Agvado (1784-1849) je španski gitarista i kompozitor koji je delovao u prvoj polovini XIX veka. U poređenju sa nekim svojim savremenicima, iza sebe nije ostavio veliki broj dela. Introdukcija i rondo op.2, drugi iz ciklusa od tri ronda, je verovatno njegovo najpoznatije i najčešće izvođeno delo. Mnogi će primetiti sličnost između početka ovog ronda i početka Betovenovog ronda iz Patetične sonate.
Dušan Bogdanović (1954-) je najznačajniji gitarista, kompozitor i improvizator sa prostora Balkana, rođen u Beogradu. Njegov kompozitorski stil predstavlja sintezu klasične, džez i etno muzike. Kao pobednik ženevskog konkursa za izvođače, održao je uspešan debitantski resital u Karnegi holu 1977. godine. Od tada do danas aktivno nastupa širom sveta. Napisao je veliki broj dela, kako za gitaru i klavir solo, tako i muziku za razne kamerne sastave, kao i orkestar. Mnoga njegova dela su objavile prestižne izdavačke kuće, i deo su stalnog repertoara izvođača širom sveta. Predaje više studijskih predmeta na Konzervatorijumu u Ženevi.
„Džez sonatina je pisana po uzoru na afričke i balkanske ritmičke modele. Kao u prethodnoj Džez sonati, ova je kompozicija pod uticajem idioma, ne u bukvalnom smislu, već u smislu sinteze klasične forme, modalnog harmonskog jezika i ritmički živahnog pulsa karakterističnog za džez. U ovom komadu sam takođe upotrebio neke perkusivne i legato efekte tipične za električnu gitaru“, kaže gospodin Bogdanović.
M.B.