НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ ОДРЖАН “ПРОЛЕЋНИ КОНЦЕРТ” У ЧАСТ СВЕТСКОГ ДАНА ИГРЕ

Уметници светске репутације - пијанисткиња Наташа Вељковић и виолиниста Волфганг Давид одржали су 29. априла, на Великој сцени, “Пролећни концерт” поводом Светског дана игре.

На програму су била дела Лудвига ван Бетовена, Франца Листа, Камија Сен-Санса и Пабла де Сарасатеа.
Публика је уметнике после сваке композиције, као и на крају концерта, поздрављала громогласним аплаузом.
Наташа Вељковић je рођена у Београду, а већ дужи низ година живи и ради у Бечу. Животно дружење са клавиром је започела већ са четири, а прве јавне концертне наступе са седам година. После почетних година школовања у Београду, код проф. Мирославе Петровић а затим и проф. Арбо Валдме, Наташа је 1982. године примљена на бечки Универзитет за музику и сценске уметности, у класи проф. Пола Бадура-Шкоде, где је дипломирала 1987. Уследиле су професионалне студије на њујоршком Џулијарду (1988–89) и диплома женевског Конзерваторијума (1990–92). До своје десете године, већ је имала освојене прве награде на два међународна такмичења младих пијаниста у Италији: у Капуји и у Сенигалији. Освојила је прву и једину Награду ,,Клара Хаскил“ на значајном међународном пијанистичком такмичењу у Вевеју (Швајцарска), 1985. Међу другим бројним признањима су и: победа на World Music Masters такмичењу у Паризу 1990, Награда „Орландо“ за најбољег музичког извођача на Дубровачким летњим играма 1986, Годишња награда Удружења музичких уметника Србије за 1991... Лауреат је и Јувентус фестивала у Камбреу (Француска).  Од 1985. године одржава непрекидну интензивну концертну активност широм света. Наступала је са великим бројем познатих европских оркестара, као што су Tonhale Orkestar из Цириха, Оркестар Романске Швајцарске, Бечки камерни оркестар, Филхармонија „Јаначек“, Kapela Istropolitana, Оркестар РАИ, Оркестар Радио Катовице, те Загребачки солисти и сви други релевантни оркестри са подручја бивше Југославије. У сарадњи са камерним оркестрима, посебно су биле плодотворне сарадње са Оркестром „Душан Сковран“ и са Гудачима Светог Ђорђа, које су крунисане и CD-има снимљеним „in vivo“. Успешно је учествовала и на великом броју познатих европских музичких фестивала, између осталих у: Берлину, Монтреу, Напуљу, Тулузу, Монпељеу, Алгарвеу (Португалија), Бургосу (Шпанија), на Фестивалу „Мидем“ у Кану, Шопеновим фестивалима у Душники Здрој (Пољска) и Гамингу (Аустрија), на „Каринтском лету“ у Атергау (Аустрија), Фестивалу „Моцарт“ у Истанбулу, Листовом фестивалу у Раидингу (Аустрија), БЕМУС-у, НОМУС-у...  Са великим успехом је сарађивала и са многим познатим диригентима, као што су: Давид Цинман, Марчело Виоти, Димитриј Китајенко, Лоренс Фостер, Антони Вит, Петар Вронски, Кристијан Мондеал, Давид Шалон, Емил Табаков, Урош Лајовиц, Милен Начев, Младен Јагушт, Павле Дешпаљ, Мартин Сигарт, Роналд Золман и др. Поред великог броја радио и ТВ снимака, њена извођења су последњих година забележена и на CD-има, публикованим од стране ПГП РТС, аустријског Zulus Records-а и издавачке куће Грамоле (за коју је снимила CD Роберта и Кларе Шуман 2007. и Хајднове Клавирске концерте, уз пратњу Камерате „Јаначек“ 2009 – уз најбоље критике јавности). Ванредни је професор Универзитета за музику у Бечу, а од 2007. до 2009. гостујући професор Универзитета за музику у Острави (Чешка). Члан је жирија на многим интернационалним такмичењима, као што је „Клара Хаскил“ у Швајцарској.
За само неколико година каријере, Волфганг Давид се нашао на међународној позориници и то као рециталиста и као гостујући солиста уз многе престижне оркестре као што су: Краљевски филхармонијски оркестар, Бечки радијски симфорнијски окестар, Филхармонијски оркестар из Јоханесбурга, Симфонијски оркестар Берна, Њујоршки виртуози, итд.
Штампа га је веома добро прихватила – у „Вашингтон посту“ је написано да се он „уздигао високо у свету музике“, а „Штрад“ је његово свирање описао као „у највећој мери емотивно и разноврсно“.
Пошто је са осам година примљен на Универзитет музике у Бечу, Давид је годинама учио у класи Рајнера Кихла, концертмајстора у Бечком филхармонијском оркестру. Студије је наставио код Игора Озима на Музичкој академији у Колоњи и Ифраха Нимана у Музичкој школи „Гилдхол“ у Лондону.  
Као победник многих такмичења и добитник великог броја награда, Давид је наступао на престижним музичким сценама као што су Концертхаус и Мусикферајн у Бечу, Карнеги хол у Њујорку, Керитос центар у Лос Анђелесу, Вигмор хол у Лондону, Викторија хол у Женеви и Филхармонија у Колоњи.
У најсјајније моменте његове каријере спадају концерти у скупштинској сали Уједињених нација у Њујорку (у присуству Генералног секретара Кофи Анана), и концерт у Бангкоку за Краљицу Тајланда.
Осим традиционалног репертоара, Волфганг Давид са задовољством сарађује са многим савременим композиторима као што су Дејвид Гомпер, Ноел Цалер, Чинг-чу Ху, Џозеф Дангерфилд, Рејнер Бисхоф, Џереми Дејл Робертс, Џон Алемајер, итд. Између осталог, од њих је наручивао, премијерно изводио и снимао дела написана посебно за њега. Са Краљевским филхармонијским оркестром је снимио два CD-а (један под диригентском палицом Емануела Сиферта и један за издавачку кућу NAXOS). Снимио је и три албума са америчким пијанистом Дејвидом Гомпером.
Давид свира на виолини из 1715, коју је направио Карло Бергонци из Кремоне, а коју му је Аустријска национална банка дала на ексклузивну позајмицу.
М.Б.