БАЛЕТ „ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО“ 31. ЈАНУАРА, ПОВОДОМ 100 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА КОРЕОГРАФА ДИМИТРИЈА ПАРЛИЋА
4 јануар 2017
Балет "Лабудово језеро", на музику Петра Иљича Чајковског, према либрету Владимира Бегичева и Василија Гелцера, у кореографији и режији Димитрија Парлића, биће изведен 31. јануара на Великој сцени, поводом сто година од Парлићевог рођења.
У том антологијском остварењу, учествоваће целокупни ансамбл Балета и Оркестар Народног позоришта у Београду.
„Лабудово језеро“, прави бисер класичног балетског репртоара, премијерно је изведен у Народном позоришту, у овој кореографској поставци, 14. маја 1970, а обновљен 23. априла 1998. године.
Парлић је задржао кореографску целину у другом, антологијском чину Лава Иванова са појединим кореографским интервенцијама, док је први и трећи чин креирао сам.
Суштину овог антологијског дела, за које Чајковски није ни претпостављао да ће постати езотеричан, магичан, снажно експресиван и најигранији балет у историји, чине заклетва као искушење љубави и преваре, сазревање кроз одлуке, људско двојство, лукавост, жртвовање, сједињавање у фиктивној смрти и апотеоза идеалној љубави.
На сцени Народног позоришта, "Лабудово језеро" је први пут постављено 1925. године у кореографији Александра Фортуната.
Наредну инсценацију, 1951. године, урадила је Нина Кирсанова, а потом је уследила Парлићева верзија која је, према оцени бројних критичара, оставила много снажнији уметнички утисак у односу на претходне две поставке "Лабудовог језера" на сцени Народног позоришта у Београду.
Обнова овог балета 1998. године, представљала је дуг према признатом српском кореографу, али и знак великих естетских вредности.
Рестаурацију сценског дизајна према оригиналу Кжиштофа Панкијевича урадили су Борис Максимовић (декор) и Катарина Грчић (костими).
Парлић, један од најистакнутијих српских балетских играча и кореографа, који је својим стваралаштвом оставио неизбрисив траг у историји балета, рођен је у Солуну 1916. године.
Као играч је показивао посебан смисао за улоге засноване на играчкој традицији наших народа, док му се кореографски опус одликовао складношћу играчких фраза и линија, заснованих на споју класичног и савременог балета.
Глумачку школу похађао је у Београду, а балетски се школовао у Бечу и Берну.
Од 1942. године био је солиста у Народном позоришту у Београду, а потом шеф балетског ансамбла и кореограф.
У периоду од 1958. до 1962. године био је директор балета Државне опере у Бечу, а након тога, имао је ангажмане у Риму, Хелсинкију, Берлину, као и у Загребу, где је и почео да се бави кореографијом поставивши плесне сцене у опери „Пикова дама“ Петра Иљича Чајковског.
Од 1971. године, као слободан уметник, радио је у многим позориштима у земљи и иностранству.
Због болести је био принуђен да се повуче са сцене, али је наставио изузетно успешну кореографску каријеру током које је поставио низ балетских дела са маштовитошћу и оригиналношћу каква се ретко среће, што га је и уврстило у ред наших највећих кореографа.
Међу њима су "Ромео и Јулија" (Прокофјев), "Орфеј" (Стравински), "Чудесни мандарин", "Дама с камелијама", "Ана Карењина", „Жар птица“, „Копелија“, "Двобој", "Симфонијски триптихон", "Охридска легенда", "Лабудово језеро"...
Преминуо је у Београду 1986. године.
М.Б.
Сличне вести
У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО ВЕЧЕ СЕЋАЊА НА ДИМИТРИЈА ПАРЛИЋА
НА СЦЕНИ "РАША ПЛАОВИЋ" ПРИРЕЂЕН КОНЦЕРТ ПОВОДОМ 200 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ВЕРДИЈА
НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ ПРИРЕЂЕН КОНЦЕРТНИ "ОМАЖ ВЕРДИЈУ" ПОВОДОМ 200 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА
ПРИРЕЂЕН КОНЦЕРТ ПОВОДОМ СТО ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ЧУВЕНОГ ОПЕРСКОГ ПЕВАЧА БОРИСА ХРИСТОВА
Балетом „Лабудово језеро“ отворена 151. сезона Народног позоришта у Београду
Бојана Жегарац Кнежевић први пут наступила у улогама Одете и Одилије у балету „Лабудово језеро“