Успаванка за Вука ничијег

РЕЧ АУТО­РА ДРА­МА­ТИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ БОЈАНЕ МИЈОВИЋ
Би­ли су мла­ди и пу­ни на­де јер су, по­ред се­бе са­мих, са­мо њу и има­ли. Је­дан до­га­ђај про­ми­је­нио је њи­хо­ве жи­во­те за­у­ви­јек. Оста­ла је кри­ви­ца. Да ли је на­мет­ну­та, да ли је де­љи­ва, да ли по­сто­ји?

РЕЧ РЕ­ДИ­ТЕ­ЉКЕ ЂУРЂЕ ТЕШИЋ
Успаванка за Вука Ничијег је представа о љубави и пријатељству четворо људи одраслих у дому за незбринуту децу. Један трагични догађај из прошлости обележио је њихово одрастање. Љубав између два млада, чиста бића, постаће љубавни троугао заувек осенчен осећањем кривице. Постоји ли заједничко осећање кривице? Може ли снага пријатељства надокнадити губитке? Можемо ли и умемо ли да опростимо грешке из прошлости?

КСЕ­НИ­ЈА ПО­ПО­ВИЋ
Рођена је 1977. у Подгорици, а одрасла у Италији и САД. Са Миланског католичког универзитета је однела две дипломе: професора енглеског језика и књижевности и шпанског језика и књижевности. Прве текстове је објавила почетком деведесетих, као колумниста дневног листа „Побједа“. Кратко је радила као новинар на Телевизији IN, а затим је 2006. отпутовала у Мадрид, као први секретар у Амбасади Србије и Црне Горе. Након проглашења независности Црне Горе, постала је дипломата у црногорском Министарству иностраних послова, а тренутно обавља дужност првог секретара у Амбасади у Риму. Роман Дјечак из воде је написала са осамнаест година, али га је објавила тек 2004. у ко-едицији београдске Народне књиге и подгоричких Вијести. Друго издање је исте године објавила издавачка кућа Нова књига из Подгорице. Дјечак из воде је освојио Награду „Исидориним стазама“ за најбољи женски роман, а 2004. је био најпродаванији роман у Црној Гори. Црногорска редитељка Марија Перовић је снимила филм Гледај ме, по мотивима из романа. Ксенија Поповић је била део уређивачког тима Нове књиге, који је објавио монографију Црна Гора – Земља легенди 2007, а исте године је објавила и Граматику италијанског језика. Аутор је блога Недовршена реченица. Роман Успаванка за Вука Ничијег је објавила 2012. године.
 

Пре­ма: www.wi­ki­pe­dia.com

БО­ЈА­НА МИ­ЈО­ВИЋ
Рођена је 1978. године у Никшићу. Дипломирала је драматургију на Факултету драмских умјетности на Цетињу, 2012. Добитник је годишње Награде универзитета Црне Горе 2011. Изведени комади: Пинк Пантер опет напада (Градско позориште, Подгорица, 2010), Ласице (Црногорско народно позориште, Подгорица, 2011), Цврчак и мрави (Позориште младих, Нови Сад, 2012). Драмски текст Ласице је уврштен у каталог Европске театарске конвенције за 2012. годину. Сарадник је на предмету Драматургија, у оквиру студијског програма Драматургија на Факултету драмских умјетности на Цетињу.

ЂУРЂА ТЕШИЋ
Ди­пло­ми­ра­ла је на ка­те­дри за по­зо­ри­шну ре­жи­ју Фа­кул­те­та драм­ских умет­но­сти у Бе­о­гра­ду 2002. Ре­жи­ра­ла је пред­ста­ве:
Цр­та Да­ми­ра Ви­ју­ка (Би­теф те­а­тар, 2000)
Ка­за­но­ва Деј­ви­да Гре­га (Срп­ско на­род­но по­зо­ри­ште у Но­вом Са­ду, 2002)
Цр­но мле­ко Ва­си­ли­ја Си­га­рје­ва (На­род­но по­зо­ри­ште у Бе­о­гра­ду, 2003)
Everyman/Сва­ко Го­ра­на Сте­фа­нов­ског (Ате­ље 212, 2004)
Раз­не­се­ни Са­ре Кејн (Бе­о­град­ско драм­ско по­зо­ри­ште, 2005)
Мо­мо Ми­ха­е­ла Ен­деа (Ма­ло по­зо­ри­ште „Ду­шко Ра­до­вић“, 2005)
Дом Бер­нар­де Ал­бе Фе­де­ри­ка Гар­си­је Лор­ке (На­род­но по­зо­ри­ште Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Ба­ња Лу­ка, 2005)
Че­ка­ју­ћи Го­доа Се­мју­е­ла Бе­ке­та (Ате­ље 212, 2006)
Го­спо­ђи­ца Ју­ли­ја Аугу­ста Стринд­бер­га (На­род­но по­зо­ри­ште Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Ба­ња Лу­ка, 2007)
Три се­стре Ан­то­на Па­вло­ви­ча Че­хо­ва (На­род­но по­зо­ри­ште Ре­пу­бли­ке Срп­ске, 2008)
Мле­ко Ва­си­ли­са Ка­ци­ко­ну­ри­са (Бе­о­град­ско драм­ско по­зо­ри­ште, 2008)
Ба­зен (без во­де) Мар­ка Реј­вен­хи­ла (На­род­но по­зо­ри­ште у Бе­о­гра­ду, 2009)
Го­спо­дар му­ва Та­тја­не Илић, по ро­ма­ну В. Гол­дин­га (По­зо­ри­ште „Бо­шко Бу­ха“, 2009)
Же­нид­ба и удад­ба Јо­ва­на Сте­ри­је По­по­ви­ћа (На­род­но по­зо­ри­ште Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Ба­ња Лу­ка, 2010)
No­ve­cen­to – Bo­ka ho­tel Сте­ва­на Ко­при­ви­це (Цен­тар за кул­ту­ру Ти­ват, 2010)
Др­жав­ни слу­жбе­ни­ци Ро­нал­да Хар­ву­да (На­род­но по­зо­ри­ште у Бе­о­гра­ду, 2010)
Све о мо­јој мај­ци Се­мју­е­ла Адам­со­на (Бе­о­град­ско драм­ско по­зо­ри­ште, 2011)
Чуд­не љу­ба­ви Ма­је Пе­ле­вић (Ма­ло по­зо­ри­ште „Ду­шко Ра­до­вић“, 2011)
Тај­на Гре­те Гар­бо, Ми­ра Га­вра­на (По­зо­ри­ште и опе­ра Ма­дле­ни­а­нум, 2012)
Огвожђена Горане Баланчевић (На­род­но по­зо­ри­ште у Бе­о­гра­ду, 2013)
За пред­ста­ву Го­спо­дар му­ва је 2010. го­ди­не до­би­ла Спе­ци­јал­ну на­гра­ду за но­ве по­зо­ри­шне тен­ден­ци­је на ме­ђу­на­род­ном ТИ­БА фе­сти­ва­лу.