Uspavanka za Vuka ničijeg

REČ AUTO­RA DRA­MA­TI­ZA­CI­JE BOJANE MIJOVIĆ
Bi­li su mla­di i pu­ni na­de jer su, po­red se­be sa­mih, sa­mo nju i ima­li. Je­dan do­ga­đaj pro­mi­je­nio je nji­ho­ve ži­vo­te za­u­vi­jek. Osta­la je kri­vi­ca. Da li je na­met­nu­ta, da li je de­lji­va, da li po­sto­ji?

REČ RE­DI­TE­LjKE ĐURĐE TEŠIĆ
Uspavanka za Vuka Ničijeg je predstava o ljubavi i prijateljstvu četvoro ljudi odraslih u domu za nezbrinutu decu. Jedan tragični događaj iz prošlosti obeležio je njihovo odrastanje. Ljubav između dva mlada, čista bića, postaće ljubavni trougao zauvek osenčen osećanjem krivice. Postoji li zajedničko osećanje krivice? Može li snaga prijateljstva nadoknaditi gubitke? Možemo li i umemo li da oprostimo greške iz prošlosti?

KSE­NI­JA PO­PO­VIĆ
Rođena je 1977. u Podgorici, a odrasla u Italiji i SAD. Sa Milanskog katoličkog univerziteta je odnela dve diplome: profesora engleskog jezika i književnosti i španskog jezika i književnosti. Prve tekstove je objavila početkom devedesetih, kao kolumnista dnevnog lista „Pobjeda“. Kratko je radila kao novinar na Televiziji IN, a zatim je 2006. otputovala u Madrid, kao prvi sekretar u Ambasadi Srbije i Crne Gore. Nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore, postala je diplomata u crnogorskom Ministarstvu inostranih poslova, a trenutno obavlja dužnost prvog sekretara u Ambasadi u Rimu. Roman Dječak iz vode je napisala sa osamnaest godina, ali ga je objavila tek 2004. u ko-ediciji beogradske Narodne knjige i podgoričkih Vijesti. Drugo izdanje je iste godine objavila izdavačka kuća Nova knjiga iz Podgorice. Dječak iz vode je osvojio Nagradu „Isidorinim stazama“ za najbolji ženski roman, a 2004. je bio najprodavaniji roman u Crnoj Gori. Crnogorska rediteljka Marija Perović je snimila film Gledaj me, po motivima iz romana. Ksenija Popović je bila deo uređivačkog tima Nove knjige, koji je objavio monografiju Crna Gora – Zemlja legendi 2007, a iste godine je objavila i Gramatiku italijanskog jezika. Autor je bloga Nedovršena rečenica. Roman Uspavanka za Vuka Ničijeg je objavila 2012. godine.
 

Pre­ma: www.wi­ki­pe­dia.com

BO­JA­NA MI­JO­VIĆ
Rođena je 1978. godine u Nikšiću. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju, 2012. Dobitnik je godišnje Nagrade univerziteta Crne Gore 2011. Izvedeni komadi: Pink Panter opet napada (Gradsko pozorište, Podgorica, 2010), Lasice (Crnogorsko narodno pozorište, Podgorica, 2011), Cvrčak i mravi (Pozorište mladih, Novi Sad, 2012). Dramski tekst Lasice je uvršten u katalog Evropske teatarske konvencije za 2012. godinu. Saradnik je na predmetu Dramaturgija, u okviru studijskog programa Dramaturgija na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju.

ĐURĐA TEŠIĆ
Di­plo­mi­ra­la je na ka­te­dri za po­zo­ri­šnu re­ži­ju Fa­kul­te­ta dram­skih umet­no­sti u Be­o­gra­du 2002. Re­ži­ra­la je pred­sta­ve:
Cr­ta Da­mi­ra Vi­ju­ka (Bi­tef te­a­tar, 2000)
Ka­za­no­va Dej­vi­da Gre­ga (Srp­sko na­rod­no po­zo­ri­šte u No­vom Sa­du, 2002)
Cr­no mle­ko Va­si­li­ja Si­ga­rje­va (Na­rod­no po­zo­ri­šte u Be­o­gra­du, 2003)
Everyman/Sva­ko Go­ra­na Ste­fa­nov­skog (Ate­lje 212, 2004)
Raz­ne­se­ni Sa­re Kejn (Be­o­grad­sko dram­sko po­zo­ri­šte, 2005)
Mo­mo Mi­ha­e­la En­dea (Ma­lo po­zo­ri­šte „Du­ško Ra­do­vić“, 2005)
Dom Ber­nar­de Al­be Fe­de­ri­ka Gar­si­je Lor­ke (Na­rod­no po­zo­ri­šte Re­pu­bli­ke Srp­ske, Ba­nja Lu­ka, 2005)
Če­ka­ju­ći Go­doa Se­mju­e­la Be­ke­ta (Ate­lje 212, 2006)
Go­spo­đi­ca Ju­li­ja Augu­sta Strind­ber­ga (Na­rod­no po­zo­ri­šte Re­pu­bli­ke Srp­ske, Ba­nja Lu­ka, 2007)
Tri se­stre An­to­na Pa­vlo­vi­ča Če­ho­va (Na­rod­no po­zo­ri­šte Re­pu­bli­ke Srp­ske, 2008)
Mle­ko Va­si­li­sa Ka­ci­ko­nu­ri­sa (Be­o­grad­sko dram­sko po­zo­ri­šte, 2008)
Ba­zen (bez vo­de) Mar­ka Rej­ven­hi­la (Na­rod­no po­zo­ri­šte u Be­o­gra­du, 2009)
Go­spo­dar mu­va Ta­tja­ne Ilić, po ro­ma­nu V. Gol­din­ga (Po­zo­ri­šte „Bo­ško Bu­ha“, 2009)
Že­nid­ba i udad­ba Jo­va­na Ste­ri­je Po­po­vi­ća (Na­rod­no po­zo­ri­šte Re­pu­bli­ke Srp­ske, Ba­nja Lu­ka, 2010)
No­ve­cen­to – Bo­ka ho­tel Ste­va­na Ko­pri­vi­ce (Cen­tar za kul­tu­ru Ti­vat, 2010)
Dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci Ro­nal­da Har­vu­da (Na­rod­no po­zo­ri­šte u Be­o­gra­du, 2010)
Sve o mo­joj maj­ci Se­mju­e­la Adam­so­na (Be­o­grad­sko dram­sko po­zo­ri­šte, 2011)
Čud­ne lju­ba­vi Ma­je Pe­le­vić (Ma­lo po­zo­ri­šte „Du­ško Ra­do­vić“, 2011)
Taj­na Gre­te Gar­bo, Mi­ra Ga­vra­na (Po­zo­ri­šte i ope­ra Ma­dle­ni­a­num, 2012)
Ogvožđena Gorane Balančević (Na­rod­no po­zo­ri­šte u Be­o­gra­du, 2013)
Za pred­sta­vu Go­spo­dar mu­va je 2010. go­di­ne do­bi­la Spe­ci­jal­nu na­gra­du za no­ve po­zo­ri­šne ten­den­ci­je na me­đu­na­rod­nom TI­BA fe­sti­va­lu.