Vesti

Izložba „Breda Kalef – neuobičajena primadona“, autora Dragana Stevovića, otvorena je 16. marta u Muzeju Narodnog pozorišta.

Osim što obuhvata fotografije, plakate iz predstava, kao i lične predmete priznate umetnice, postavka osvetljava i njenu značajnu karijeru na sceni Narodnog pozorišta i na gostovanjima u inostranstvu.

U veoma nadahnutom govoru tokom kojeg je prisutne podsetio na neke od najznačajnijih trenutaka Bredine blistave karijere, šef dirigent Narodnog pozorišta Dejan Savić je, između ostalog, istakao da je ova izložba posvećena jednoj velikoj umetnici i operskoj zvezdi „koja je svesna svoje misije koju je u potpunosti ispunila“.

Prema njegovom mišljenju, gospođa Kalef je „suštinska, prava primadona, ali i suviše skromna za jednu tako fantastičnu karijeru koju je imala“.  

On je podsetio da su svi veliki dirigenti, uključujući i Oskara Danona i Borislava Pašćana, „uvek imali samo reči hvale za njen odnos prema svojoj umetnosti, kolegama i poslu kojim se bavila“. 

Direktor Opere Nikola Mijailović je rekao da je uzbuđen što „kao dete ovog pozorišta“ prisustvuje otvaranju izložbe posvećene Bredi Kalef za koju je kazao da je u njegovom detinjstvu i odrastanju u Narodnom pozorištu imala zaista veoma veliku ulogu.  

Mijailović je ocenio da je gospođa Kalef pored vrhunskog glasa, scenska pojave, harizme... imala i prepoznatljivost, „a to je ono što krasi samo najveće operske umetnike“. 

„Kad čujete glas Brede Kalef, nemate nijednog trenutka dilemu da li je to, možda, neko drugi. Svojim pevanjem davala je primer čemu bi jedan operski pevač trebalo da stremi i šta treba da dostigne. Poznavanje vokalne tehnike, koja je veoma složena, omogućilo joj je da do kraja karijere zadrži svežinu glasa i ceo registar, uprkos tome što je veoma dugo pevala najteže uloge“, kazao je Mijailović i dodao da mu u glavi još uvek „odzvanjaju“ njene izuzetne role – Acučena iz „Trubadura“, Doma iz „Ere s onog svijeta“ i Majka iz „Konzula“. 

Autor izložbe i direktor Muzeja Dragan Stevović naglasio je da „ovo nije priča o karijeri Brede Kalef, već o njenom životu“.

„Taj život je trebalo prvo preživeti, a onda živeti, živeti i boriti se. I, posle nekoliko godina od debija, izbiti u prvi red solista koji su ovu kuću, u svom zlatnom periodu, proslavili u celom svetu. Jedna od tih predstava je Don Kihot u Bečkoj državnoj operi 1964. godine i mnogi drugi naslovi...“, podsetio je Stevović.  

Pre nego što je izložbu proglasio otvorenom, poklonio je gospođi Kalef buket cveća i uramljen plakat opere Žorža Bizea „Karmen“, sa izvođenja održanog 28. juna 1960. godine, kada je debitovala u Narodnom pozorištu.

U okviru ceremonije svečanog otvaranja izložbe, emitovan je i audio snimak romanse Grofice iz „Pikove dame“, u interpretaciji Brede Kalef, sa premijernog izvođenja u nacionalnom teatru iz 1980. godine. 

Gospođa Kalef je bila prisutna na otvaranju, ali se nije zvanično obratila. Sedela je u društvu svojih koleginica i prijateljica - primadona Milke Stojanović i Radmile Bakočević. 

Izložba će biti otvorena do sredine maja. 

Bre­da Ka­lef-Si­mo­no­vić je ro­đe­na 7. de­cem­bra 1930. go­di­ne.

Po­ti­če iz jed­ne od naj­sta­ri­jih je­vrej­skih po­ro­di­ca ko­ja je iz Špa­ni­je, pre­ko So­lu­na sti­gla u Be­o­grad.

Po­sle za­vr­še­ne Sred­nje mu­zič­ke ško­le kod pro­fe­sor­ke Sil­vi­je Ka­me­no­vić, upi­su­je Mu­zič­ku aka­de­mi­ju kod pro­fe­sor­ke Ade Po­lja­ko­ve, a za­vr­ša­va u kla­si pro­fe­sor­ke Zla­te Đun­đe­nac. Po­sle di­plo­mi­ra­nja bo­ra­vi­la u Ita­li­ji na usa­vr­ša­va­nju kod Ma­ri­je Kar­bo­ne.

U to­ku stu­di­ja je bi­la član Ho­ra RTS-a. De­bi­to­va­la je kao Mer­ce­des u ope­ri Kar­men 1960, da bi po­sle di­plo­mi­ra­nja i dvo­go­di­šnjeg prob­nog ra­da po­sta­la stal­na čla­ni­ca Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta u ko­joj je na­stu­pa­la do 1991. go­di­ne.

U se­zo­ni 1963/64. angažovana je u operskim kućama u Tel Avi­vu i Haifi (Izrael) gde je ima­la pre­ko 90 na­stu­pa.

Na­kon ula­ska u Na­rod­no po­zo­ri­šte vr­lo br­zo je iz­bi­la u pr­vi red naj­zna­čaj­ni­jih pr­va­ka Ope­re ko­ji su svo­jim na­stu­pi­ma u ze­mlji i ino­stran­stvu obe­le­ži­li naj­zna­čaj­ni­ji pe­ri­od u isto­ri­ji Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta.

Pr­va zna­čaj­na ulo­ga bi­la je Ma­ri­na u Bo­ri­su Go­du­no­vu Mu­sorg­skog sa ko­jom je di­plo­mi­ra­la, a po­tom je ot­pe­va­la sve naj­zna­čaj­ni­je ulo­ge me­co­so­pran­skog fa­ha u ope­ra­ma ru­skih kom­po­zi­to­ra: Bo­ris Go­du­nov, So­ro­čin­ski sa­jam, Ev­ge­ni­je Onje­gin, Pi­ko­va da­ma, Ho­van­šči­na, Za­lju­bljen u tri na­ran­dže, Ivan Gro­zni, Ivan Su­sa­njin, Pi­ko­va da­ma, Knez Igor; fran­cu­skih kom­po­zi­to­ra: Kar­men, Don Ki­hot, Sam­son i Dali­la, Hof­ma­no­ve pri­če, Ver­ter; ita­li­jan­skih kom­po­zi­to­ra: Ma­dam Bater­flaj, Moć sud­bi­ne, Nor­ma, Ai­da, Ri­go­le­to, Daf­ne, Tru­ba­dur, Đo­kon­da, Bal pod ma­ska­ma, Fal­staf, An­dre Še­ni­je, Kon­zul, Kći pu­ka; do­ma­ćih kom­po­zi­to­ra: Lju­bav to je glav­na stvar, 1941, Na uran­ku, Dug­me, Ero s ono­ga svi­je­ta, Đu­rađ Bran­ko­vić, Vlast, Otadž­bi­na, Knez od Ze­te; en­gle­skog kom­po­zi­to­ra: Ot­mi­ca Lu­kre­ci­je, Al­bert He­ring...

Go­sto­va­la je sa­mo­stal­no ili sa an­sam­bli­ma Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta    ši­rom sve­ta – Grč­ka, Špa­ni­ja, Au­stri­ja, Ma­đar­ska, Egi­pat, Ir­ska, Ita­li­ja, Ru­si­ja, Nemač­ka, Izra­el, SSSR, SAD, kao i u svim ve­ćim gra­do­vi­ma nekadašnje Ju­go­sla­vi­je.

Uče­stvo­va­la je i na broj­nim kon­cer­ti­ma, sa­mo­stal­no ili sa ju­go­slo­ven­skim ho­ro­vi­ma u ze­mlji i ino­stran­stvu (Bra­ća Ba­ruh, Bran­ko Kr­sma­no­vić, Hor RTS-a). Sa ho­rom Bra­ća Ba­ruh ima­la je tur­ne­ju u 29 gra­do­va SAD, uklju­ču­ju­ći i na­stup u Kar­ne­gi Ho­lu u Nju­jor­ku.

Nje­ne kre­a­ci­je su sa­ču­va­ne na plo­ča­ma, CD-ovi­ma i vi­deo snim­ci­ma kon­cert­nih na­stu­pa i pred­sta­va.

Pre po­čet­ka umet­nič­ke ka­ri­je ba­vi­la se ak­tiv­no sto­nim te­ni­som, a po pre­stan­ku ka­ri­je­re ve­o­ma uspe­šno je igra­la bridž za šta je na­gra­đi­va­na.

Za svoj umet­nič­ki rad je do­bi­la broj­ne na­gra­de: Pla­ke­ta,  Pe­čat Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du i Na­gra­de za naj­bo­lja go­di­šnja iz­vo­đe­nja za Će­ku u Đo­kon­di Amil­ka­re Ponkije­li­ja i Maj­ku Ju­go­vi­ća u Otadž­bi­ni Pe­tra Ko­njo­vi­ća. Do­bit­ni­ca je Nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije, a 2021. do­bi­la je Zlat­nu me­da­ljom za za­slu­ge ko­jom je od­li­ko­vao pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić.