Vesti

Svetski koreografi Vladimir Vasiljev i Edvard Klug gosti su Narodnog pozorišta u Beogradu gde sa članovima baleta Narodnog pozorišta pripremaju predstave.

Gost iz Rusije, Vasiljev sa solistima baleta spremio je obnovu predstave "Don Kihot" koja je izvedena u ponedeljak 29. aprila povodom Svetskog dana igre. Ovaj popularni balet premijerno je odigran u njegovoj koreografiji 15. novembra 2007. godine.
Klug sa članovima baletskog ansambla Narodnog pozorišta sprema koreografiju za multimedijalni spektakl Sanje Ilića „Konstantinus Magnus“.
Premijera će biti održana 3. juna na sceni tvrđave u Nišu, u okviru obeležavanja 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta.
M.B.

BIOGRAFIJE:

VLADIMIR VASILjEV
Po okončanju školovanja u Moskvi, postaje član Boljšoj teatra 1958. godine. Interesantno je reći da je Vasiljev jedini dobitnik Grand Prixa-a u istoriji konkursa u Varni (1964).
Nakon debitovanja u Don Kihotu 1962. njegova karijera je neraskidivo vezana za ovaj naslov. Ostvario je preko 40 prvih uloga na scenama Boljšoj teatra i drugih prestižnih pozorišta širom sveta. Postavljajući nove standarde muške igre, inspirisao je najveće koreografe Rusije i Zapada i stekao slavu internacionalne zvezde.
Moris Bežar je  rekao: „Ja nikada nisam video igrača poput Vasiljeva. On ima sve : virtuoznost, tehniku, dramski talenat, višestranost i snagu".
Nastupao je sa partnerkama koje su najveće balerine sveta: Galina Ulanova, Maja Plisecka, Alisja Alonso, Karla Frači. Ipak, najčešće je igrao sa svojom suprugom, takođe velikom zvezdom Boljšoj teatra, Ekatarinom Maksimovom.
Baletska akademija iz Pariza proglasila ih je za najbolji baletski duet u svetu.
Žizela, koju su igrali zajedno  na sceni Metropolitena u Njujorku 1990. bila je oproštajna klasična predstava nakon duge igračke karijere. Na istoj sceni nastupili su prvi put 1959. na prvom gostovanju Boljšoj teatra u Americi.
Antologijske su kreacije Spartaka i Ivana Groznog u Grigorovičevim koreografijama, kao i uloge u baletima: Don Kihot, Žizela, Romeo i Julija, Uspavana lepotica, Kameni cvet, Krcko Oraščić, Petruška, Grk Zorba i mnoge druge.
Vasiljev koreografsku karijeru počinje u Boljšoj teatru 1971. postavkom baleta Ikar. Slede klasična remek-dela: Labudovo jezero, Žizela, Don Kihot, Pepeljuga, Romeo i Julija, kao i baleti: Makbet, Anuta, Fragments of a Biography, These Charming Sounds, I want to Dance, itd. Postavio je brojne balete u pozorištima Rusije i inostranstvu. Svoju verziju Don Kihota postavio je u Moskvi, Njujorku, Tokiju, Napulju, Rio de Ženejru, itd.
Iskazao se uspešno kao operski i filmski reditelj. Sa poznatim italijanskim rediteljem Frankom Zefirelijem, kreirao je Aidu u Operi u Rimu, milanskoj Skali i Areni u Veroni.
Poslednjih godina, slikarstvo postaje njegov najdraži izraz i nastupio je na 11 samostalnih izložbi.
U periodu od 1995. do 2000. bio je umetnički i generalni direktor Boljšoj teatra.
Nosi zvanje profesora Ruske državne akademije za pozorišnu umetnost i član je Ruske akademije umetnosti.
Nosilac je najviših nacionalnih i međunarodnih priznanja i nagrada: Narodni umetnik SSSR-a i Rusije, Lenjinov i Državne nagrade, Nagrade pariske baletske Akademije „V.Nižinski" Najbolji igrač sveta, najviša UNESKO-ve nagrade „Pablo Pikaso", kao i Orden Lenjina, Orden rada sa crvenom lentom, Orden svetog Konstantina Velikog, Orden Ruske Federacije za domovinske zasluge, francuski Orden za nacionalne zasluge, Državni orden Litvanije, Državni orden Brazila i orden Slava Rusije.
Zanimljivo je napomenuti da je jednoj zvezdi u kosmosu dodeljeno ime Vasiljeva.



EDVARD KLUG
Pre nego što je svojim originalnim koreografskim idejama i rešenjima, sa 26 godina, izazvao veliko interesovanje umetničke i šire društvene javnosti, bio je zapažen po visokom nivou svog igračkog umeća.
Njegov upečatljiv nastup na Dubrovačkim letnjim igrama, jula 1999, bio je tokom izvođenja praćen gromkim aplauzima, a na kraju pozdravljen dugotrajnim ovacijama.
Aktuelna referentna kritika ga je takođe sjajno ocenila, ističući novu dimenziju Klugove savremene igre.
Rođen u Rumuniji, Edvard Klug se kao desetogodišnjak upisuje u Nacionalnu baletsku školu u Klužu, da bi već 1991, sa 18 godina, postao solista Baleta Slovenačkog nacionalnog teatra u Mariboru.
Sa 30 godina postaje šef baletskog ansambla istog pozorišta, a sedam godina ranije (1996) kreira svoju prvu značajnu koreografiju u dramskoj predstavi "Vavilon", u režiji Tomaža Pandura.
Naredne, 1997. godine, Klugova koreografska minijatura "Jedan" osvaja specijalnu nagradu Trećeg Nacionalnog baletskog takmičenja u Ljubljani, a već 1998, umetnik priprema koreografiju za završnu, ceremonijalnu programsku svečanost u Solunu, koji je te godine bio kulturna prestonica Evrope.
Njegov prvi celovečernji plesni projekat "Tango", pripremljen za Balet Slovenačkog nacionalnog teatra u Mariboru, dobio je nagradu za igračku predstavu godine, koju dodeljuje Udruženje slovenačkih baletskih umetnika.
Sledeća je bila koreografija za "Tišinu Balkana" Gorana Bregovića, izvedena na otvaranju festivala u danskom gradu Arhusu 1999, a već 2000. plesni projekat s Baletom Slovenačkog nacionalnog teatra (Ljubljana) otvorio je Festival „Santa Rosalia“ u Palermu.
Iste godine izveden je i "Amadeus" u Drami Slovenačkog nacionalnog teatra u Mariboru. Narednih godina zapaženi su Klugovi angažmani u Japanu, sa Međunarodnom baletskom kompanijom „Oki“, kao i učešće (s predstavom "Prvo pismo" i "P. S.") na 4. Međunarodnom takmičenju baleta i moderne igre u Nagoji.
Tokom 2003. godine imao je postavku i na Međunarodnom baletskom festivalu, takođe u Nagoji.
U Beogradu je 2002. godine radio koreografiju za predstavu "Hazarski rečnik" u režiji Tomaža Pandura.
Za svoje originalna ostvarenja Edvard Klug je pobrao brojna nacionalna, međunarodna i specijalna priznanja, kao i nagrade publike u Ljubljani, Varni , Nagoji, Moskvi, Hanoveru. Jedna od važnih jeste i Nagrada za izvođenje godine koju je dobila predstava "Lakrimas".
Dobitnik je Prešernove nagrade, najvažnijeg slovenačkog odlikovanja za doprinos u kulturi.