Vlast
komedija Branislava Nušića u adaptaciji Milana Neškovića
...I tema, ako taj izraz upotrebimo u širem značenju, i motiv, ako taj drugi izraz uzmemo u užem smislu, otkrili su Nušića, njegov duh, njegovu ličnost, njegovu književničku prirodu već u Narodnom poslaniku. Njime on počinje da u temi vlasti traži svoje motive; kad napiše poslednju reč, pred smrt, to će, opet, biti ista tema a motiv će se izjednačiti s njom; nažalost, satira Vlast, samo započeta, lišila nas je saznanja o najuopštenijim iskustvima i mislima Nušićevim u vezi s njegovom glavnom temom...
...Stari pozorišni veštak Ežen Skrib mislio je da ima samo sedam motiva kao što ima sedam nota u skali i da je veština dramatičareva da napravi što zanimljivije kombinacije. Mi smo videli da Nušić ne traži motiv. On zapaža u životu, razmišlja i razmišljajući izmišlja, tako da je, na kraju, delo isto toliko podatak iz života koliko i fikcija stvaraočeva. Što se, svojim motivima, tako često kretao u krugu teme vlasti nije, svakako, dokaz slabe Nušićeve inventivnosti. Vlast je Nušić naslikao u desetini varijanata; prilazeći joj, on je uvek postajao više raspoložen za satiru nego za vodvilj...
...Imao je devetnaest godina kad je u Narodnom poslaniku otkrio sebe. Ali se time nije hteo da zadovolji. Tražio je, lutao, odlazio i u komediju čiste fikcije, koja je lišena realne podloge, hoteći da se dovine poetske visine. Sva ta njegova komediografska traženja i lutanja danas više mogu da kažu njegovom biografu, zainteresovanom da do kraja ispita dušu piščevu nego gledaocu ili čitaocu koji traži neposredan umetnički doživljaj. Jer Nušić je i u književnosti i u pozorištu i u očima publike ostao pre svega i iznad svega realistički komediograf, slikar društvenih naravi i društvenih tipova, pisac od neospornog duha, i pisac komedija koji je smešne strane ljudskog života i ljudsku glupost video i književno oblikovao dublje i trajnije nego što se savremenicima ponekad činilo. Zato je njegovo opažanje danas i nama blisko, a njegov duh i nama često rečito ponešto kaže o nama samima...
Iz Milan Đoković „Branislav Nušić“, Altera 2012.
...Godinu dana posle Nušićeve smrti, u znak sećanja na svoga pisca, Narodnog pozorište u Beogradu prikazalo je jedan čin njegove nedovršene komedije Vlast...Jasno je da tema koju obrađuje nesumnjivo predstavlja tzv. „lajt-motiv“ čitave njegove komediografije i da je iskazana već u samom naslovu. Nušić svoju pažnju opet usmerava odnosima „običnih“ ljudi prema najvišim nosiocima vlasti. Ako se sačuvani prvi čin komedije shvati kao ekspozicija, onda se sa sigurnosti može pretpostavljati da je Nušić imao nameru da pomoću nekoliko „slučajeva“, odnosno životnih priča, prikaže šta sve očekuje „mali“ pojedinac da za njega vlast može učiniti, otprilike kao što je u ranijim, naročito u onim komedijama iz prvog stvaralačkog perioda, uz obilje satiričnih iskrica slikao...
Raško V. Jovanović „Branislav Nušić – izabrane komedije i drame“, Nolit 1987.
Reč dramaturga
Vlast je poslednja komedija Branislava Nušića pisana oko 1937. godine, a nikada dovršena zbog piščeve smrti. Kao i u mnogim komedijama pre nje, Nušić i ovde ponovo analizira komički teatralizovane predstavnike vlasti i malograđane koji za vlašću žude. Međutim, kako kaže Josip Kulundžić – Nušić ne razotkriva porok na sceni sa tendencijom njegovog kritikovanja. Kad se poročan čovek sam razotkriva ili kad jedan razotkriva drugog, onda je stanovište sa koga se to čini redovno amoralno, bez osećanja za negativnost poroka. Živi puls Nušićeve scene ne bije sa sukoba dobra i zla, nego sa trenja zla sa zlim. Vođeni time, a koristeći se licima iz drugih Nušićevih komada koja pripadaju istom tematsko-motivskom korpusu vlasti, odnosno politike, trudili smo se da analiziramo na koje sve načine ljudi bivaju izmenjeni i izobličeni zbog dodira sa vlašću. Od vremena kada je Vlast napisana pa do danas promenilo se mnogo toga. Međutim, suština vrlo često ostaje ista, pa se tako u pozorištu već godinama uz Nušića ne smejemo samo onima koji su bili tu pre nas, već uglavnom svojim savremenicima i ponekad sebi samima. Smejemo se jer mislimo da smo bolji od onih čije su sudbine predstavljene na sceni, a pitanje je kakvi bismo mi bili da smo se našli u takvim okolnostima. Ili kako kaže poslovica – daj čoveku vlast da vidiš kakav je.
Tijana Grumić
Milan Nešković, rođen je u Valjevu 1985. godine. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Nikole Jevtića i prof. Alise Stojanović. Višestruko je nagrađivan za dosadašnji pozorišni, i ne samo pozorišni rad. Docent je na Akademiji umetnosti u Beogradu. Ovo mu je četvrta režija u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Premijerno izvođenje
Premijera, 17. novembar 2021.
Velika scena
Branislav Nušić
Vlast
Adaptacija i režija Milan Nešković
Dramaturg Tijana Grumić
Kostimograf Marina Medenica Vukasović
Scenograf Andreja Rondović
Scenski govor Ljiljana Mrkić Popović
Izbor muzike Milan Nešković
Video rad Milan Nešković i Super Dot
Producenti Nemanja Konstantinović, Milorad Jovanović
Inspicijenti Aleksandra Rokvić, Saša Tanasković
Sufler Marija Nedeljkov
Asistent kostimografa Margareta Marinković
Lutke Marija Tavčar
Organizator na praksi Vanja Knežević, student Akademije umetnosti
Premijerna podela:
Arsa Aleksandar Srećković
Svetozar Ivan Bosiljčić
Miloje Nikola Rakočević
Pavle Dimitrije Dinić
Mara Vanja Ejdus
Rina Zorana Bećić Đorđević
Majstor svetla Srđan Mićević
Majstor maske Marko Dukić
Majstor pozornice Nevenko Radanović
Majstor tona Dejan Dražić
Video produkcija Dejan Ostojić
Kostim i dekor izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu
Predstava traje 2 sata