Naš razred
drama Tadeuša Slobođaneka
Tadeuš Slobođanek, poljski dramaturg, pozorišni kritičar, pozorišni režiser, autor drame „Naš razred, istorija u XIV časova“ rođen je 1955. godine u Jenisejsku u Sibiru, gde su mu 1944. godine prognani roditelji. 1955. vratili su se u Poljsku i naselili u Bjalistoku. Majka mu je bila iz pravoslavne porodice, a otac katolik poljsko-ukrajinskog porekla. Tadeuš je studirao teatrologiju na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu. Nakon završetka studija neko vreme pisao je i objavljivao pozorišnu kritiku pod pseudonimom Jan Konjecpolski. 1981. debitovao je kao autor drame za decu „Jesenja bajka“. Od početka 80-ih počinje da radi kao dramaturg u pozorištima: u Kališu, Poznanju, Lođu, Gdanjsku. Jedan je od osnivača eksperimentalnog Društva Vjeršalin, koje je preraslo u avangardno Pozorište Vjeršalin. Od 1984-1989. radi u lutkarskom pozorištu u Bjalistoku, a od 1994. u varšavskom Dramskom pozorištu.
Drama „Naš razred“ godinama se nalazi na repertoaru najznačajnijih pozorišta sveta i o njoj su pisali najznačajniji teoretičari pozorišta i pozorišni kritičari. Napisana je 2008. godine, a premijerno je izvedena na engleskom jeziku u Kraljevskom pozorištu u Londonu. Reditelj predstave Bijan Šejbani, nagrađen je Nagradom Ser Lorens Olivije. U Poljskoj, drama je izvedena 2010. godine u varšavskom Pozorištu na Voli Tadeuš Lomnjicki [Scena na Woli im. Tadeusza Łomnickiego] u režiji Ondreja Spišaka. Tekst drame je nagrađen najznačajnijom poljskom književnom nagradom „Nike“. Igran je u pozorištima u Engleskoj, Americi, Kanadi, Japanu, Brazilu, Španiji, Italiji, Mađarskoj, Švedskoj, Češkoj, Izraelu, Litvaniji...
Izvode se premijere i njegovih drugih drama: „Car Mikolaj“, „Klopka“, „Građanin Pjekosjevič“, „Prorok Ilija“, „Mladi Staljin“, „Jakubova istorija“, „Medved Vojtek“, „Fatalista“, „Merlin - druga priča“, „Kovač Malambo“, „Građanin Pekoš“, „Steničin san ili drug Isus“, „Kabare za kraj sveta“, „Prorokova smrt i druge priče o kraju sveta“... Njegove drame realizuju najistaknutiji poljski i svetski režiseri: Kazimjež Dejmek, Maćej Prus, Mikolaj Grabovski, Pjotr Tomašuk, Ondrej Spišak, Hisao Takase, Derek Goldman, Natali Ringler, Hanan Snir, Oskaras Koršunovas i dr.
Tadeuš Slobođanek dobio je: Nagradu Ministra kulture i umetnosti, Nagradu književnog fonda za dramu „Car Mikolaj“, Gran Pri za dramu Prorok Ilija, Pasoš „Politike” za celokupno dramsko stvaralaštvo i doprinos radu avangardnog Pozorišta Vjeršalin, Nagradu Ministarstva kulture i umetnosti za dramu „Steničin san ili drug Isus“, Medalju Ustanka u varšavskom getu koju dodeljuje Udruženje Jevreja boraca i postradalih u II svetskom ratu i niz drugih.
TATJANA MANDIĆ RIGONAT
Diplomirala je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu,
u klasi profesora Dejana Mijača.
POZORIŠNE REŽIJE:
• „Lovely Rita“ T. Braš – SKC
• „Gospođica Julija“ A. Strindberg – Atelje 212
• „Urnebesna tragedija“ D. Kovačevića – Narodno pozorište „Sterija“ Vršac
• „Lolita“ V. Nabokov – Bitef teatar
• „Ljubavi Džordža Vašingtona“ M. Gavran – Atelje 212
• „Bergmanova sonata“ I. Bergman – Narodno pozorište u Beogradu
• „Verica među šljivama“ M. Bobić-Mojsilović (prva saradnja sa Svetlanom Bojković, nagrada publike na festivalu monodrame u Zemunu)
• „Talula“ J. Strajn – BELEF
• „Čovek slučajnosti“ J. Reza – Narodno pozorište u Beogradu (Petar Banićević je za ulogu u ovoj predstavi dobio nagradu Raša Plaović - najbolje glumačko ostvarenje u sezoni 2000/01)
• „Sabrane priče“ D. Margulis – Atelje 212
• „Uho, grlo, nož“ V. Rudan – Atelje 212
• „Mrtve ‘uše“ O. Bogajeva – Narodno pozoriše u Somboru
• „Terasa“ J. Hristića – Jugoslovensko dramsko pozorište
• „Ledeni svitac“ V. Radomana – Madlenijanum
• „Kiseonik“ I. Viripajeva – Belef / Jugoslovensko dramsko pozorište
• „Sudija“ V. Moberga – Narodno pozorište u Beogradu
• „Ljubavno pismo“ F. Arabala – Bitef festival / Servantes
• „Hitler i Hitler“ K. Kostjenka – Atelje 212
• „Seksualne neuroze naših roditelja“ L. Berfusa - Narodno pozorište u Beogradu (Za Dan nacionalnog teatra, 22. novembra 2008. godine, proglašena je za najbolju predstavu Narodnog pozorišta u sezoni 2007/2008. Na Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci stručni žiri je Nadi Šargin i Igoru Đorđeviću dodelio Nagrade „Veljko Maričić“ za najbolju žensku ulogu (Dora), odnosno za najbolju epizodnu ulogu. Nada Šargin je osvojila i Nagradu žirija Novog lista - „Mediteran“.)
• „Svici“ T. Štivičić - Atelje 212
• „Sudija“ V. Moberg - Narodno pozorište u Beogradu
• „Čekaj me na nebu ljubavi moja“ – F. Arabala - Madlenijanum
• „Dabogda te majka rodila“ – V. Rudan - HKD Rijeka
• „Zli dusi“ – F.M. Dostojevski - Narodno pozorište u Beogradu
• „Gospođa ministarka“ – B. Nušić - Pozorište „Boško Buha”, Večernja scena
• „Naši sinovi“ – V.J. Marambo - Narodno pozorište u Beogradu
• Leni - Triptih Rifenštal, Valerija Šulcova/ Roman Olekšak - Bitef teatar
• „Ivanov“ - A.P. Čehov - Narodno pozorište u Beogradu
• Iluzije, Ivan Viripajev - UK „Vuk Karadžić“
• „Uspavana lepotica“, Milena Depolo - Pozorište „Boško Buha“
• „Šuplji kamen“, Nikolaj Koljada, UK „Vuk Karadžić“
• „Putujuće pozorište Šopalović“, Ljubomir Simović, Narodno pozorište Niš
• „Balkanski špijun“, Dušan Kovačević, Narodno pozorište u Beogradu
• „Gospođa ministarka“, Branislav Nušić, HNK Ivana plemenitog Zajca, Rijeka
• „Dabogda te majka rodila“, Vedrana Rudan, Atelje 212
• „Venera u krznu“, Dejvid Ajvs, UK „Vuk Karadžić“
• „Nora-lutkina kuća“, Henrik Ibzen, Narodno pozorište u Beogradu
DRAMATIZACIJE:
• „Lolita“, roman (zajedno sa Biljanom Maksić)
• „Đavo je bio vruć“, priče Čarlsa Bukovskog
• „Mrtve duše“, roman N. V. Gogolja (režija Dejan Mijač)
• „Zli dusi“, roman F.M. Dostojevskog
• „Dabogda te majka rodila“, roman V. Rudan
- Režirala je radio-drame po sopstvenim tekstovima i dramatizacijama.
- Autor je zbirki pesama „Misterija srećnog kontrabasa“, „Iz života ptica“ i „Kaži mi ko sam“
- Selektor Sterijinog pozorja za 2008. godinu
- Od 1. decembra 2008. do 4. januara 2010. godine bila je direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu.
- Od 2010. godine obavlja funkciju selektora Međunarodnog festivala mediteranskog pozorišta „Purgatorije“ u Tivtu.
REČ REDITELjKE
Naš razred – istorija u XIV časova, prati sudbine desetoro drugarica i drugova, Poljaka i Jevreja, kroz decenije dvadesetog i dvadeset prvog veka. Drama je fikcija iako inspirisana konkretnim događajem – zločinom istrebljenja Jevreja u mestu Jedvabne 10. jula 1941. koji su počinili Poljaci. Ona je snažan umetnički oblik velike lepote i snage. Pesnik je tu da upozori, opomene, postavi pitanja zajednici, pojedincu šta bi uradio u datoj situaciji, kako biti čovek u nečovečna vremena, zašto se nešto dogodilo, kako je bilo to moguće. I ona to čini. Naš razred je i Naš razred. I lako u drami prepoznajemo ogledalo iskustava mržnje, nasilja , zločina, poricanja, progona istine…. Oblik drame, njena forma je kao sudar iracionalnog- poetskog i dokumentarističkog, naivnosti i okrutnosti, mašte i faktografije. Imre Kertes, pisaca romana Besudbinstvo o svom iskustvu četrnaestogodišnjeg jevrejskog dečaka koji dospeva u nacistički logor u Poljskoj, u Dosijeu K piše: Svet fikcije je suvereni svet koji se rađa u glavi autora i sledi zakone umetnosti. Pisanje je pojačani život. To je razlika između romana i životopisa. Između drame i onoga što je detaljno opisano u knjigama Susedi J. T. Grosa ili Mi iz Jadvabnea, Ane Bikont. Naš Razred je rasprava, pričanje priča nesmirenih duša, javna ispovest zločinaca i žrtava, drugova i drugarica, pred nama, ritual inicije u istinu.U vremenu u kojem živim, vremenu novih oblika totalitarizma, travestiranog i ogoljenog fašizma, vremenu koje podstiče nasilje u raznim oblicima, vremenu političkih zloupotreba istorijskih činjenica, negiranja i progona istine, veličanja zločina i zločinaca, drama je snažan poziv da preispitujemo savest, da razmišljamo o krivici i odgovornosti o Našem razredu.
U ekipi je mlada glumačka podela. Današnje, mlade generacije nisu odgovorne za zločine počinjene u prošlosti u naše ime. Ali, svaki čovek jeste odgovoran za to kako se odnosi prema zločinu, i prema prošlosti koja očigledno nije prošlost nego živa rana koja ne može da zaraste dok god se istina proganja, beži se od nje ili se negira. Ko daje dozvolu za ubijanje, progon i uništenje Drugog, ko daje dozvolu da se manipuliše istinom, kako se kreira figura neprijatelja, kako rađa mržnja, šta je herojstvo, i još niz pitanja koja se tiču savesti, slobode, odgovornosti i krivice postavlja Naš razred. O dobru i zlu, o onda i sada, o čoveku i nečoveku…
Drama je i poziv da čitamo Pitanje krivice Karla Jaspersa, da razmišljamo o tome šta je krivična odgovornost, šta politička, šta moralna a šta metafizička. Mlade generacije su najdraži plen za savremene zločince koji izvrću istinu, truju im dušu, i vrbuju ih lažima i opsenama za budućnost novih zločina, progona. A da bi zlo pobedilo – kao što reče rabin – dovoljno je da dobar čovek ne učini ništa.
VIŠE O DRAMI
Od svih Slobođanekovih drama najveći uspeh postigla je drama „Naš razred, istorija u XIV časova“. Smatra se da je tematski inspirisana „slučajem Jedvabno”. U Jedvabnu, gradiću na severoistoku 1941. godine u jednom ambaru, Poljaci su žive spalili 1600 Jevreja, o čemu je Jan Tomaš Gros napisao knjigu „Susedi“. Nešto kasnije knjigu je napisala i novinarka Ana Bikont, naslovljenu sa „Mi iz Jedvabnog“. A posle njih Tadeuš Slobođanek napisao je dramu „Naš razred, istorija u XIV časova“.
Do danas postavlja se pitanje: Šta se dogodilo s „našim razredom”? Jer, pored slučaja Jedvabno „drama” u najširem smislu reči izlazi iz okvira konkretne istorijske situacije. Postaje univerzalna. (…) O neizbežnim razlikama u recepciji „Našeg razreda“ u zapadnoj i istočnoj Evropi i na drugim kontinentima u poljskom časopisu „Dijalog“ (2010/1) napisale su veoma značajan tekst pozorišne kritičarke Kristina Dunjec i Joana Krakovska naslovljen sa „Šta se događa s Našim razredom“, o razlikama koje onemogućuju univerzalnost poimanja istorije, ističući da je Slobođanekovo delo umetničko, a ne publicističko.
Veoma je značajan i tekst kritičarke Joane Ščensne naslovljen sa „To je Naš razred“ objavljen u „Gazeti vyborčoj“ (2010/224): „To nije pripovest o konkretnom zločinu, već o tragizmu i apsurdu ljudske egzistencije upetljane u istoriju. Obični, ni dobri ni loši ljudi, sudarili su se s nečim što ih je nadrastalo. Pored pokušaja nisu položili ispit zrelosti i nikada se iz tog nepolaganja neće izvući... Slobođanekov Naš razred pitanje zločina i kazne, krivice i osude, patnje i oprosta preneće iz istorije i scene direktno u naš život”. I mnogi zapadni režiseri izneli su slična uverenja o univerzalnoj poruci Našeg razreda. (…) Jer, Slobođanek je podjednako napisao dramu o Jedvabnu i o opštim mehanizmima mržnje i agresije u polietničkom društvu, o etničkim sukobima u mnogim zemljama sveta, koji u izvesnim trenucima na univerzalan način vode tragediji.
(Izvodi iz teksta Biserke Rajčić)
Premijerno izvođenje
Premijera, 9. april 2023.
Scena „Raša Plaović“
Tadeuš Slobođanek
NAŠ RAZRED
Prevodilac: Biserka Rajčić
Režija, adaptacija i izbor muzike Tatjana Mandić Rigonat
Scenograf Branko Hojnik
Kostimograf Ivana Vasić
Kompozitor Irena Dragović
Scenski govor dr Ljiljana Mrkić Popović
Scenski pokret Igor Koruga
Video rad Jelena Tvrdišić
Producenti Nemanja Konstantinović, Vuk Miletić
Inspicijenti Sanja Ugrinić Mimica, Ana Zorić
Sufler Marija Nedeljkov
Igraju:
Zoha Nina Nešković
Rahelka/Marijana Suzana Lukić
Dora Jelena Blagojević
Rišek Vučić Perović
Vladek Nedim Nezirović
Zigmunt Petar Strugar
Henjek Danilo Lončarević
Jakub Kac Dragan Sekulić
Abram Dušan Matejić
Menahem Jovan Jovanović
Muzičari:
klarinet Vladimir Gurbaj
violina Nikola Dragović
harmonika, klavir Ivan Mirković
Asistenti kompozitorke Ivan Mirković i Nikola Dragović
Korepetitor Ivan Mirković
Pomoćnik scenografa Andreja Rondović
Asistent kostimografa Ivana Šešlija
Majstor svetla Miodrag Milivojević
Majstor maske Marko Dukić
Majstor pozornice Zoran Mirić
Majstori tona Dejan Dražić i Roko Mimica
Dekor izrađen u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu
Kostimi: Krojački atelje „Daša“, SZKR „Moda Maks“, Obuća Opačić, Kape Rade
