Lovci bisera

Žorž Bize – od romantizma ka verizmu

„Žorž Bize je na krštenju 1838. godine dobio ime Aleksandar Cezar Leopold. Njegovo remek-delo (Karmen) je osvojilo svet onako kako su to učinili i slavni osvajači – njegovi imenjaci“ primetio je Konstantin Vinaver. Međutim, Bize je spadao među one  umetnike koji su sa ovog sveta otišli uvereni da nisu postigli nijedan uspeh u životu (bilo mu je samo 37 godina). Kada je Karmen prvi put izvedena 1875. godine i publika i kritika loše su je primili zatečeni njenim realizmom, scenama koje kao da su prenete iz stvarnog života, prikazom ljudskih strasti i kompozitorovom idejom da na scenu izvede fabričke radnice, krijumčare, dezertera, uz potresnu finalnu scenu ubistva naslovne junakinje. Bila je to svojevrsna revolucija koja će nagovestiti novi pravac u operskoj umetnosti – verizam. Iako je predstava do Bizeove smrti, tri meseca posle premijere, izvedena više od trideset puta, on je doživeo kao svoj najveći neuspeh.
Kada je 1883. godine Karmen ponovo postavljena na scenu te iste godine doživela je stoto a do 1904. godine i hiljadito izvođenje u Parizu. Tako su se ostvarile proročke reči Petra Iljiča Čajkovskog da će za deset godina od premijere Karmen postati najpopularnija opera na svetu, smatrajući da je Bize kompozitor koga „greje istinska inspiracija“.
Posle vrtoglavog uspeha Karmen, Bizeovo ime privuklo je veliku pažnju publike koju je interesovalo šta je kompozitor ovog dela još napisao. Tako su svetlost dana ponovo ugledali – Lovci bisera. Bila je to opera koja je posle premijere u Teatru lirik 30. septembra 1863. godine izvedena osamnaest puta i nikada više a originalna partitura je bila izgubljena.
Priča o nastanku ove opere počinje 1863. godine posle Bizeovog povratka u Pariz sa Francuske akademije u Rimu gde je, boraveći u vili Mediči, rezidenciji umetnika (slikara, vajara, kompozitora...), proveo tri godine na usavršavanju kao dobitnik Rimske nagrade. Upravo zahvaljujući nagradi dobio je poziv od direktora Teatra lirik Leona Karvala da za njih komponuje svoju prvu celovečernju operu. Naime, ovo pozorište dobijalo je subvencije od države uz obavezu da svake godine izvede operu jednog dobitnika Rimske nagrade i tako mladim umetnicima pruži podršku na početku karijere.  
Bez mogućnosti da sam odabere temu za operu, Bize je dobio libreto priznatih autora Mišela Karea i Ežena Kormona koji ovom zadataku nisu pristupili sa velikim entuzijazmom, gajeći sumnje prema nepoznatom kompozitoru na početku karijere. Inspiraciju su pronašli u već postojećim operama – Belinijevoj Normi i Spontinijevoj Vestalki a s obzirom da je to bilo vreme kada su u operi preovladavali sadržaji sa egzotičnom tematikom poslužili su se i upravo objavljenom knjigom Oktava Sašoa „Ostrvo Cejlon i njegova čuda prirode“ u kojoj je detaljno opisan lov na bisere. 
Kritičari su bili izuzetno strogi prema libretu smatrajući da je previše stereotipan, a Ežen Kormon je uoči premijere izjavio da Bizeu nikada ne bi dali takav libreto da su bili svesni njegovog talenta. Međutim, on je u sebi nosio glavne karakteristike jedne romantičarske opere u kojoj se veličaju plemenita osećanja, ljubav, poseban odnos prema lepoti, svetost prijateljstva i date reči i žrtva koja se polaže za te ideale. Ovako uzvišeni svet, poput bajke, mogao je da bude smešten samo u neke daleke krajeve u koje su umetnici XIX veka tako rado „bežali“ nudeći svoju umetničku interpretaciju egzotičnih zemalja. Ali izbor mesta na kome će se radnja odvijati verovatno je imao još jedno uporište. Naime, u drugoj polovini XIX veka u Parizu biseri ulaze u modu i do kraja veka potražnja za njima dostići će neviđene razmere. Pozorište koje je predstavljalo svojevrstan medij sa čije su se scene širili i modni odnosno estetski uticaji, u Lovcima bisera je prikazalo poetsku sliku o poreklu ovih skupocenih perli a kao važan motiv priče, odlučujući za sudbinu protagonista – pojavljuje se jedna ogrlica.  Zabeleženo je da su u  predstavu uložena velika sredstva i po rečima kritičara kostimi i scenografija su bili veličanstveni.
Bize je, bez obzira na činjenicu da je dobio samo tri meseca da napiše operu, bio očigledno inspirisan pričom pokazavši sav svoj dar i originalnost. Publika i kritika bile su zatečene bogatstvom harmonija i orkestracije koje su delovale veoma smelo za jednog debitanta. Sa velikim oduševljenjem primljen je jedan od najlepših dueta u operskoj literaturi, duet Nadira i Zurge „božanstvena melodija koja uznemiruje čula“, kao i arija Nadira “Je crois entendre encore”. Operu od početka do kraja prožima motiv mora koje stanovnicima ostrva i lovcima na bisere određuje čitav život. Isti motiv poslužiće Bizeu da prikaže i svu buru osećanja i kolebanja glavnih junaka.  
Iako su i publika i kritika bile podeljene u oceni predstave, njen uspeh je potvrđen novom porudžbinom koju je Bize dobio od direktora Karvala za operu Ivan IV.
Kada je osamdesetih godina 19. veka ponovo izvedena (rekonstruisana prema originalnom klavirskom izvodu i drugim izvorima pretrpevši brojne izmene) opera Lovci bisera prvi put je obišla svet da bi do danas bila redovno na repertoaru operskih kuća. 
A u Parizu, u Školi za umetnost nakita, trenutno je u toku izložba „Pariz, prestonica bisera“ koja obuhvata period od druge polovine XIX do tridesetih godina HH veka koju prate zvuci opere Lovci bisera.

Vanja Kosanić

SADRŽAJ

I čin

Selo na ostrvu Cejlon 
Narod se okuplja i veseli pred početak velikog lova na bisere. Za svog predvodnika lovci biraju najboljeg među sobom – Zurgu. Posle dužeg odsustva iznenada se među njima pojavljuje i Nadir, lovac na tigrove. On je Zurgin stari prijatelj. Zajedno se prisećaju prošlosti a posebo onog dana kada su ispred hrama ugledali čudesnu lepoticu u koju su se odmah i zaljubili. Tada su odlučili, kako bi sačuvali svoje prijateljstvo, da se obojica odreknu svoje ljubavi. Prilikom ovog susreta Nadir i Zurga potvrđuju tu svoju zakletvu. Veruju da ih ništa ne može u životu posvađati (duet Zurge i Nadira). 
Prekrivena velom, među njih u tom trenutku, iz daleka, stiže sveštenica Leila. Svojom molitvom ona bi pred početak lova trebalo da umilostivi bogove. Tu je i veliki sveštenik Nurabad. Leila, pre molitve, mora da položi zakletvu i njome preuzme obavezu da joj se za vreme rituala niko ne sme približiti niti joj sme videti lice. Po glasu Nadir u Leili prepozna lepoticu u koju su se on o i Zurga, svojevremeno, pred hramom zaljubili. 
Kada se svi raziđu, Nadir ostaje sam. On se seća prošlosti a to sećanje u njemu ponovo budi ljubav prema Leili (arija Nadira). Vraćaju se sveštenik Nurabad i Leila. Kada on ode Leila, u molitvi, ostaje sama. Krišom dolazi Nadir. Njegovo prisustvo uznemiruje Leilu; ona se koleba (arija Leile).

II čin

Pred ruševinama hrama
Iz daljine čuje se pesma lovaca na bisere. Dolaze Nurabad i Leila. Leila priča svešteniku čudni događaj iz svoje prošlosti. Neki lovac na bisere, bežeći ispred razbojnika, zatražio je spas u njenoj kolibi. Ona mu je to omogućila a od njega, na rastanku, dobila raskošnu ogrlicu. Nurabad se posle ovog razgovora povlači. Usamljena, Leila sanjari o mladom Nadiru (arija Leile). 
Čuje se Nadirova pesma. Pokušavajući da ga od sebe udalji, Leila mu predočava moguće posledice. Oni jedno drugom priznaju svoju ljubav (duet Leile i Nadira). 
Nurabad je otkrio prisustvo mladića. On poziva narod na uzbunu. Okupljeni narod odlučuje da oboje mladih zaslužuje smrt. Izvršenje presude u poslednjem trenutku osujećuje Zurga. On pokušava da spase mladu sveštenicu i svog prijatelja. Kada Nurabad, međutim, u besu skine veo sa Leilinog lica, Zurga u sveštenici prepoznaje lepoticu u koju su se on i Nadir svojevremeno zaljubili. U nastupu ljubomore, Zurga se pridružuje narodu koji za prestupnike traži smrt.

III čin

Na obali
Zurga se kaje što je u nastupu ljubomore i sam osudio mladi par. Želi da ih spase (arija Zurge). Leila dolazi do Zurge i od njega traži spas za Nadira. Ovaj, u ponovnom nastupu ljubomore odbija njenu molbu i priznaje joj svoju ljubav (duet Leile i Zurge). Leila mu daje ogrlicu, moleći ga da je preda njenoj majci. 
Narod se okuplja da bi prisustvovao izvršenju kazne. Iznenada selo zahvata požar.
Narod žuri da od vatre spase svoje kolibe. Zurga, koji je namerno zapalio selo, oslobađa Leilu i Nadira.  On objašnjava kako je u Leilinoj ogrlici prepoznao svoju, kojom je nekad darivao devojku koja mu je spasla život. Ovo što sada čini, čini u znak zahvalnosti. Kad razjareni lovci shvate o čemu je reč, ubijaju svog predvodnika Zurgu.