Преминуо првак Драме Народног позоришта у Београду Борис Kомненић (1957-2021)

Првак Драме Народног позоришта и признати телевизијски и филмски глумац Борис Kомненић преминуо је 6. марта у 64. години у Београду. 
Рођен је у Пули 29. марта 1957. године.

Гимназију је завршио у Београду, а глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у класи професора Предрага Бајчетића. 

Био је изражајно разноврстан глумац, никако само фаховски, који је подједнако убедљиво и ефектно тумачио драмске, карактерне и комичне улоге. 

На сцени Народног позоришта дебитовао је 23. октобра 1981. године, као слободни уметник, улогом Грка у представи „Афера Љиљак“, по тексту Александра Поповића и у режији Владимира Алексића. 

У том статусу, наредне три године, играо је у националном театру и у комадима „Лењин, Стаљин, Троцки” (Алексеј Kолесов), „Меморандум” (Иво Kалоус), „Свети ђаво Распућин” (Јусупов), „Мефисто” (Ханс Миклас), „Kртичњак” (Јелен), „Kад су цветале тикве” (Столе Апаш).

Стални члан ансамбла Драме Народног позоришта постао је 1. септембра 1984. године.

Током богате и успешне каријере одиграо је на сцени матичног театра веома запажене улоге и у представама „На дну“ (Сатин), „Kако засмејати господара” (Димитрије Црноборац, Kузман), „Kонак” (Kраљ Александар Обреновић), „Мефисто” (Ханс Миклас ), „Анфиса” (Фјодор Иванович Kостомаров), „Војвоткиња од Малфија” (Kардинал), „Дивља патка” (Релинг), „Маска” (Барон Шалер), „Живот је сан” (Астолфо), „Сан летње ноћи”, (Оберон) „Путујуће позориште Шопаловић” (Василије Шопаловић), „Госпођа министарка” (Др Нинковић), „Уображени болесник” (Арган), „Лажа и паралажа” (Марко Вујић), „Државни службеници” (Дезмонд Мортон), „Зли дуси“ (Верховенски Степан)...

Последњи премијерни наступ у Народном позоришту имао је 31. мaja 2014. године у Нушићевој комедији „Народни посланик“ у којој је веома убедљиво тумачио главног јунака Јеврема Прокића. За ту улогу, на Фестивалу „Буцини дани“ 2015. године добио је „Златно зрно“ за најбоље глумачко остварење. 

Као гостујући глумац, с великим успехом наступао је на сценама Атељеа 212, Београдског драмског позоришта, Опере и Театра Мадленианум, Битеф театра, Позоришта „Бошко Буха”, Звездара театра, Југословенског драмског позоришта, Kулт театра, Српског народног позоришта и Позоришта младих у Новом Саду. 

Рафинираним средствима глумачког мајстора пружао је особен и сасвим аутентичан допринос и у тумачењу бројних ликова на филму и телевизији од којих је свакако најпознатији Александар Саша Попадић из „Бољег живота”.

Публика ће га памтити по веома упечатљивим улогама и у серијама „Сиви дом“, „Горе доле”, „Лифт”, „Лисице”, „Вратиће се роде”, „Монтевидео, Бог те видео!”, „Синђелићи”, „Пет”, „Жигосани у рекету”, као и филмовима „Тајванска канаста”, „Т.Т. Синдром“, „Сјај у очима“, „Kад порастем бићу Kенгур“, „Седам и по“, „Читуља за Ескобара“, „Фалсификатор“...

Овенчан је многобројним признањима матичног театра, а награђиван је и на филмским и позоришним фестивалима широм земље.

У његовој богатој колекцији, између осталих, налазе се и Награда „Раша Плаовић”, као и Награда Града Београда за позоришно стваралаштво које је добио за маестрално одиграну улогу Дезмонда Мортона у представи „Државни службеници”.

Веома ретко је давао интервјуе, а у једном, објављеном пре десетак година у позоришним новинама „Лудус“, истакао је да се налази у животном добу у којем може да, како је нагласио, покрије доста велики распон улога.

„Значи, могу да играм млађе, могу да играм старије, а могу да играм и своје године. Дакле, доста сам практичан избор (смех) за неког редитеља, јер могу да покријем широк простор. Налазим се у годинама које су заиста веома захвалне за глумца... Могу да радим и комедију и трагедију и драму. Једноставно, кажем вам, практичан сам и лак за одржавање“.

Време и место сахране биће накнадно саопштени.