Премијера представе „Централа за хумор” у Народном позоришту у Београду

Представа „Централа за хумор”, по тексту Ђорђа Kосића и у режији Оље Ђорђевић, биће премијерно изведена 22. марта (20.30) на Сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду.

Најновији текст вишеструко награђиваног младог писца и драматурга Ђорђа Kосића, настао на основу документарне грађе, бави се стварним догађајима и личностима у окупираном Београду током Другог светског рата. 

Главни јунаци ове трагикомедије су популарни глумци Народног позоришта тог времена Александар Цветковић, Јован Танић, Љубинка Бобић, Жанка Стокић, Никола Поповић и Мирко Милисављевић. Неки од њих, паралелно су играли и у „Централи за хумор“,  позоришној трупи која је изводила водвиље, скечеве, хумористичке и вокалне нумере за пуку забаву публике у периоду пред и током окупације Београда у Другом светском рату, а због тих ангажмана суђено им је у новембру 1944. године.

„Историјска прича о тим људима, односно о положају глумца у времену кризе је сама по себи узбудљива и тиче нас се свих; она је наше историјско наслеђе из једног од најмрачнијих периода на овим просторима. Нисам желео да намећем било какву експлицитну поруку. Публика није неука и не долази у позориште да добије моју или било чију лекцију. Чврстог сам уверења да је оно што људе враћа позоришту првенствено потреба за причом – за људским судбинама и разумевањем механизама који их покрећу, било да су они лични, друштвени или историјски. Kритичко мишљење се развија кроз постављање питања, а не наметање одговора”, сматра Ђорђе Kосић.

Драматург  Јефимија Секуловић, костимограф Марија Марковић Милојев, сценограф Љубица Петровић/ асистент сценографа Јасна Сарамандић, композитор Ирена Поповић, кореограф Андреја Kулешевић и Љиљана Мркић Поповић која jе обликовала сценски говор, потписују се као уметнички тим овог позоришног дела у којем су улоге додељене Радовану Вујовићу (Александар Цветковић), Милошу Ђорђевићу (Јован Танић), Јовану Јовановићу (Никола Поповић), Вањи Милачић (Жанка Стокић), Павлу Јеринићу (Мирко Милисављевић) и Сузани Лукић (Љубинка Бобић).

„И данас се може водити полемика око тога да ли је било исправно играти представе за време окупације. И данас нас искључивости са свих страна и уверење у сопствену правичност до те мере заслепљују, да се, без икаквих проблема, лако окрећемо против оних који су нам до јуче били блиски. Време је за рехабилитацију Цветковића и Танића, али време је и за комплетну рехабилитацију наше свести“, сматра Оља Ђорђевић.

Драматург  Јефимија Секуловић истиче да је представа саткана кроз сећања два главна лика и глумца Јована Танића и Александра Цветковића. 
 
„Структура сећања са собом носи амбивалентну хронолошку димензију, која диктира динамику између драмског и комичног у комаду, тиме поткрепљујући своју симболику и постављајући нам питање – шта је требало учинити у том тренутку? Аутор нас наводи тактилно да осетимо пунокрвност ликова који су заиста постојали и морали да у страху бирају позорницу или мрак – пун стомак или рат”.

Прва реприза биће одржана у недељу 23. марта, а потом следе извођења 28. марта и 2. априла.