Отварање изложбе „Од двора до сцене“, 12. јуна у Музеју Народног позоришта у Београду

Изложба „Од двора до сцене“, аутора Дејана Вукелића и Јована Тарбука, биће отворена 12. јуна у 18 часова у Музеју Народног позоришта у Београду.

Поставка је посвећена заоставштини нововековних српских династија Обреновић и Карађорђевић која се чува у Народном позоришту у Београду. Њену окосницу чине делови дворског мобилијара и салонске гарнитуре који су некада красили такозвано краљевско одељење. Према архивској документацији, дворско или краљевско одељење представљало је издвојен и строго регулисан простор унутар позоришне зграде. Обухватало је дворску ложу, салонски апартман смештен непосредно иза ње, као и засебан улаз са степеништем из Француске улице. Ово репрезентативно одељење било је намењено искључиво члановима владајуће династије и високим званичницима и као такво представљало је симбол друштвеног и културног статуса државне елите у оквиру театра.

Из периода владавине династије Обреновић није сачувана ниједна фотографија нити детаљнији опис краљевског одељења. Једини познати снимак његовог најмаркантнијег дела – дворског салона – потиче из времена Карађорђевића и настао је непосредно после обнове позоришне зграде 1922. године. Фотографију је највероватније начинио архитекта Јосиф Букавац, коме је био поверен пројекат реконструкције, или неко од његових сарадника који су по окончању радова документовали обновљене салоне и фоајее. 

Током времена мењао се и назив овог простора: од кнежеве, преко краљевске и дворске ложе, затим краљевског, односно дворског салона, па све до Титовог салона. Иако су се називи прилагођавали политичким приликама и променама државног уређења, његова функција остала је иста – репрезентативна, протоколарна и симболичка, у служби афирмације државног ауторитета у оквиру најзначајније позоришне установе у земљи.

Од изградње позоришне зграде 1869. године, дворско одељење је више пута претрпело адаптације и измене. Најобимнији радови изведени су 1922. и 1966. године, да би током обимне реконструкције 1989. године овај сегмент у потпуности био укинут, чиме је окончана његова вишедеценијска улога у архитектонској, друштвеној и протоколарној структури Народног позоришта. Том приликом уклоњен је и улаз са припадајућим степеништем које је водило ка салону и ложи, а на том месту данас се налази противпожарни излаз из фоајеа партера. Првобитни салон је делимично умањен и функционално преуређен отварањем пролаза ка фоајеу намењеном публици, те данас носи назив Управнички салон. И дворска ложа, редукована у односу на пређашњи изглед, стављена је у службу управе позоришта.

Од некадашњег дворског одељења данас су сачувани делови салонске гарнитуре у стилу Луја XVI, некада намењени краљевском салону из доба династије Карађорђевић. Управо ти комади представљају једно од тежишта изложбе, заједно са три дуборезне столице са двора кнеза Михаила, које су, по свему судећи, у Народно позориште доспеле после Мајског преврата 1903. године, иако за сада нема непосредних извора који би то потврдили. Поставка укључује и такозвану „трон-фотељу“ из претпостављене кнежеве ложе, израђену у стилу венецијанског барока, за коју се сматра да је набављена у Бечу током малолетства кнеза, потоњег краља Милана. Ови предмети су током деценија изгубили своју првобитну намену, постајући део позоришне реквизите, често коришћени без свести о њиховом пореклу и културно-историјском значају. Отуда важан сегмент изложбе чине панели са приказима позоришних инсценација у којима је коришћен овај мобилијар, а које се могу пратити од двадесетих година ХХ века па све до данас. Целину употпуњују примерци оружја – сабље, кубуре и пушке кремењаче типа џефердар и винчестер – које је, према сведочењима позоришних радника, двор уступао за потребе сценских извођења.

Аутори поручују да су изложбом и пратећим каталогом настојали да ту заоставштину сагледају у ширем контексту континуитета владарског присуства и репрезентације у Народном позоришту, не само кроз репрезентативне просторе и предмете, већ и кроз однос који су припадници династија Обреновић и Карађорђевић неговали према позоришној уметности. Посебна пажња посвећена је њиховој покровитељској улози, како према самој институцији националног театра, тако и према истакнутим члановима глумачког ансамбла. Стога изложба укључује и релевантне фотографије, уметничка дела и разноврсну документарну грађу која омогућава потпуније и слојевитије сагледавање односа двор – сцена.

Изложба ће бити отворена до октобра ове године.