Наташа Јовић Тривић

Др ум. На­та­ша Јо­вић Три­вић, мецосопран, пр­ва­ки­ња Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду, ро­ђе­на је у Ба­ња­лу­ци, где је за­вр­ши­ла ни­жу и сред­њу му­зич­ку шко­лу.

Го­ди­не 1992. упи­са­ла је Фа­кул­тет му­зич­ке умет­но­сти, од­сек со­ло пе­ва­ње, у кла­си проф. Рад­ми­ле Ба­ко­че­вић у чи­јој је кла­си ди­пло­ми­ра­ла, магистрирала и докторирала.

До­бит­ник је не­ко­ли­ко пр­вих на­гра­да на так­ми­че­њи­ма у зе­мљи и више награда на међународним такмичењима:

Међународно такмичење музичке омадине у Београду 1997., на Ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу „Бо­рис Хри­стоф“ у Со­фи­ји 2000. го­ди­не до­бит­ник је дру­ге на­гра­де жи­ри­ја као и спе­ци­јал­не на­гра­де за нај­бо­љу ин­тер­пре­та­ци­ју, у Па­до­ви на так­ми­че­њу „Ирис Ада­ми Ко­ра­де­ти“ одр­жа­ном 2004. го­ди­не осво­ји­ла је спе­ци­јал­ну на­гра­ду, а на так­ми­че­њу „Ри­је­ка Бел­кан­то“ у Ри­је­ци 2005. го­ди­не, тре­ће ме­сто.

Но­си­лац је на­гра­да из Фон­да „Да­ни­це Ма­сти­ло­вић“ за нај­бо­љег сту­ден­та со­ло пе­ва­ња, „Ани­те Ме­зе­то­ве“ за нај­бо­љег мла­дог опер­ског пе­ва­ча и „Би­сер­ка Цве­јић“ за нај­бо­љу сцен­ску лич­ност у 1997. го­ди­ни.

Го­ди­не 1997. до­би­ла је По­хва­лу На­род­ног по­зо­ри­шта за уло­гу Сме­то­на у опе­ри “Ана Бо­лен”, Г. До­ни­це­ти­ја, а 2008 го­ди­не за уло­гу Шар­ло­те у Ма­сне­о­вој опе­ри “Вер­тер”, као и На­гра­ду УМУС–а за нај­бо­ље из­во­ђе­ње у 2008. го­ди­ни до­би­ла је за исту уло­гу. Сребрњак Народног позоришта је добила 2018. године за уметнички допринос раду Народног позоришта, као и   награду Фондације „Бреда Калеф“ за најбоље интерпретирану улогу на сцени Народног позоришта у сезони 2017/2018 за улогу Улрике у Вердијевој опери “Бал под маскама”.

Године 2019. добила је „Златну значку“ Културно просветне заједнице Србије за промовисање уметности, а 2022. „Златни Беочуг“ за немерљив допринос култури Београда.

 Од 1994. до 1996. го­ди­не би­ла је члан Опер­ског сту­ди­ја На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду, то­ком ко­га је оства­ри­ла низ ма­њих уло­га.

Стал­ни члан Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта је по­ста­ла 1997. го­ди­не, а пр­ва­ки­ња 2003. го­ди­не. 

На домаћој и страним сценама остварила је низ улога:

Ол­га – „Ев­ге­ни­је Оње­гин“ (две про­дук­ци­је), Ф.Чи­леа: Кне­ги­ња де Бу­јон – „Адри­а­на Ле­ку­врер“, И. Стра­вин­ски: Јо­ка­ста – „Еди­пус Рекс“, А.Пон­ки­је­ли: Ла­у­ра – „Ђо­кон­да“, Ж.Ма­сне: Шар­ло­та – „Вер­тер“, Кар­мен – „Кар­мен“,  Ул­ри­ка – „Бал под ма­ска­ма“, Азу­че­на – „Тру­ба­дур“, Ам­не­рис – „Аида“, С. Хри­стић: Ма­ра Бе­не­ши­на – Су­тон...

Уче­ство­ва­ла је у из­во­ђе­њу мно­го­број­них во­кал­но–ин­стру­мен­тал­них де­ла као што су: В. А. Мо­царт – „Ре­кви­јем“, Ђ. Вер­ди – „Ре­кви­јем“, Ј. С. Бах – „Па­си­ја по Јо­ва­ну“ и „Ми­са у ха–мо­лу“, А. Двор­жак: „Ста­бат Ма­тер“, Л. В. Бе­то­вен – „Ми­са у Це–ду­ру“, „Ми­са со­лем­нис“, „IX Сим­фо­ни­ја“, Ђ. Б. Пер­го­ле­зи – „Ста­бат Ма­тер“, Г. Ма­лер – „VI­II Сим­фо­ни­ја“, „Пе­сме умрлој де­ци“, К. Сен–Санс – „Ре­кви­јем“, Ф. фон Су­пе – „Ре­кви­јем“, А. Ви­вал­ди – „Гло­риа“, Ј.Хајдн – „Ми­са у Це–ду­ру“ (Pa­u­ken­mes­se), М. де Фа­ља – „Љу­бав ча­роб­ни­ца“, М. Ра­вел – „Ше­хе­ре­за­да“, И. Стра­вин­ски – „Свад­ба“, В. Ек – „Ис­по­ве­сти Све­тог Ан­то­а­на“, Епи­скоп Ила­ри­он – „Па­си­ја по Све­том Ма­те­ју“...

По­ред не­го­ва­ња срп­ске со­ло пе­сме и ка­мер­не му­зи­ке до­ма­ћих ауто­ра, уче­ство­ва­ла је у из­во­ђе­њу ве­ли­ких во­кал­но-ин­стру­мен­тал­них де­ла до­ма­ћих ауто­ра:

Д. Де­спић – „Кан­та­та Је­фи­ми­ја Ла­за­ру“, Р. Мак­си­мо­вић – „Па­си­ја Све­тог кне­за Ла­за­ра“,  Љ. Ма­рић – „Пе­сме про­сто­ра“, М.Живковић – „Две романтичне песме“, „Игра и Басма“, Д. Ра­дић – „Спи­сак“, „Оп­сед­ну­та ве­дри­на“, И. Јев­тић – „Де­вет пе­са­ма у се­дам лир­ских кру­го­ва“.

То­ком ка­ри­је­ре је са­ра­ђи­ва­ла са ди­ри­ген­ти­ма: Мла­де­ном Ја­гу­штом, Јо­ва­ном Ша­и­но­ви­ћем, Ан­ге­лом Шу­ре­вим, Јоном Јан­ку­ом, Владимиром Крањчевићем, Имром То­пла­ком, Бо­ја­ном Су­ђи­ћем, Ср­бо­љу­бом Ди­ни­ћем, Франческом Розом и са по­зна­тим ре­ди­те­љи­ма међу којима су Златан Дорић, Борислав Поповић, Не­бој­ша Бра­ди­ћ, Ја­го­ш Мар­ко­ви­ћ, Де­ја­н Ми­ла­ди­но­ви­ћ...

Оства­ри­ла је са­рад­њу са ан­сам­бли­ма РТС–а, Бе­о­град­ске фил­хар­мо­ни­је, Ма­ке­дон­ске фил­хар­мо­ни­је, Вој­во­ђан­ске фил­хар­мо­ни­је, Ни­шке фил­хар­мо­ни­је, Ан­сам­блом вој­ске Ср­би­је „Ста­ни­слав Би­нич­ки“.

Го­сто­ва­ла је на опер­ским и кон­церт­ним сце­на­ма у Ма­ке­до­ни­ји, Хрват­ској, Цр­ној Го­ри, БиХ, Ита­ли­ји, Грч­кој, Аустри­ји, Ма­ђар­ској, Ру­му­ни­ји, Бу­гар­ској, Дан­ској, Нор­ве­шкој и Швај­цар­ској.

Јед­на је од осни­ва­ча удру­же­ња МО­ТО – Му­зич­ко опер­ско те­а­тар­ске ор­га­ни­за­ци­је, ко­ја се ба­ви про­мо­ви­са­њем кла­сич­не му­зи­ке, опе­ре и те­а­тра са ци­љем да умет­ност по­ста­не до­ступ­на сви­ма.

Интензивно ради на промовисању српске културне баштине и српских аутора, на афирмцији младих уметника и едукацији нових нараштаја.

Од 2019. године је научни сарадник Балканског научног центра Руске академије природних наука.