Вести

Загребачко казалиште младих гостоваће 21. јуна, у сарадњи са 32. Београдским летњим фестивалом БЕЛЕФ, на Великој сцени Народног позоришта са диптихом „Браћа Карамазови”, који је по мотивима истоименог романа Фјодора Михајловича Достојевског режирао Оливер Фрљић.

У београдском извођењу „Браће Карамазових“, представа ће се одиграти исте вечери из два дела – први „Све срећне породице личе једна на другу“ са трајањем од 140 минута почиње у 18,00, а други „Свака несрећна породица несрећна је на свој начин“ (80 минута) у 21 час.

Биће то, уједно, и београдска премијера овог комада који је Фрљић, врсни редитељ специфичног сензибилитета, поставио као  савремену обраду тог класика руске књижевности чија се радња одвија у форми двоструке представе.

Двострукост је тематски третирана на нивоу рефлектовања појединачних ликова и њихових међусобних односа, али и кроз сценографске и костимографске одлуке и поделу глумаца, при чему су исти глумци ангажовани у више улога које су међусобно комплементарне. Иако је у досадашњим позоришним адаптацијама овог романа најчешће изостављана линија приче о односу Аљошиног брата према дечацима из нижих социјалних слојева, у Фрљићевој позоришној обради она добија једнаку пажњу као и такозвана главна линија о браћи Карамазовима и њиховом оцу.

„Ја у позоришту више волим шавове, често и више од штофа од којег је комад сашивен“, каже Фрљић и то се и у овој представи несумњиво може пронаћи захваљујући веома добро „скројеној“ драматизацији која, пре свега, поштује и прати „полифонију пуновредности гласова“, коју теоретичар књижевности Михаил Бахтин сматра главном одликом поетике Достојевског.

Наиме, сви јунаци овог романа разломљени су унутар себе, сваки лик на неки начин представља свет за себе, а истовремено их гледамо из различитих углова, представљају нам се из више перспектива, што је све итекако изазовно за рад у театру; они су већ као лица у роману изузетно атрактивни и позоришно провокативни. Или, како у програмској књижици објашњава драматуршкиња, уз редитеља и ауторка драматизације и адаптације Нина Гојић: „Као што Достојевски исписује свет контрадикција, сукобљених перспектива и плуралистичке перспективе на свет који онемогућава било какву догматску визуру, у овој позоришној верзији Браће Карамазових полифонија постаје главни принцип организације материјала и гледалачких оптика који је одведен до крајности одлуком да се сам чин гледања представе подели на две вечери… Дисфункционалним Карамазовима из прве вечери супротстављена је у роману донекле идеализована, породица класно депривилегованих Снегиревих”.

У подели су Уго Корани, Дадо Ћосић, Адријан Пездирц, Јерко Марчић, Линда Бегоња, Катарина Бистровић Дарваш, Данијел Љубоја, Матео Видек, Декан Кривачић, Милица Манојловић, Миливој Беадер, Иван Пашалић, Хрвојка Беговић, Петра Свртан и Рок Јуричић.

Фрљић је био задужен и за избор музике, а у уметничком тиму су и Игор Паушка (сценограф), Здравка Ивандија Киригин (костимографкиња), Дина Екстејн (сценски покрет) и Марино Франкола (дизајнер светла).

Оливер Фрљић је на 62. Међународном позоришном фестивалу МЕСС, Сарајево добио Награду за најбољу режију, а Уго Корани је за улоге Дмитрија Фјодоровича Карамазова и Карташова, освојио Награду Хрватског глумишта 2022. за изузетна остварења младих уметника до 28 година, као и Награду „Владимир Назор“.