Гусар / Le Corsaire
балет на музику Адолфа Адама и групе композитора
На репертоару
Велика сцена, 25 март 2025, 19:30
Велика сцена, 27 март 2025, 19:30
Гусар/Le Corsairе
ПРВИ ПУТ НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Балет Гусар/Le Corsairе припада опусу старих, грандиозних балетских продукција 19. века и поседује све елементе неопходне за успех и дуговечност, упркос протоку времена и новим тенденцијама у сфери уметности. Увидом у либрето откривамо причу о гусарима, који се не боре само на морским таласима, већ и на копну чине подвиге због љубави. Обојена музичким сензибилитетом различитих композитора, романтична прича о љубави и страсти, проткана интригама са оријента, води нас у свет атрактивних сцена, егзотичних мотива препуних драгуља, раскоши, али и борбе за слободу и лични интегритет. Класична балетска представа, попут Гусара, подразумева озбиљан балетски ансамбл образован на традицији строгог балетског академизма. Такође, захтева неколико женских и мушких главних улога, као и бројан мушки ансамбл што није уобичајено за балетске представе доба романтизма који посебно афирмише женски ансамбл и доминацију примабалерине на сцени. Балет Гусар већ више од 150 година прати велики успех на светским сценама, а све захваљујући комбинацији балетског класицизма са егзотичним карактерним плесовима, али и виртуозној женској и мушкој игри, уз колоритну грандиозну сценографију и атрактивне костиме инспирисане оријентом.
Упркос чврсто утемељеним коренима, овај балетски спектакл је пратио необичан пут уметничког развоја, као и бројне верзије различитих кореографа. И сама хронологија извођења на светским позорницама је прилично неуједначена, у смислу бројних поставки на сценама попут Совјетског савеза, на пример, или извођења на западним сценама, тек крајем 20. века. Праизведба балета Гусар је одржана 23. јануара 1856. године у париској Опери (Théâtre Impérial de l’Opéra), у кореографији Жозефа Мазилијеа (Joseph Mazilier), који потписује и либрето заједно са В. де Сен-Жоржом (Henri Vernoy de Saint-Georges). Либрето је настао према епској поеми Гусар (1814), Лорда Бајрона, чувеног британског песника из периода романтизма. Премијера балета је у Русији изведена у Санкт Петербургу, две године после париске, 1858. године. Кореограф је био Жил Перо (Jules Perrot), уз асистенцију Маријуса Петипа који је самостално поставио неколико балетских деоница, а оне су касније доживеле велику популарност. Петипа је током своје вишедеценијске каријере поставио четири верзије Гусара и детерминисао будуће кореографске креације, али и потврдио статус утемељивача класичног балетског академизма.
Захваљујући бројним ревизијама и новим кореографским редакцијама, балет Гусар је током своје историје трпео константне и радикалне измене. Још један куриозитет представља чињеница да се уз базичну музичку партитуру Адолфа Адама, у овом балету користе и музичка дела бројних других композитора, што је и кореографима остављало већу слободу, али и могућност да додају нове играчке деонице. У складу са тим, поменућемо кореографске верзије Александра Горског, Самуила Андрианова, Константина Сергејевича, али и редакцију Агрипине Ваганове и других.
Интересантно је да балет Гусар није био на репертоару западних театара током већег дела прошлог века. Тек крајем 90-их година 20. века наилазимо на поставке Гусара на сцени бостонског Балета и чувеног њујоршког ABT-а (American Ballet Theatre). У Западној Европи запажамо ово дело тек након 2000. године. Национални балет Енглеске је, на пример, први пут Гусара извео тек 2013. године, у кореографији А.М. Холмс која је исти наслов већ поставила на америчким сценама. Поменимо и велики повратак Гусара на сцену Бoљшoј театра 2007. године у кореографији Ј. Бурлаке и А. Ратманског који су одлучили да се врате коренима, користећи либрето, музичку партитуру, декор и костиме кореографске верзије коју је поставио Маријус Петипа далеке 1899. године и која на руским сценама није виђена деценијама уназад.
Кореографију балета Гусар/Le Corsaire за Балет Народног позоришта је креирао Бахрам Јулдашев према поставкама Маријуса Петипа и Пјотра Гусева. Ово је верзија за коју је, у великој мери измењен либрето (аутори П. Гусев и Ј. Слонимски), али и музичка партитура. Ова поставка је била веома популарна у совјетској Русији, а премијерно је изведена 1955. године. И данас је на репертоару Маријинског театра, једној од најугледнијих балетских компанија света.
Сведоци смо посебног тренутка, јер у овој години Балет Народног позоришта прославља значајан јубилеј, стогодишњицу постојања. Далеке 1923. године, отворено је ново поглавље наше културне историје. Уз помоћ уметника који су потекли са самог извора балетске уметности, стигла је игра, лепа и раскошна и заблистала на нашој позорници. Већ стотину година исписујемо златне странице наше балетске историје и додајемо јој још један бисер класичне балетске литературе. Премијера балета Гусар/Le Corsairе који до сада није извођен на нашој сцени, даје посебан ексклузивитет прослави значајног јубилеја Балета Народног позоришта у Београду, а поклоницима балетске уметности привилегију да по први пут погледају овај спектакл у интегралној верзији.
Бранкица Кнежевић
АДОЛФ ШАРЛ АДАМ композитор и музички критичар
Рођен је у Паризу 1803. године. Богат стваралачки опус овог композитора потврђује више десетина оперских и балетских дела која је музички обликовао. Светску славу и посебно место у историји балетске уметности стекао је музиком за балетe Жизела и Гусар (Le Corsaire) који се континуирано изводе на сценама широм света од 1841, односно 1856. године. Тајна дуговечности његових дела крије се у јасној и занимљивој музици којом је стварао и посебну емоционалну нит и на једноставан начин повезивао публику са сценским извођењем. Преминуо је у Паризу 1856. године
ЛИБРЕТО
Негде на обали Јонског мора, у сенци политичких сукоба између Грчке и Турске.
ПРОЛОГ
Лорд Бајрон пише причу о гусару. Бесни олуја на отвореном мору. Група гусара са Медитерана, предвођена Конрадом, Бирбантом и робом Алијем, бори се да спаси брод који тоне.
Први чин
ОБАЛА
Море је избацило Конрада и његове пријатеље на обалу. Младе Гркиње, предвођене Медором и Гулнаром прискачу им у помоћ. Конрад се одмах заљубљује у Медору и открива јој да је гусар. У даљини угледају групу турских трговаца робљем. Медора и Гулнара упозоравају гусаре на опасност и успевају да их сакрију. Турци убрзо заробљавају девојке. Све то посматра Исак Ланкедем, трговац робљем. Девојке одводе на пијацу робова, а гусари се заклињу да ће их спасити.
ПИЈАЦА РОБОВА
Усред велике гужве и вреве на пијаци се појављује Сеид-паша у потрази за лепим девојкама за свој харем. Ланкедем представља свој плен са далеких путовања, заробљене девојке из Палестине и Алжира. Доводе му Гулнару и он очаран њеном лепотом, одмах одлучује да је купи. Следи плес Гулнаре и Ланкедема - Pas d’ Esclave. Ипак, Ланкедем чува најлепше за крај – прелепу Медору. Толико је лепа да Сеид-паша одлучује да је купи по сваку цену. Изненада се појављује нови купац, у коме запрепашћена Медора препознаје Конрада који се прерушио. Конрад и његови пратиоци изненада одбацују огртаче и откривају свима да су наоружани гусари. Одводећи Медору, заробе и Ланкедема и беже према мору.
Други чин
ПЕЋИНА
Конрад и његова дружина одводе Медору и друге девојке у гусарску пећину препуну блага. Међу гусарима влада радост због богатог плена са пијаце, али и због спасавања младих жена. Они славе плешући Игру гусара и Danse Des Forbans. Медора и Конрад потврђују своју љубав. Роб Али се заклиње Медори да ће бити њен верни слуга. На радост свих гусара, Медора игра са Конрадом и Алијем – Pas d’ action. Девојке моле Медору да тражи од Конрада да им помогне да се ослободе ропства и врате кући. Он пристаје да им помогне, али су Бирбанто и други мушкарци против тога и долази до сукоба. Конрад је непоколебљив и Медора успева да ослободи девојке. Ланкедем примећује неслагање међу гусарима и, у замену за слободу, нуди Бирбанту напитак који би онеспособио Конрада. Течност сипају у букет цвећа који Ланкедем поклања Медори. Она га, у знак захвалности за каваљерски гест, поклања Конраду. Он помирише цвеће и убрзо утоне у сан. Убрзо, Ланкедем и Бирбанто успевају да отму Медору по други пут, али она у самоодбрани успева да рани Бирбанта. Конрад се буди и заклиње се да ће ослободити Медору.
Трећи чин
СЕИД-ПАШИН ХАРЕМ
Гулнара представља драгуљ пашиног харема. Ускоро се појављује Ланкедем са три прелепе девојке, које изводе раскошни плес Одалиски. Када коначно представи и Медору, Сеид-паша је одушевљено откупљује. Тужна Медора постаје веселија када се поново сретне са Гулнаром. Сеид-паша занесен лепотицама замишља да су оне цвеће у његовој башти. Медора и Гулнара са другим девојкама заносно плешу у башти у чувеној визији Le Jardin Animé. Изненада се у палати за време вечерње молитве појављују мистериозни ходочасници. Запрепашћена Медора препознаје Конрада и његове прерушене пријатеље који успевају да спасу Медору и Гулнару, али и да се освете паши и Ланкедему. Приликом ослобађања, Медора препознаје издајника Бирбанта по рани на руци и открива то Конраду. Дошао је тренутак освете и Конрад убија Бирбанта.
ЕПИЛОГ
Лорд Бајрон завршава причу о гусару и баца своје записе у еуфорији. Конрад, Медора и други гусари плове отвореним морем у сусрет новим авантурама.
Легенда каже да идеја за Гусара потиче од последње француске царице, Марије Евгеније, иначе страствене љубитељке балета. Царица је, наводно, предложила стварање балета по драмској поеми Манфред романтичарског песника Лорда Бајрона. Овај предлог се, међутим, није реализовао због све веће царичине преокупације државним питањима. Ипак, творци Гусара су инспирацију пронашли у Бајроновој поеми која дели назив са балетом, па се може рећи да је предлог царице био важно усмерење. Ово Гусару даје јединствено место у историји као једином балету коме је допринос дала царица Француске империје. Романтичарску епоху карактерисала је фасцинација ликовима већим од живота, те мотивима егзотичног, мистериозног и непознатог. Поменути Лорд Бајрон био је један од водећих песника романтичарског периода, и његова поезија се често бавила темама љубави, страсти и побуне, које су присутне и у балету Гусар. Бајронова истоимена поема која је инспирисала настанак балета једно је од његових најпопуларнијих дела, и између осталог говори о љубави између гусара и лепе робиње.
Ђорђе Косић
БАХРАМ ЈУЛДАШЕВ кореограф
Мaître de scène, признање Министарства културе Руске федерације (1994)
Заслужни уметник Руске федерације (1997)
Рођен је 1963. године у Ташкенту, СССР, где је завршио Државну балетску школу. Дипломирао је на Руској балетској академији у Москви где је стекао диплому балетског уметника-играча. Потом се школовао на Балетском конзерваторијуму Римски-Корсаков у Москви и на Факултету за кореографију у Кијеву где је стекао звање балет-мајстор, педагог балета 2008. године.
Као првак балета био је ангажован у следећим позориштима:
Државни театaр академског Балета - Санкт Петербург
Државни театар Опере и Балета - Казањ
Државни театар Опере и Балета - Уфа
Национални театар - Истанбул
Академски театар Михајловски - Санкт Петербург
Наступао је на бројним гала концертима а широм света са звездама Бољшој театр.
Као балет-мајстор био је ангажован у бројним театрима Европе међу којима су национални театри у Братислави и Прагу, као и Народно позориште у Београду.
Као балетски педагог радио је на Државном балетском конзерваторијуму у Братислави као и у Брну и Нансију.
Тренутно је ангажован у Словачком националном тетару као балетски педагог, а на Државном балетском конзерваторијуму у Братислави као предавач.
На сценама европских националних позоришта, поставио је следеће балетске представе:
Успавана лепотица – Антверпен (2001), Братислава (2002), Брно (2017)
Гусар – Братислава (2005), Праг (2007)
АНА ЗОРАНА БРАЈОВИЋ диригент
Ана Зорана Брајовић је рођена 1975. године у Београду. Започела је каријеру као пијаниста, 1991. године мноштвом концерата по Србији и иностранству. Дипломирала је клавирски одсек у класи Мирјане Шуице Бабић, одсек за теорију и магистрирала диригентски одсек у класи маестра Јована Шајновића. Од 1994. године ангажована је у Опери Народног позоришта у Београду на месту асистента диригента. У Задужбини Илије М. Коларца одржала је 1995. године променадни концерт у пратњи Симфонијског оркестра РТС, на коме је, између осталог захтевног репертоара, свирала и дириговала Моцартов концерт C-moll. Исте године, у Народном позоришту, почела је каријеру као диригент и први пут дириговала Моцартову Чаробну фрулу, као најмлађи диригент који је стао за пулт Опере у Београду. Добила је Октобарску награду за достигнућа у музичкој уметности, 1995. године, као најмлађи кандидат. У сезони 2000/01 постаје стални диригент Оперe и Балета Народног позоришта. На такмичењу Борис Христов 2000. године у Софији, осваја прву награду за најбоље извођење и корепетицију. Школске 2003/04, добила је Фулбрајтову стипендију у оквиру које се усавршавала на Peabody конзерваторијуму у Балтимору, у класи проф. Густава Мејера. У сарадњи са Симфонијским радио хором и оркестром, 2003. године снимила је компакт диск са свитом Александра Костића Deus Absconditus. Учествовала је на концерту Millenium Stage у Кенеди центру у Вашингтону. Дириговала је светску премијеру 2006. године опере о Николи Тесли Љубичаста ватра Џона Гибсона, у Народном позоришту у Београду, а исте године, у сарадњи са музичарима Metropolitan teatra, учествовала је на Бруклинском фестивалу музике у Њујорку. Радила је у Опери у Балтимору и Вашингтону. Редовни је гост Симфонијског оркестра Радио телевизије Србије. У сарадњи са Сарајевском филхармонијом, 2011. године дириговала је Жизелу у Народном позоришту у Сарајеву. У периоду од 2007. до 2012. године, поред дириговања у оквиру текућег репертоара Опере и Балета Народног позоришта у Београду, вратила је на сцену, као премијере, опере Севиљски берберин (2010) и Бал под маскама (2011). Са Росинијевом представом Севиљски берберин, 2011. године обележила је 20 година уметничког рада. Од 2014. до 2016. године обављала је функцију в.д. директора Опере Народног позоришта у Београду. Дириговала је премијеру опере Коштана Петра Коњовића, 2019. године.
КАТАРИНА ГРЧИЋ НИКОЛИЋ костимограф
Дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду 1993. године. Чланица је УЛУПУДС-а од 1995. године. На позицији Костимографкиње у Народном позоришту у Београду је од 1999. године. Током каријере је сарађивала са великим бројем признатих редитеља и кореографа на драмским, оперским и балетским представама. Добитница је Награде за дизајн на позоришним сусретима Јоаким Вујић 2000, и Годишње награде Народног позоришта у Београду 2016. године. Балетске представе – избор:
Посвећење пролећа (1997), Лабудово језеро (1998), Укроћена горопад (2009), Слика Доријана Греја (2015), Копелија (2015), Евгеније Оњегин (2017), Микеланђело (2021).
ОЛГА ЂУРЂЕВИЋ сценограф
Дипломирала је и специјализирала на Академији лепих уметности у Фиренци на Одсеку за позоришну, ТВ и филмску сценографију. Након студија одлази у Милано где сарађује са авангардном позоришном групом Phoebe Zeitgeist. Паралелно ради и сценографска и визуелна решења за модну индустрију, музичке спотове и видео сценографије, као и 3D анимације у филмској постпродукцији. Изабрани радови:
Балети Дон Кихот, Крцко Орашчић, Српско народно позориште – Нови Сад
Krypton, The Кing’s Daughter, The Machine - иностране филмске продукције
Премијерно извођење
Премијера, 19. март 2023.
Велика сцена
ГУСАР / LE CORSAIRE
балет на музику Адолфа Адама и групе композитора
Балет у три чина
Према поеми Гусар Џорџа Гордона Бајрона
Музика Адолф Адам
Лео Делиб, Чезаре Пуњи, Војвода Петар од Олденбурга, Рикардо Дриго, Алберт Цабел, Јулиј Гербер
Кореограф Бахрам Јулдашев
кореографска верзија према М. Петипа, П. Гусеву
Костими Катарина Грчић Николић
Декор Олга Ђурђевић
Диригент Ана Зорана Брајовић
Премијерна подела:
Медора, млада Гркиња Софија Матјушенскаја
Конрад, главни гусар Хозе Иглесиас
Гулнара, Медорина пријатељица Теодора Спасић
Исак Ланкедем, главни трговац робљем Рандол Бетанкоурт
Али, роб, верни Конрадов пријатељ Егор Бурба
Бирбанто, један од главних гусара Петар Ђорчевски
Сеид-паша Жељко Гроздановић
Евнух Чедомир Радоњић
Pas d’esclave Теодора Спасић, Рандол Бетанкоурт
Гркиње Наталија Аксентијевић, Валентина Грујичић, Оља Ђукић, Милена Јанковић‚ Соња Милованов, Наталија Тапић
Гусари Никола Бјанко, Шинићиро Ебе, Бранко Сарић, Милош Живановић, Мао Морикава, Милош Кецман, Емануеле Фриго, Алекса Цолић
Палестинска игра Љиљана Велимиров, Ана Иванчевић, Милена Ивић, Милена Огризовић, Мина Радоја
Алжирска игра Олга Олћан, Ивана Савић Јаћић, Тијана Шебез
Oфицир Владимир Панајтовић
Трговац робљем Горан Станић
Војници Михајло Стефановић, Душан Милосављевић, Лука Пејчиновић, Немања Сувачаревић, Иван Ћосић
Pas d’action Софија Матјушескаја, Хозе Иглесиас, Егор Бурба
Dance des forbans Силвија Џуња Ћирић, Петар Ђорчевски
Душанка Ђорђевић, Соња Милованов, Никола Бјанко, Бранко Сарић
Игра гусара Никола Бјанко, Шинићиро Ебе, Бранко Сарић, Милош Живановић, Мао Морикава, Милош Кецман, Емануеле Фриго, Алекса Цолић
Гусари Михајло Стефановић, Душан Милосављевић, Лука Пејчиновић, Немања Сувачаревић, Иван Ћосић
Гркиње, алжирска игра, палестинска игра
Pas de Trois des Odalisques / Игра Одалиски Љиљана Велимиров, Ада Распор, Тијана Шебез
Le Jardin Animé / Башта Душанка Ђорђевић, Милена Јанковић, Марина Милетић, Соња Милованов, Силвија Џуња Ћирић, Наталија Тапић, Наталија Аксентијевић, Маргарета Бата, Хелена Јовановић, Јована Матић, Анастасиа Сихова, Љупка Стаменовски, Љиљана Велимиров, Валентина Грујичић, Оља Ђукић, Милена Ивић, Кристина Ковачевић, Драгана Недић, Милена Огризовић, Мина Радоја, Нада Стаматовић, Тијана Шебез, Јелена Недић, Јованка Зарић
Девојке у харему Инес Ивковић, Јелена Момиров, Наташа Најман
Гусари, војници, официри
Дечак Павле Видојевић
Пашина пратња Хана Перовић, Хелена Ристић
Статисти Негован Јовичић, Небојша Мишковић, Марко Мрвошевић, Ненад Џунић
Уметнички директор Ана Павловић
Извршни директор Смиљана Стокић
Продуценти Бранкица Кнежевић, Гојко Давидовић
Консултант за режију Ђорђе Макаревић
Асистенти кореографа Марија Бајчетић, Јован Веселиновић
Репетитори Далија Иманић, Тамара Ивановић, Ана Павловић, Константин Тешеа
У представи учествује комплетан ансамбл Балета и Оркестар Народног позоришта
Инспицијент Бранислава Пљаскић
Концертмајстор Едит Македонска
Мајстор маске Марко Дукић
Mајстор светла Срђан Мићевић
Мајстор тона Небојша Костић
Мајстори позорнице: Невенко Радановић, Зоран Мирић
Асистент костимографа: Ивана Младеновић
Декор и костими израђени у радионицама Народног позоришта у Београду
Женска кројачница: Снежана Игњатовић
Мушка кројачница: Наташа Ћалић, Габријела Кнежевић
Обућарска радионица: Петар Бабић
Модиста: Радица Комазец
Декорска радионица: Горан Милошевић
Израда аксесоара и накита: Далија Иманић, Снежана Пешић
Представа траје 3 сата
