Рефлекс

Реч аутора
Док као сведоци или актери учествујемо у актуелним друштвеним и геополитичким миграцијама, истовремено смо ношени бујицом друге глобалне миграције, у којој смо сви заузели једнако активне улоге, а то је наша колективна миграција у дигитални свет.
Млађе генерације немају сећање на то како је живети само у аналогном свету, они су другачије кодирани. Прелазно животно доба младих није више само саставни део одрастања који са собом носи неизбежан јаз међу генерацијама, већ и прелаз у дигитални идентитет, који за многе постаје доминантан. Њихова стварност није потпуна без своје рефлексије у дигиталној реалносати, и та дуалност уписана је у сржи њихове личности, уверења и поимања себе.
Последице ове миграције могу се само наслутити, јер и даље смо у акутној фази. Пријемчивост дигиталне реалности учинила нас је подложнијим манипулацијама. Нови условни рефлекси су створени, стари рефлекси за преживљавање су присутни.

Сања Нинковић

Сања Нинковић
Балетску школу „Лујо Давичо“ завршила је 2001. године и исте године постала члан балета Народног позоришта у Београду. Други солиста балета постаје 2010. године. 
Остварила је прве и солистичке улоге у балетима савременог репертоара: Ко то тамо пева, Јесење цвеће, Посвећење пролећа, Сонгс, Александар, Хазарски речник, Лимени добош, Step Lightly, Шест плесова, Интервал, Вива ла вида, Кармен, као и соло улоге у представама класичног репертоара: Лабудово језеро, Жизела, Успавана лепотица, Крцко орашчић, Пакита, Копелија. 
Од 2010. године је гостујући члан Битеф денс компаније (Yesterday сети се да заборавиш, Мириси цимета, Божанствена комедија, Ако бисмо сви мало утихнули...), а од 2002. ангажована је у балетима Опере и театра Мадленианум (Триптих, Северна бајка, Орфеј у подземљу, Liederabend, Wolfgang Amade).
Током каријере радила је са кореографима као што су: Пол Лајтфут, Мари Клод Пјетрагала, Едвард Клуг, Ги Вајцман, Јасмин Вардимон, Исидора Станишић, Роналд Савковић, Константин Костјуков, Љубинка Добријевић, Владимир Логунов, Душка Сифниос, Крунислав Симић, Лидија Пилипенко, Зоран Марковић, Александар Илић, Дејан Коларов, Рамон Олер, Дитмар Сајферт, Ренато Занела и др. 
Добитница је: Награде Народног позоришта за резултате рада од изузетног значаја (2021); Похвале Народног позоришта за резултате у раду од посебног значаја (2007, 2010, 2013, и 2019); Награде критике и награде „Охрабрење“ на 22. Фестивалу кореографских минијатура за свој дебитантски кореографски рад Субјективно; Награде „Смиљана Мандукић“ за најбољу плесну интерпретацију из области уметничке игре за представу Yesterday сети се да заборавиш, Битеф денс компаније (2013); Награде „Димитрије Парлић“ као члан ансамбла представе Step Lightly за изузетну уметничко-техничку интерпретацију; Награде „Наташа Бошковић“ за улогу у „Словенским плесовима“ представе Копелија (2010). За своју прву целовечерњу балетску представу Један, која је остварена у продукцији Удружења балетских уметника Србије, добитница је награде „Веруј у себе“ коју додељује Београдски фестивал игре за постигнуте изузетне резултате.
Аутор је балетске представе Мамац која је премијеру имала у децембру 2020. године у оквиру Програма млади кореографи.
Дипломирала је продукцију у уметности и медијима на Академији уметности у Београду.

Ирена Поповић, композитор

Завршила је Факултет музичке уметности у Београду, одсек композиција у класи З. Ерића и С. Хофмана, а затим наставила усавршавање на магистарским студијама у Салцбургу на Универзитету Моцартеум на катедри за композицију и оркестрацију у класи Р. Фебела. У оквиру њеног опуса значајно место заузима музика за позориште и филм.
Музика Ирене Поповић је награђивана широм земље и света:
Добитница је три Стеријине награде и то за представе Коштана (2014) и Родољупци (2016), обе у режији А. Урбана, док су на Стеријином позорију 2019. год награђене све три композиције које су се те године нашле у конкуренцији (Хасангиница и М.И.Р.А., у режији А. Урбана и Каролина Нојбер у режији К. Младеновића)
Поред Стеријиних награда издвајамо и две награде на Међународном
фестивалу малих сцена у Ријеци, три награде на Фестивалу професионалних позоришта Војводине, две награде за најбољу музику на Сусретима позоришта/казалишта у БИХ/Брчко дистрикт, специјалну награду за музику на позоришном фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини, специјалнау награду за музику на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, две награде за најбољу позоришну музику на Позоришним/казалишним играма у БИХ/Јајце, награду за најбољу музику на позоришном фестивалу БХ драме у Зеници, награду за најбољу музику у Шапцу на позоришном фестивалу „Позоришно пролеће“, награду за најбољу музику на филмском фестивалу у Анталији, специјалну награду за најбољу музику на позоришном фестивалу Театар фест у Бања Луци, награду за најбољу музику на позоришном фестивалу у Нишу… Акривно сарађује и са Битеф денс компанијом (Животињска фарма, Зидање Скадра...) а први сусрет са балетском музиком је био на балету Краљица Марго где је била ангажована као оркестратор.
У Народном позоришту режирала је и компоновала оперу Деца, по тексту
Милене Марковић за коју је награђена Наградом града Београда „Деспот
Стефан Лазаревић“ (2023).
Композиције Ирене Поповић се изводе на многобројним фестивалима, а њена дела су на репертоару еминентних уметника и камерних ансамбала.
Основала је уметничку групу Прерађивачка индустрија музичког материјала  и вокално уметничко друштво жена у експанзији „Oh, meine liebe Constanze“ које обједињује разнолике видове уметничког изражавања.