Грк Зорба
балет на музику Микиса Теодоракиса, у кореографији Константина Костјукова

1946. Прво издање романа Грк Зорба Никоса Казанцакиса.
1957. Номинација Никоса Казанцакиса за Нобелову награду за књижевност.
1964. Теодоракис компонује музику за филм Грк Зорба. Филм осваја три Оскара.
Чувени сиртаки плес није постојао све до настанка филма Грк Зорба иако у себи садржи елементе народних традиционалних грчких игара. Тада је стекао култни статус и једно је од најпознатијих обележја грчке културе.
1987. По наруџбини Фестивала у Верони, Теодоракис компонује музику за балет Грк Зорба.
1988. Премијера балета у кореографији Лорке Мјасина у величанственој Арени у Верони пред 18000 гледалаца. Диригент је Микис Теодоракис.
1994. Премијера балета Грк Зорба у Српском народном позоришту у Новом Саду. Почасни гост на премијери је Микис Теодоракис.
1997. до 2013. Константин Костјуков одиграо Грка Зорбу скоро стотину пута.

Садржај

У грчкој луци Пиреј долази до судбинског сусрета два потпуно различита човека, Ника, младог грчког интелектуалца који је решио да промени свој животни пут и Алексиса Зорбе, неуморног луталице и рудара.
Ник путује на Крит где је изнајмио напуштен рудник лигнита. Жели да побегне од дотадашњег живота протканог духовношћу, писањем, са циљем да открије неке нове животне стазе и пронађе мир међу обичним људима. Не слутећи, на броду упознаје свог новог животног учитеља, Зорбу, који је оличење човека препуног животне страсти и храбрости које су Нику непознате. Његов свет је окренут литератури и филозофији, а Зорба ће га научити како да изађе из устаљених оквира и осети све страсти живота у садашњем тренутку. Алексис Зорба воли жене, музику и вино. Изузетну нежност показује искључиво према сантуру, инструменту који поштује као живо биће и чува га са ритуалном преданошћу. Зорбина сирова природа утицаће на Никову трансформацију.
*Схватио сам да је овај Зорба човек кога сам толико дуго тражио и нисам могао да нађем; живо срце, топло грло, велика необрађена душа, која још није пресекла пупчану врпцу од своје мајке, Земље.
По доласку на острво, дочекује их дивни, критски пејзаж, бескрајно море, али и живописна заједница становника села. Живот се одвија на тргу и пулсира кроз плес и музику. Међу бројним мештанима посебну пажњу привлачи млада удовица Марина, тајанствена и лепа жена која изазива пожуду мушкараца, али остаје уздржана. Млади мештанин Павлис, син сеоског старешине опседнут је младом женом, али га она одбија и његова љубав тада прераста у љубомору и очај. Између Ника и Марине се развија тиха, али снажна привлачност коју примећују и мештани. То у њима буди бес и огорченост и најављује трагичан расплет. Ник је растрзан између својих жеља и страхова, али га Зорба, његов животни учитељ охрабрује да следи своје срце. Једна од мештанки је и мадам Ортанс која је прва пожелела добродошлицу Нику и Зорби по доласку на Крит. Она је некадашња париска певачица и играчица, већ у позним годинама, уморна од бурног живота, бројних веза, пуна носталгије и неостварених снова. Власница је скромног пансиона у којем живи окружена успоменама. Сусрет са Зорбом у њој поново буди искру страсти и љубави. Предаје му се у потпуности, а његов однос према њој је прожет нежношћу, али и дозом сажаљења.
Зорба одлази на краћи пут који се непланирано одужи због његове немогућности да одоли страстима. Враћа се у село расположен и насмејан, доносећи поклоне својим пријатељима, мадам Ортанс и Нику који је љут због Зорбиног дугог одсуства. Ипак, добром енергијом разоружава Ника, а посебно мадам Ортанс која живи за тренутак Зорбиног повратка. Следе тренуци препуни љубави, славља и, коначно, њиховог венчања. Весеље није трајало дуго јер млади Павлис, сломљен због неузвраћене љубави, тоне у безнађе и одузима себи живот. Ова трагедија постаје окидач за масовни бес мештана. Љубав Ника и Марине постаје јавна, али и кобна у исто време. Примитивизам и предрасуде сурових мештана доводе до бруталне казне и млада жена бива убијена пред Никовим очима. Он остаје неми сведок трагедије. У истом тренутку, руши се и Зорбин свет. Мадам Ортанс исцрпљена болешћу умире у његовом наручју. 
Зорбина незаустављива енергија не дозвољава очају да превлада. Поред њега је Ник који је и поред трагедије научио да прихвати живот у потпуности. Ник и Зорба започињу плес, као пркос судбини, одговор на бол, у славу живота – упркос свему. И док се њихови кораци убрзавају постаје јасно да су живот и смрт делови исте целине. 
*Видео сам Зорбу како игра и осећао сам први пут демонску побуну човека, да победи тежину и материју, прародитељско проклетство. Поносио сам се његовом издржљивошћу, чврстином, гордошћу; на пешчаној обали, ти агресивни и уједно уметнички Зорбини кораци оцртавали су луциферску историју човека.

Бранкица Кнежевић
Константин Костјуков

*Никос Казанцакис, „ГРК ЗОРБА / Живот и нарав Алексиса Зорбе“, Дерета, Београд, 2022.
Превод са новогрчког: др Владимир Бошковић