ПРИМАБАЛЕРИНА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ЈОВАНКА БЈЕГОЈЕВИЋ САХРАЊЕНА У АЛЕЈИ ЗАСЛУЖНИХ ГРАЂАНА НА НОВОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ

Примабалерина Народног позоришта у Београду Јованка Бјегојевић сахрањена је у суботу 5. септембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Од славне српске и југословенске уметнице, опростили су се родбина, пријатељи, колеге из света балета и други поштоваоци њеног лика и дела.
Последњи поздрав Јованки Бјегојевић, која је преминула 31. августа у Београду, у 84. години, упутио је бираним речима глумац, редитељ и књижевник Томо Курузовић.
Датум комеморације, која ће се одржати у Народном позоришту, биће накнадно саопштен.
Примабалерина Бјегојевић рођена је  у Прњавору 1931. године.
Школовала се у Београду код Радмиле Цајић и Милета Јовановића у чијој класи је и завршила Балетску школу 1950. године. Тада је започела своју уметничку каријеру главном улогом у балету „Балада  једној средњовековној љубави“ Ф. Лотке. После свог првог успеха на сцени Народног позоришта, следи улога Одете у „Лабудовом језеру“, затим улога у „Симфонији“ Каломириса, у „Кинеској причи“ Крешимира Барановића и „Ромеу и Јулији“ Сергеја Прокофјева.
Од 1956. до 1959. Бјегојевићева је првакиња у трупи познатог француског играча и кореографа Жана Бабилеа где наступа у класичним и савременим балетским делима.
Потом је  наредних петнаест месеци  примабалерина у трупи Борованског у Аустралији где тумачи главне улоге у класичном репертоару – „Лабудово језеро“, „Силфиде“, „Зачарана лепотица“, „Жизела“...
По повратку у Београд, Бјегојевићева наставља да тумачи своје улоге у класичним балетима упоредо са новим креацијама у „Двобоју Танкреда  и Клоринде“  Рафаела де Банфилда, „Чудесном мандарину“ Беле Бартока. За улогу у „Триптихону“ Коњовића 1962. године добија тада, највишу републичку Седмојулску награду.
Затим остварује и Одилију у „Лабудовом језеру“ као и главне улоге у „Пепељуги“ Прокофјева, „Напуштеним“  Келемана, „ Хуану од Царисе“ Ека, „Голему“ Барта,  Албинонија-Пендерецког као и у балету „Птицо не склапај своја крила“ коју је специјално за њу написао композитор Енрико Јосиф.
Наступала је на позорницама Европе, Аустралије, Јапана, Блиског истока играјући у кореографијама чувених светских балетских мајстора и наших најзначајнијих кореографа као што су Пиа и Пино Млакар, Нина Кирсанова, Вера Костић, а највише у поставкама Димитрија Парлића.
Бавила се педагошким радом као редовни професор Факултета драмских уметности у Београду.
Била је директор Балета Народног позоришта у Београду у више наврата.
М.Б.