Snežana i sedam patuljaka

Sadržaj

Bila jednom jedna Kraljica koja je poželela da ima dete belo kao sneg, usne crvene kao krv i kosu crnu kao noć. Želja joj se ispunila, i rodila se Snežana. Nažalost, ubrzo nakon toga kraljica se razbolela i umrla, a Kralj se oženio drugom ženom, gordom i oholom.

Nova Kraljica je imala čudesno ogledalo, i svakog dana bi mu postavila isto pitanje - da li je najlepša na svetu, a ogledalo bi odgovorilo da jeste. Ipak, jednog dana, ogledalo je odgovorilo da je najlepša Snežana. Kraljica je bila strašno ljubomorna jer više nije bila najlepša u carstvu, i pozvala je kraljevskog lovca da ubije Snežanu.

Ipak, Lovac se sažalio na Snežanu i poštedeo je, rekavši joj za naum zle Kraljice. Snežana je pobegla duboko u šumu, kako je kraljica ne bi našla. Bežeći kroz šumu, Snežana je došla do jedne kuće. Kako je noć počela da pada, a Snežana se umorila, odlučila je da se sakrije unutra. U kući je sve bilo malo, mali sto, male stolice, malo posuđe, i sve postavljeno za večeru. Snežana je jela, a zatim zaspala, preplavljena umorom.

Kada se Snežana probudila, oko sebe je ugledala stanovnike kuće - sedam patuljaka. Patuljci su se ubrzo sprijateljili sa Snežanom i primili je u svoju družinu. Zla kraljica je, međutim, pomoću svog ogledala saznala da je Snežana i dalje živa. Zato se prerušila u staricu koja prodaje jabuke, a jednu jabuku, namenjenu Snežani, je začarala tako da bude otrovna.

Kraljica je sačekala da patuljci odu na posao, a zatim je došla u kuću u šumi. Snežana nije prepoznala kraljicu i pojela je njenu otrovnu jabuku. Istog trenutka pala je na zemlju kao mrtva, a kraljica je pobegla, likujući. Kada su patuljci došli i zatekli je, pali su u očajanje. Tada je naišao jedan princ, koji se odmah zaljubio u Snežanu i poljubio je. Snežana je od poljupca magično oživela, i usledilo je opšte slavlje, a Snežana i princ su odmah dogovorili svadbu.

Došla je i svadba na kojoj se pojavila zla Kraljica. Iznenađena što vidi Snežanu, izlanula se i tako otkrila da je ona bila krivac za trovanje. Suočena sa svojim zločinima, kraljica se pokajala i izvinila, i svi su živeli srećno i radosno do kraja života. 

DRAGAN KAROLIĆ 
kompozitor

Rođen 1960. godine u Beogradu gde je učio flautu, klavir i pevanje. Veoma rano se posvetio muzici 17-og i 18-og veka te se, nakon završavanja studija na Muzičkoj Akademiji, dalje usavršavao u Rimu, Beču i Londonu. Do 1991. godine je bio član ansambala Hor Flauta, Renesans, Muzika Antika i Barok Konsort a nastupao je i kao solista. Od 1991. godine, po preseljenju u Nemačku, radio kao solo-flautista u Telemanovom kamernom orkestru iz Blankenburga, a od 1997. radi kao slobodan umetnik (pevač, flautista, čembalista i nastavnik na muzičkim školama). Kao solista ili član navedenih ansambala, održao je nekoliko stotina koncerata u Evropi, Aziji i Americi, a nastupao je i za brojne TV i Radio stanice i snimio nekoliko ploča, kaseta i CD-a. Kao kompozitor je pretežno samouk, a prvi ozbiljni radovi potiču iz 1990-tih godina. Do danas je stvorio 30-ak dela u baroknom, klasičnom i modernom stilu: 3 opere, 2 simfonije, 2 koncerta, nekoliko horskih, kamernih i solističkih kompozicija od kojih su mnoge doživele praizvođenja. Zapaženi uspeh su imala dela „Divertimento“ za duvački kvartet (1996), Klavirska svita „Liliputanci“ (2001), dečja opera „Snežana i sedam patuljaka“ (premijerno izvedena u Berlinu 2004. ) kao i „Hexofonija“ za flautu i klavir (2008).

ANA GRIGOROVIĆ
pozorišna rediteljka 

Rođena je u Beogradu. Diplomirala je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Završila je interdisciplinarne master studije teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. 
Režirala je preko dvadeset dramskih i operskih predstava u Narodnom pozorištu u Beogradu, Ateljeu 212, Pozorištu na Terazijama, Bitef teatru i mnogim drugim pozorištima u Srbiji. 
Dobitnica je nagrade „Hugo Klajn“ za najboljeg studenta pozorišne režije u generaciji; nagrade grada Beograda za umetničko stvaralaštvo mladih; nagrade Narodnog pozorišta za najbolju predstavu u sezoni 2016/17 i pohvale Narodnog pozorišta za režiju opere Đani Skiki; pohvale Narodnog pozorišta za režiju opere Na uranku.  
Radi u Operi Narodnog pozorišta u Beogradu.

STEFAN ZEKIĆ
dirigent

Rođen je 1983. godine u Beogradu. Diplomirao je na odseku za dirigovanje, a apsolvent je na odseku za solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Usavršavao se na seminarima i majstorskim radionicama kod uglednih dirigenata poput Uroša Lajovića, Endrua Perota, Maksa Fraja (Nemačka), Rikarda Mutija. Diriguje od svoje sedamnaeste godine, a od 2006. godine je na mestu šefa dirigenta najstarijeg jevrejskog hora na svetu Braća Baruh. Osnivač je i umetnički rukovodilac ansambla za ranu muziku Canticum novum, dirigent Jevrejskog kamernog orkestra od njegovog osnivanja i direktor međunarodnog festivala Rossi fest. Ostvario je više stotina koncerata u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada na najprestižnijim međunarodnim festivalima horske muzike kao i posebnog odlikovanja države Izrael za ostvarenje izuzetnog uspeha u oblasti jevrejske muzike. Od sezone 2009/2010 je angažovan u Narodnom pozorištu u Beogradu, a dirigentski debi započinje operom Figarova ženidba V.A. Mocarta. Od 2014. postaje dirigint operskog studija „Borislav Popović“ sa kojim  izvodi dve Mocartove predstave Čarobna frula i Bastijen i Bastijena. Ostvario je zapažene koncerte sa mnogim ansamblima, među kojima su: Madrigalski hor i simfonijski orkestar FMU, vokalni ansambli: Oktoih, Marienhain (Nemačka), Musica(Slovenija); Kraljevski gudači svetog Đorđa, kamerni orkestar Simfonijeta, Simfonijski orkestar Gvardia, Jevrejski kamerni orkestar, simfonijski orkestar Stanislav Binički, Crnogorski simfonijski orkestar i dr.