Снежана и седам патуљака
опера за децу Драгана Каролића
На репертоару
Сцена „Раша Плаовић”, 14 децембар 2024, 12:00
Сцена „Раша Плаовић”, 22 децембар 2024, 12:00
Сцена „Раша Плаовић”, 28 децембар 2024, 12:00
Сцена „Раша Плаовић”, 28 децембар 2024, 14:00
Сцена „Раша Плаовић”, 29 децембар 2024, 11:00
Садржај
Била једном једна Краљица која је пожелела да има дете бело као снег, усне црвене као крв и косу црну као ноћ. Жеља јој се испунила, и родила се Снежана. Нажалост, убрзо након тога краљица се разболела и умрла, а Краљ се оженио другом женом, гордом и охолом.
Нова Краљица је имала чудесно огледало, и сваког дана би му поставила исто питање - да ли је најлепша на свету, а огледало би одговорило да јесте. Ипак, једног дана, огледало је одговорило да је најлепша Снежана. Краљица је била страшно љубоморна јер више није била најлепша у царству, и позвала је краљевског ловца да убије Снежану.
Ипак, Ловац се сажалио на Снежану и поштедео је, рекавши јој за наум зле Краљице. Снежана је побегла дубоко у шуму, како је краљица не би нашла. Бежећи кроз шуму, Снежана је дошла до једне куће. Како је ноћ почела да пада, а Снежана се уморила, одлучила је да се сакрије унутра. У кући је све било мало, мали сто, мале столице, мало посуђе, и све постављено за вечеру. Снежана је јела, а затим заспала, преплављена умором.
Када се Снежана пробудила, око себе је угледала становнике куће - седам патуљака. Патуљци су се убрзо спријатељили са Снежаном и примили је у своју дружину. Зла краљица је, међутим, помоћу свог огледала сазнала да је Снежана и даље жива. Зато се прерушила у старицу која продаје јабуке, а једну јабуку, намењену Снежани, је зачарала тако да буде отровна.
Краљица је сачекала да патуљци оду на посао, а затим је дошла у кућу у шуми. Снежана није препознала краљицу и појела је њену отровну јабуку. Истог тренутка пала је на земљу као мртва, а краљица је побегла, ликујући. Када су патуљци дошли и затекли је, пали су у очајање. Тада је наишао један принц, који се одмах заљубио у Снежану и пољубио је. Снежана је од пољупца магично оживела, и уследило је опште славље, а Снежана и принц су одмах договорили свадбу.
Дошла је и свадба на којој се појавила зла Краљица. Изненађена што види Снежану, изланула се и тако открила да је она била кривац за тровање. Суочена са својим злочинима, краљица се покајала и извинила, и сви су живели срећно и радосно до краја живота.
ДРАГАН КАРОЛИЋ
композитор
Рођен 1960. године у Београду где је учио флауту, клавир и певање. Веома рано се посветио музици 17-ог и 18-ог века те се, након завршавања студија на Музичкој Академији, даље усавршавао у Риму, Бечу и Лондону. До 1991. године је био члан ансамбала Хор Флаута, Ренесанс, Музика Антика и Барок Консорт а наступао је и као солиста. Од 1991. године, по пресељењу у Немачку, радио као соло-флаутиста у Телемановом камерном оркестру из Бланкенбурга, а од 1997. ради као слободан уметник (певач, флаутиста, чембалиста и наставник на музичким школама). Као солиста или члан наведених ансамбала, одржао је неколико стотина концерата у Европи, Азији и Америци, а наступао је и за бројне ТВ и Радио станице и снимио неколико плоча, касета и ЦД-а. Као композитор је претежно самоук, а први озбиљни радови потичу из 1990-тих година. До данас је створио 30-ак дела у барокном, класичном и модерном стилу: 3 опере, 2 симфоније, 2 концерта, неколико хорских, камерних и солистичких композиција од којих су многе доживеле праизвођења. Запажени успех су имала дела „Дивертименто“ за дувачки квартет (1996), Клавирска свита „Лилипутанци“ (2001), дечја опера „Снежана и седам патуљака“ (премијерно изведена у Берлину 2004. ) као и „Хеxофонија“ за флауту и клавир (2008).
АНА ГРИГОРОВИЋ
позоришна редитељка
Рођена је у Београду. Дипломирала је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Завршила је интердисциплинарне мастер студије теорије уметности и медија на Универзитету уметности у Београду.
Режирала је преко двадесет драмских и оперских представа у Народном позоришту у Београду, Атељеу 212, Позоришту на Теразијама, Битеф театру и многим другим позориштима у Србији.
Добитница је награде „Хуго Клајн“ за најбољег студента позоришне режије у генерацији; награде града Београда за уметничко стваралаштво младих; награде Народног позоришта за најбољу представу у сезони 2016/17 и похвале Народног позоришта за режију опере Ђани Скики; похвале Народног позоришта за режију опере На уранку.
Ради у Опери Народног позоришта у Београду.
СТЕФАН ЗЕКИЋ
диригент
Рођен је 1983. године у Београду. Дипломирао је на одсеку за дириговање, а апсолвент је на одсеку за соло певање на Факултету музичке уметности у Београду. Усавршавао се на семинарима и мајсторским радионицама код угледних диригената попут Уроша Лајовића, Ендруа Перота, Макса Фраја (Немачка), Рикарда Мутија. Диригује од своје седамнаесте године, а од 2006. године је на месту шефа диригента најстаријег јеврејског хора на свету Браћа Барух. Оснивач је и уметнички руководилац ансамбла за рану музику Canticum novum, диригент Јеврејског камерног оркестра од његовог оснивања и директор међународног фестивала Rossi fest. Остварио је више стотина концерата у земљи и иностранству. Добитник је бројних признања и награда на најпрестижнијим међународним фестивалима хорске музике као и посебног одликовања државе Израел за остварење изузетног успеха у области јеврејске музике. Од сезоне 2009/2010 је ангажован у Народном позоришту у Београду, а диригентски деби започиње опером Фигарова женидба В.А. Моцарта. Од 2014. постаје диригинт оперског студија „Борислав Поповић“ са којим изводи две Моцартове представе Чаробна фрула и Бастијен и Бастијена. Остварио је запажене концерте са многим ансамблима, међу којима су: Мадригалски хор и симфонијски оркестар ФМУ, вокални ансамбли: Oktoih, Marienhain (Немачка), Musica(Словенија); Краљевски гудачи светог Ђорђа, камерни оркестар Симфонијета, Симфонијски оркестар Гвардиа, Јеврејски камерни оркестар, симфонијски оркестар Станислав Бинички, Црногорски симфонијски оркестар и др.
Премијерно извођење
Премијера 12. јуна 2022.
Сцена „Раша Плаовић“
Опера за децу у извођењу Оперског студија „Борислав Поповић“
Композитор Драган Каролић
Диригент Стефан Зекић
Редитељ Ана Григоровић
Сценограф Дуња Костић
Костимограф Катарина Грчић Николић
Кореограф Тамара Антонијевић Спасић
Продуцент Оливера Живковић
Инспицијент Ана Милићевић
Премијерна обнова:
Снежана Невена Ђоковић / Милица Дамјанац
Краљица Јана Цветковић
Огледало Милена Ђорђевић
Принц Стефан Живановић
Ловац Лука Јозић
1. патуљак Миљана Радиновић
2. патуљак Милица Дамјанац / Невена Ђоковић
3. патуљак Искра Сретовић
4. патуљак Сара Ристић
5. патуљак Невена Милошевић
6. патуљак Анастасија Станковић
7. патуљак Вера Зечевић
Огледало (глас) Страхиња Тричковић
Оркестар:
Концертмајстор Едит Македонска / Весна Јанссенс
Друга виолина Снежана Драгићевић / Урош Јовић
Виола Александар Поповић / Мирко Црнојевић
Чело Синиша Јовановић
Контрабас Милош Јевтић / Светозар Вујић
Флаута Вања Ђорђевић / Тамара Шутоња
Обоа Марија Лазић / Виктор Исаковић
Кларинет Милош Драгић / Вељко Кленковски
Фагот Милош Николић
Харфа Горана Ћургус / Гаљина Квасневски Јаковљевић
Клавир Нада Матијевић / Миливоје Вељић
Мајстор светла Срђан Мићевић
Мајстор маске Марко Дукић
Мајстор позорнице Бранислав Стојиљковић
Мајстор тона Дејан Дражић
Асистент костимографа и ликовна обрада костима Ивана Младеновић
Шеф женске кројачнице Снежана Игњатовић
Шеф мушке кројачнице Габријела Кнежевић
Моделар мушке кројачнице Наташа Ћалић
Обућарска радионица Жарко Лукић, Мирјана Милошевић, Марко Марковић, Петар Бабић
Модиста Радица Комазец
Шеф радионице за израду декора Горан Милошевић
Костим и декор израђени у радионицама Народног позоришта у Београду