Alisa

REČ DRAMATURŠKINjE
Rad na Alisi je bio najlakši zadatak na svetu. Nisam mogla da se odbranim od inspiracije. Doduše, brinula sam za Alisu. Ne znam kako bi se ona snašla danas. Ne bi znala za kojim anksioznim zecom pre da trči, i svaki bi je vodio na čajanke na kojima bi se pričale besmislice koje Luisu Kerolu nikada ne bi pale na pamet. Upoznala bi mnogo kraljica i svaka bi htela da joj odrubi glavu iz neobjašnjivih razloga. Zemlja čuda na TV-u, zemlja čuda i kod kuće i na ulicama, zemlja čuda u svakom biću. Ali znam šta bi spasilo Alisu na kraju. Videla bi da u svakom drugom kafiću visi natpis We are all mad here i shvatila da je sve u redu dok ova bića koja sreće danas, isto kao i bića koja je sretala ranije, znaju za moć humora. Predstava Alisa Dejana Kolarova nas podseća na tu moć. I potpuno je luda.

REČ KOREOGRAFA
Luis Kerol nas podseća da je sasvim u redu da ponekad provirimo izvan okvira. U svetu u kojem je sve besmisleno i u kojem se okviri, ionako, nameću stalno i sa svih strana, najbesmislenije je da ne probamo da se izbavimo. Biti oslobođen i osećati se dobro – to su najskuplje stvari danas. A kako to da postignemo – o tome govori ova predstava? Alisa je devojka koja ima maštu. To je ona zaboravljena moć koju mi guramo u stranu i nazivamo detinjastom, a ona je koristi kako bi upoznala i prihvatila sve delove sebe. Najvažnije je da budemo fer prema sebi. U protivnom, propadamo kroz zečiju rupu i ništa nema smisla. Budimo slobodni, ludi, veseli. Jer, to je fer.

DEJAN KOLA­ROV
Koreograf i reditelj
Rođen u Zre­nja­ni­nu 1981. godi­ne. Po zavr­šet­ku Balet­ske ško­le ”Lujo Davi­čo”, 1997. godi­ne zapo­šlja­va se u Narod­nom pozo­ri­štu u Beo­gra­du kao član ansam­bla. Kao soli­sta bale­ta u Aug­sburg tea­tru u Nemač­koj anga­žo­van je 2008. godi­ne. Po povratku u Narod­no pozo­ri­šte 2010. godi­ne angažovan je kao Prvi soli­sta bale­ta. Ostva­rio je niz glav­nih i soli­stič­kih ulo­ga u kla­sič­nim, neo­kla­sič­nim i savre­me­nim baletskim pred­sta­va­ma. Nastupao je u KPGT-u, Madle­ni­ja­nu­mu i Bitef Dan­ce kom­pa­ni­ji sa kojom sara­đu­je od 2011. i nastu­pa u celo­kup­nom reper­to­a­ru. Sara­đi­vao je sa broj­nim doma­ćim i stra­nim kore­o­gra­fi­ma kao igrač, ali i kao asi­stent kore­o­gra­fa. Na sce­ni Raša Plaović Narod­nog pozo­ri­šta u Beo­gra­du 2015. godi­ne je posta­vio pred­sta­vu Ćela­va peva­či­ca Eže­na Jone­ska. Posled­njih neko­li­ko godi­na sara­đivao je sa značajnim balet­skim umet­ni­ci­ma poput Ser­ge­ja Polu­nji­na, Joha­na Kobor­ga i dru­gih. Dobit­nik je broj­nih nagra­da i pri­zna­nja koje dode­lju­ju Narod­no pozo­ri­šte i Udru­že­nje balet­skih umet­ni­ka Srbi­je.

ALEK­SAN­DRA BIBIĆ KOLA­ROV
Asistentkinja koreografa i reditelja
Alek­san­dra Bibić Kola­rov je mul­ti­di­sci­pli­nar­na umet­ni­ca koja se bavi glu­mom, scen­skim pokre­tom, kla­sič­nim i savre­me­nim ple­som, peda­go­gi­jom i vajar­stvom. Zavr­ši­la je Balet­sku ško­lu Lujo Davi­čo i Aka­de­mi­ju Prin­ce­ze Grejs u Mon­te Kar­lu. Osnov­ne i master stu­di­je glume zavr­ši­la je na Fakul­te­tu dram­skih umet­no­sti u Beo­gra­du. Bila je soli­stkinja bale­ta Narod­nog pozo­ri­šta u Beo­gra­du i nastupala je u balet­skim pred­sta­va­ma Labu­do­vo jeze­ro, Uspa­va­na lepo­ti­ca, Don Kihot, Žize­la… Nastupa u više dram­skih pred­sta­va u Narod­nom pozo­ri­štu, Madle­ni­ja­nu­mu, Tea­tru na brdu… Angažovana je kao peda­gog kla­sič­nog bale­ta u Balet­skoj ško­li Lujo Davi­čo. Radi kao struč­ni sarad­nik za scen­ski pokret.

ANA KRSTA­JIĆ
Kom­po­zi­torka
Muzi­ka Ane Krsta­jić se izvo­di u Srbi­ji, Rusi­ji, Engle­skoj, Nemač­koj, Ita­li­ji, Fran­cu­skoj, Slo­ve­ni­ji, Grč­koj, i u SAD. Magi­stri­ra­la je na FMU u Beo­gra­du, na odse­ku Kom­po­zi­ci­ja u kla­si Isi­do­re Žebe­ljan i na odse­ku za pri­me­nje­nu muzi­ku na Ber­kli univerzitetu. Pored kon­cert­ne autor­ske muzi­ke, aktiv­no delu­je u obla­sti pri­me­nje­ne muzi­ke kao kom­po­zi­tor i orke­stra­tor. Njen rad se može čuti u TV seri­ja­ma Besa, Žmu­r­ke, Taj­kun, kao i brojnim fil­mo­vi­ma, video-igra­ma kom­pa­ni­je Nor­de­us. Sarađuje i sa pozo­ri­šti­ma u Beo­gra­du, Som­bo­ru, Vra­nju, Subo­ti­ci, Novom Sadu i dr. Dobitnica je brojnih priznanja: Prva nagra­da na inter­na­ci­o­nal­nom tak­mi­če­nju kom­po­zi­to­ra Women’s Works (Itaka, Njujork), Dru­ga Nagra­da na inter­na­ci­o­nal­nom tak­mi­če­nju kom­po­zi­to­ra De Bach au Jazz u Pari­zu, poča­sna nagra­da na Sound­track Colog­ne festi­va­lu u Kel­nu i Indie Film Music Con­test u Ber­li­nu. Sti­pen­di­sta je Ope­ro­sa Inten­si­ve pro­gra­ma za mla­de talen­te i jedna je od mla­dih hero­ja Srbi­je Youth Hero­es u orga­ni­za­ci­ji Exit festi­va­la. Ana Krsta­jić je kul­tur­ni amba­sa­dor plat­for­me Srbi­je stva­ra.

MINA ĆIRIĆ
Dramaturškinja
Mina Ćirić je završila master studije Dra­ma­tur­gi­je na Fakul­te­tu dram­skih umet­no­sti u Beo­gra­du. Zavr­ša­va master na smeru Kore­o­gra­fi­je na Insti­tu­tu za umet­nič­ku igru u Beo­gra­du. Piše dra­me i sce­na­ri­je, a bavi se i dra­ma­tur­gi­jom ple­snih i dram­skih pred­sta­va, kao i kore­o­gra­fi­jom i reži­jom. Obja­vlje­no je nekoliko njenih dram­skih tek­sto­va od kojih se neki izvo­de na pozorišnim scenama. Koa­u­tor je pred­sta­ve I osta­li u reži­ji Ste­va­na Bodr­o­že koja je bila u glav­noj selek­ci­ji Ste­ri­ji­nog pozor­ja 2018. godi­ne. Njen pro­je­kat - ple­sna pred­sta­va Deka­me­ron 2020, izve­de­na je u okvi­ru festi­va­la BELEF i Bitef Poli­fo­ni­je, a seg­ment je izve­den i na 24. Festi­va­lu kore­o­graf­skih mini­ja­tu­ra.

SRĐAN PERIĆ
Kostimograf
Diplo­mi­rao je na FPN-u, a trenutno stu­di­ra na Fakul­te­tu za umet­nost i dizajn, Tek­stil i ode­va­nje. Prve pro­fe­si­o­nal­ne kora­ke pra­vi 2005. u Pozo­ri­štu na Tera­zi­ja­ma. Kao asi­stent kostimografkinje Ange­li­ne Atla­gić radio je baletske kostime u Rusi­ji, Nemač­koj, Slo­ve­ni­ji i Ame­ri­ci; sa Boja­nom Niki­to­vić na fil­mskim i pozorišnim projektima širom Evrope, kao i sa Mari­nom Mede­ni­com. Samo­stal­no radi bale­te, mju­zi­kle, spo­to­ve i fil­mo­ve od 2009. godine. Autor je kostima za bale­te Ser­ge­ja Polu­nji­na od 2017. godine: Sac­re (Pro­ject INK, Amster­dam), Fra­u­du­lent smi­le (Tea­tro di Arcim­bol­di, Mila­no), Para­dox and Sac­re (Can­kar­jev dom, Ljublja­na); za pred­sta­ve redi­telj­ke Tare Manić: Til Ojlen­špigl, Juli (JDP); Ivan Vanja Alač: Beo­grad­ska tri­lo­gi­ja (JDP), kao i za brojne pred­sta­ve za decu (Čiča Miči­no pozo­ri­šte, Tea­tar na brdu, Gar­doš, Aka­de­mi­ja 28); za filmove Kill me today, tomor­row I am sick (Nemač­ka) i Puc­nji u Mar­se­ju.