Алиса

РЕЧ ДРАМАТУРШКИЊЕ
Рад на Алиси је био најлакши задатак на свету. Нисам могла да се одбраним од инспирације. Додуше, бринула сам за Алису. Не знам како би се она снашла данас. Не би знала за којим анксиозним зецом пре да трчи, и сваки би је водио на чајанке на којима би се причале бесмислице које Луису Керолу никада не би пале на памет. Упознала би много краљица и свака би хтела да јој одруби главу из необјашњивих разлога. Земља чуда на ТВ-у, земља чуда и код куће и на улицама, земља чуда у сваком бићу. Али знам шта би спасило Алису на крају. Видела би да у сваком другом кафићу виси натпис We are all mad here и схватила да је све у реду док ова бића која среће данас, исто као и бића која је сретала раније, знају за моћ хумора. Представа Алиса Дејана Коларова нас подсећа на ту моћ. И потпуно је луда.

РЕЧ КОРЕОГРАФА
Луис Керол нас подсећа да је сасвим у реду да понекад провиримо изван оквира. У свету у којем је све бесмислено и у којем се оквири, ионако, намећу стално и са свих страна, најбесмисленије је да не пробамо да се избавимо. Бити ослобођен и осећати се добро – то су најскупље ствари данас. А како то да постигнемо – о томе говори ова представа? Алиса је девојка која има машту. То је она заборављена моћ коју ми гурамо у страну и називамо детињастом, а она је користи како би упознала и прихватила све делове себе. Најважније је да будемо фер према себи. У противном, пропадамо кроз зечију рупу и ништа нема смисла. Будимо слободни, луди, весели. Јер, то је фер.

ДЕЈАН КОЛА­РОВ
Кореограф и редитељ
Рођен у Зре­ња­ни­ну 1981. годи­не. По завр­шет­ку Балет­ске шко­ле ”Лујо Дави­чо”, 1997. годи­не запо­шља­ва се у Народ­ном позо­ри­шту у Бео­гра­ду као члан ансам­бла. Као соли­ста бале­та у Ауг­сбург теа­тру у Немач­кој анга­жо­ван је 2008. годи­не. По повратку у Народ­но позо­ри­ште 2010. годи­не ангажован је као Први соли­ста бале­та. Оства­рио је низ глав­них и соли­стич­ких уло­га у кла­сич­ним, нео­кла­сич­ним и савре­ме­ним балетским пред­ста­ва­ма. Наступао је у КПГТ-у, Мадле­ни­ја­ну­му и Bitef Dan­ce ком­па­ни­ји са којом сара­ђу­је од 2011. и насту­па у цело­куп­ном репер­то­а­ру. Сара­ђи­вао је са број­ним дома­ћим и стра­ним коре­о­гра­фи­ма као играч, али и као аси­стент коре­о­гра­фа. На сце­ни Раша Плаовић Народ­ног позо­ри­шта у Бео­гра­ду 2015. годи­не је поста­вио пред­ста­ву Ћела­ва пева­чи­ца Еже­на Јоне­ска. Послед­њих неко­ли­ко годи­на сара­ђивао је са значајним балет­ским умет­ни­ци­ма попут Сер­ге­ја Полу­њи­на, Јоха­на Кобор­га и дру­гих. Добит­ник је број­них награ­да и при­зна­ња које доде­љу­ју Народ­но позо­ри­ште и Удру­же­ње балет­ских умет­ни­ка Срби­је.

АЛЕК­САН­ДРА БИБИЋ КОЛА­РОВ
Асистенткиња кореографа и редитеља
Алек­сан­дра Бибић Кола­ров је мул­ти­ди­сци­пли­нар­на умет­ни­ца која се бави глу­мом, сцен­ским покре­том, кла­сич­ним и савре­ме­ним пле­сом, педа­го­ги­јом и вајар­ством. Завр­ши­ла је Балет­ску шко­лу Лујо Дави­чо и Ака­де­ми­ју Прин­це­зе Грејс у Мон­те Кар­лу. Основ­не и мастер сту­ди­је глуме завр­ши­ла је на Факул­те­ту драм­ских умет­но­сти у Бео­гра­ду. Била је соли­сткиња бале­та Народ­ног позо­ри­шта у Бео­гра­ду и наступала је у балет­ским пред­ста­ва­ма Лабу­до­во језе­ро, Успа­ва­на лепо­ти­ца, Дон Кихот, Жизе­ла… Наступа у више драм­ских пред­ста­ва у Народ­ном позо­ри­шту, Мадле­ни­ја­ну­му, Теа­тру на брду… Ангажована је као педа­гог кла­сич­ног бале­та у Балет­ској шко­ли Лујо Дави­чо. Ради као струч­ни сарад­ник за сцен­ски покрет.

АНА КРСТА­ЈИЋ
Ком­по­зи­торка
Музи­ка Ане Крста­јић се изво­ди у Срби­ји, Руси­ји, Енгле­ској, Немач­кој, Ита­ли­ји, Фран­цу­ској, Сло­ве­ни­ји, Грч­кој, и у САД. Маги­стри­ра­ла је на ФМУ у Бео­гра­ду, на одсе­ку Ком­по­зи­ци­ја у кла­си Иси­до­ре Жебе­љан и на одсе­ку за при­ме­ње­ну музи­ку на Бер­кли универзитету. Поред кон­церт­не аутор­ске музи­ке, актив­но делу­је у обла­сти при­ме­ње­не музи­ке као ком­по­зи­тор и орке­стра­тор. Њен рад се може чути у ТВ сери­ја­ма Беса, Жму­р­ке, Тај­кун, као и бројним фил­мо­ви­ма, видео-игра­ма ком­па­ни­је Нор­де­ус. Сарађује и са позо­ри­шти­ма у Бео­гра­ду, Сом­бо­ру, Вра­њу, Субо­ти­ци, Новом Саду и др. Добитница је бројних признања: Прва награ­да на интер­на­ци­о­нал­ном так­ми­че­њу ком­по­зи­то­ра Women’s Works (Итака, Њујорк), Дру­га Награ­да на интер­на­ци­о­нал­ном так­ми­че­њу ком­по­зи­то­ра De Bach au Jazz у Пари­зу, поча­сна награ­да на Sound­track Colog­ne фести­ва­лу у Кел­ну и Indie Film Music Con­test у Бер­ли­ну. Сти­пен­ди­ста је Ope­ro­sa Inten­si­ve про­гра­ма за мла­де тален­те и једна је од мла­дих херо­ја Срби­је Youth Hero­es у орга­ни­за­ци­ји Exit фести­ва­ла. Ана Крста­јић је кул­тур­ни амба­са­дор плат­фор­ме Срби­је ства­ра.

MИНА ЋИРИЋ
Драматуршкиња
Мина Ћирић је завршила мастер студије Дра­ма­тур­ги­је на Факул­те­ту драм­ских умет­но­сти у Бео­гра­ду. Завр­ша­ва мастер на смеру Коре­о­гра­фи­је на Инсти­ту­ту за умет­нич­ку игру у Бео­гра­ду. Пише дра­ме и сце­на­ри­је, а бави се и дра­ма­тур­ги­јом пле­сних и драм­ских пред­ста­ва, као и коре­о­гра­фи­јом и режи­јом. Обја­вље­но је неколико њених драм­ских тек­сто­ва од којих се неки изво­де на позоришним сценама. Коа­у­тор је пред­ста­ве И оста­ли у режи­ји Сте­ва­на Бодр­о­же која је била у глав­ној селек­ци­ји Сте­ри­ји­ног позор­ја 2018. годи­не. Њен про­је­кат - пле­сна пред­ста­ва Дека­ме­рон 2020, изве­де­на је у окви­ру фести­ва­ла БЕЛЕФ и Битеф Поли­фо­ни­је, а сег­мент је изве­ден и на 24. Фести­ва­лу коре­о­граф­ских мини­ја­ту­ра.

СРЂАН ПЕРИЋ
Костимограф
Дипло­ми­рао је на ФПН-у, а тренутно сту­ди­ра на Факул­те­ту за умет­ност и дизајн, Тек­стил и оде­ва­ње. Прве про­фе­си­о­нал­не кора­ке пра­ви 2005. у Позо­ри­шту на Тера­зи­ја­ма. Као аси­стент костимографкиње Анге­ли­не Атла­гић радио је балетске костиме у Руси­ји, Немач­кој, Сло­ве­ни­ји и Аме­ри­ци; са Боја­ном Ники­то­вић на фил­мским и позоришним пројектима широм Европе, као и са Мари­ном Меде­ни­цом. Само­стал­но ради бале­те, мју­зи­кле, спо­то­ве и фил­мо­ве од 2009. године. Аутор је костима за бале­те Сер­ге­ја Полу­њи­на од 2017. године: Sac­re (Pro­ject INK, Амстер­дам), Fra­u­du­lent smi­le (Tea­tro di Arcim­bol­di, Мила­но), Para­dox and Sac­re (Цан­кар­јев дом, Љубља­на); за пред­ста­ве реди­тељ­ке Таре Манић: Тил Ојлен­шпигл, Јули (ЈДП); Иван Вања Алач: Бео­град­ска три­ло­ги­ја (ЈДП), као и за бројне пред­ста­ве за децу (Чича Мичи­но позо­ри­ште, Теа­тар на брду, Гар­дош, Ака­де­ми­ја 28); за филмове Kill me today, tomor­row I am sick (Немач­ка) и Пуц­њи у Мар­се­ју.