Првакиња Опере Софија Пижурица обележиће 25 година уметничког рада 6. маја улогом Мизете у „Боемима“

Улогом Мизете у Пучинијевим „Боемима“, који ће 6. маја бити изведени на Великој сцени (19.00) под диригентском управом Александра Којића, сопран Софија Пижурица прославиће две и по деценије уметничког рада.

Дугогодишња првакиња Опере Народног позоришта у Београду и добитница више значајних награда, управо као Мизета остварила је свој дебитантски наступ, којег се и данас сећа са посебним емоцијама.

„Била сам веома млада, још увек студенткиња, са храброшћу која је, гледано са дистанце, била можда и помало неразумна, али довољна да ме изведе на сцену Народног позоришта сигурним кораком. Тог дебија сећам се са нежном захвалношћу и осмехом; била сам неискусна, али потпуно присутна и без остатка посвећена музици и лику који тумачим. То је можда најважнија лекција коју сам тада научила, а које се држим и данас - да ме музика на сваком наступу пренесе у свој свет, јер тај тренутак истине на сцени не може да се одглуми нити увежба“, истиче призната уметница и додаје да су све остало техникалије које се стрпљиво и доживотно усвајају.

„Оно најдрагоценије што ми је Мизета оставила јесте једно једноставно, али трајно сазнање да се на сцени, баш као и у животу, најдаље стиже када се усудиш да будеш храбар, одлучан и са осмехом на лицу… чак и онда када се иза тог осмеха крију трема или разноразни животни изазови“, каже Софија Пижурица која је током досадашње каријере остварила неке од најзначајнијих улога сопранског фаха попут Оскара („Бал под маскама“), Норине („Дон Пасквале“), Адине („Љубавни напитак“), Розине („Севиљски берберин“), Памине („Магична фрула“), Бастијене („Бастијен и Бастијена“), Церлине („Дон Ђовани“), Лиу („Турандот“)...

Према њеним речима, Мизета је, на први поглед, кокетна жена која тачно зна шта ради, и која отворено ужива у томе да сви гледају у њу док то ради.

„Али, оно што је разликује од многих других сопранских рола јесте њен дубок преображај: из разигране, помало фриволне жене прераста у особу способну за искрено и дубоко саосећање. Управо у том тренутку публика схвата да се пред њом све време развијао много сложенији лик него што се на први поглед чинило. Мени је тумачење Мизете изазовно али и блиско управо због њеног ведрог погледа на живот, као и њеног слободног духа, сензуалности, али и драматичне промене у четвртом чину. Тада њена харизма не нестаје, већ се продубљује. Више не произлази из потребе да буде обожавана, већ из способности да буде истински присутна тамо где је најпотребнија, као прави пријатељ у одсудном тренутку. Можда је управо то њен најлепши облик: када не блиста да би била виђена, већ када светли да би другоме било мање мрачно. Управо у томе лежи снага Мизете, у тихом подсећању да би свет, ма колико умео да буде суров, био много лепши када бисмо сви бар мало више марили једни за друге“, сматра Софија Пижурица, која је основне и последипломске студије завршила на ФМУ у Београду у класи чувене професорке Бисерке Цвејић  као студент генерације и најбољи студент Београдског универзитета.

„Боеми” је опера у четири чина, у чијем фокусу је прича о сиромашним уметницима и студентима, о обичним људима и њиховим љубавима и страстима, љубомори, али и свакодневном тешком животу у једном боемском кварту у Паризу, тридесетих година 19. века.

Улогу страственог песника Родолфа певаће гостујући тенор Милош Булајић, рођен и школован у Немачкој, који се недавно, два пута с великим успехом, представио београдској публици улогом Војводе од Мантове у Вердијевом „Риголету“.

У овој опери, за коју су либрето, према роману Анрија Миржеа „Слике из живота боема", написали Луиђи Илика и Ђузепе Ђакоза, несрећну хероину Мими дочараће сопран Соња Шарић Косовац, музичар Шонар биће баритон Павле Жарков, улога сликара Марсела поверена је, такође госту, прваку новосадског СНП-а, баритону Васи Стајкићу, а филозофа Колина басу Илији Маркову.

У подели су и Стефан Павловић (Беноа/ Алсиндор), Предраг Глигорић (Цариник) и Слободан Живковић (Парпињол).

У представи учествују Хор и Оркестар Народног позоришта у Београду, као и Хористи Дечијег културног центра Београд.

Сценографију је урадио Борис Максимовић, а костиме Љиљана Драговић.

„Боеми“ су премијерно изведени 21. јуна 2000. године, под диригентском управом Бојана Суђића, у режији Предрага Протића коју је, у међувремену, обновила Ивана Драгутиновић Маричић.