Prvakinja Opere Sofija Pižurica obeležiće 25 godina umetničkog rada 6. maja ulogom Mizete u „Boemima“

Ulogom Mizete u Pučinijevim „Boemima“, koji će 6. maja biti izvedeni na Velikoj sceni (19.00) pod dirigentskom upravom Aleksandra Kojića, sopran Sofija Pižurica proslaviće dve i po decenije umetničkog rada.

Dugogodišnja prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu i dobitnica više značajnih nagrada, upravo kao Mizeta ostvarila je svoj debitantski nastup, kojeg se i danas seća sa posebnim emocijama.

„Bila sam veoma mlada, još uvek studentkinja, sa hrabrošću koja je, gledano sa distance, bila možda i pomalo nerazumna, ali dovoljna da me izvede na scenu Narodnog pozorišta sigurnim korakom. Tog debija sećam se sa nežnom zahvalnošću i osmehom; bila sam neiskusna, ali potpuno prisutna i bez ostatka posvećena muzici i liku koji tumačim. To je možda najvažnija lekcija koju sam tada naučila, a koje se držim i danas - da me muzika na svakom nastupu prenese u svoj svet, jer taj trenutak istine na sceni ne može da se odglumi niti uvežba“, ističe priznata umetnica i dodaje da su sve ostalo tehnikalije koje se strpljivo i doživotno usvajaju.

„Ono najdragocenije što mi je Mizeta ostavila jeste jedno jednostavno, ali trajno saznanje da se na sceni, baš kao i u životu, najdalje stiže kada se usudiš da budeš hrabar, odlučan i sa osmehom na licu… čak i onda kada se iza tog osmeha kriju trema ili raznorazni životni izazovi“, kaže Sofija Pižurica koja je tokom dosadašnje karijere ostvarila neke od najznačajnijih uloga sopranskog faha poput Oskara („Bal pod maskama“), Norine („Don Paskvale“), Adine („Ljubavni napitak“), Rozine („Seviljski berberin“), Pamine („Magična frula“), Bastijene („Bastijen i Bastijena“), Cerline („Don Đovani“), Liu („Turandot“)...

Prema njenim rečima, Mizeta je, na prvi pogled, koketna žena koja tačno zna šta radi, i koja otvoreno uživa u tome da svi gledaju u nju dok to radi.

„Ali, ono što je razlikuje od mnogih drugih sopranskih rola jeste njen dubok preobražaj: iz razigrane, pomalo frivolne žene prerasta u osobu sposobnu za iskreno i duboko saosećanje. Upravo u tom trenutku publika shvata da se pred njom sve vreme razvijao mnogo složeniji lik nego što se na prvi pogled činilo. Meni je tumačenje Mizete izazovno ali i blisko upravo zbog njenog vedrog pogleda na život, kao i njenog slobodnog duha, senzualnosti, ali i dramatične promene u četvrtom činu. Tada njena harizma ne nestaje, već se produbljuje. Više ne proizlazi iz potrebe da bude obožavana, već iz sposobnosti da bude istinski prisutna tamo gde je najpotrebnija, kao pravi prijatelj u odsudnom trenutku. Možda je upravo to njen najlepši oblik: kada ne blista da bi bila viđena, već kada svetli da bi drugome bilo manje mračno. Upravo u tome leži snaga Mizete, u tihom podsećanju da bi svet, ma koliko umeo da bude surov, bio mnogo lepši kada bismo svi bar malo više marili jedni za druge“, smatra Sofija Pižurica, koja je osnovne i poslediplomske studije završila na FMU u Beogradu u klasi čuvene profesorke Biserke Cvejić  kao student generacije i najbolji student Beogradskog univerziteta.

„Boemi” je opera u četiri čina, u čijem fokusu je priča o siromašnim umetnicima i studentima, o običnim ljudima i njihovim ljubavima i strastima, ljubomori, ali i svakodnevnom teškom životu u jednom boemskom kvartu u Parizu, tridesetih godina 19. veka.

Ulogu strastvenog pesnika Rodolfa pevaće gostujući tenor Miloš Bulajić, rođen i školovan u Nemačkoj, koji se nedavno, dva puta s velikim uspehom, predstavio beogradskoj publici ulogom Vojvode od Mantove u Verdijevom „Rigoletu“.

U ovoj operi, za koju su libreto, prema romanu Anrija Miržea „Slike iz života boema", napisali Luiđi Ilika i Đuzepe Đakoza, nesrećnu heroinu Mimi dočaraće sopran Sonja Šarić Kosovac, muzičar Šonar biće bariton Pavle Žarkov, uloga slikara Marsela poverena je, takođe gostu, prvaku novosadskog SNP-a, baritonu Vasi Stajkiću, a filozofa Kolina basu Iliji Markovu.

U podeli su i Stefan Pavlović (Benoa/ Alsindor), Predrag Gligorić (Carinik) i Slobodan Živković (Parpinjol).

U predstavi učestvuju Hor i Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i Horisti Dečijeg kulturnog centra Beograd.

Scenografiju je uradio Boris Maksimović, a kostime Ljiljana Dragović.

„Boemi“ su premijerno izvedeni 21. juna 2000. godine, pod dirigentskom upravom Bojana Suđića, u režiji Predraga Protića koju je, u međuvremenu, obnovila Ivana Dragutinović Maričić.