Почеле пробе Нушићеве комедије „Сумњиво лице”, премијера средином октобра на Сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду

У Народном позоришту у Београду 23. јуна почеле су пробе представе „Сумњиво лице”, по тексту највећег српског комедиографа Бранислава Нушића, у режији Николе Бундала.

Премијера је планирана средином октобра на Сцени „Раша Плаовић”, а у подели су Игор Ђорђевић (Јеротије Пантић), Aња Мандић (Анђа), Ваја Дујовић (Марица), Јован Јовановић (Жика), Андреј Њежић (Ђока), Данило Лончаревић (Милислав), Вучић Перовић (Алекса Жуњић), Марко Тодоровић (Вића) и Немања Стаматовић (Газда Миладин).

Нушић је овај комад, који се на комичан начин бави корумпираним стањем државних чиновника у Србији током режима Обреновића, писао између 1887. и 1888. године. Он живописно илуструје полицијску власт у унутрашњости и показује сву њену ограниченост и бирократску затуцаност.

Заплет је водвиљски и везан за два писма, службено и љубавно. Љубавна прича подстиче главни заплет и преплиће се са њим у кључним и најзанимљивијим тренуцима.

Нушић вешто манипулише информацијама и постиже снажну драмску иронију, најјачу у оном тренутку када је публика више информисана од јунака, односно када она зна да је као сумњиво лице ухапшен Ђока, вереник кћери полицијског капетана Јеротија Пантића.

И у овом комаду Нушић истиче витализам негативних јунака јер они увек желе више и сматрају да им је све дозвољено. С друге стране у њиховом шарму и духовитости препознајемо „нушићевски оптимизам“.

Уметнички директор Драме оценио је да је „Сумњиво лице“ комад који је „далеко од тога да буде наиван“ и да увек показује нашу тренутну зрелост.

„То је тако већ 150 година. Овај комад непогрешиво и на фин начин поставља математички тачне параметре о томе колико смо, и појединачно и као друштво, зрели у датом тренутку. Данас живимо у епохи у којој смо једни другима постали сумњива лица - од брачних, породичних и комшијских односа, па све до друштвених, политичких и идеолошких. Чак нас и вештачка интелигенција данас посматра као сумњива лица, јер смо за њу само прелазна фаза ка нечем другом. Зато мислим да је ово најбољи моменат да се насмејемо сами себи, али не кроз горку сатиру. Лако је бити идеолошки паметан и делити лекције; потребно је да се осврнемо једни на друге као људска бића. Дубоко верујем да је ово време у којем морамо да вратимо комедију као лек за личне и друштвене проблеме. Ипак, као уметници имамо одговорност, јер лек који дозирамо може постати и отров. Ово је нови тренутак у епохи у којој Народно позориште треба да буде храбро, креативно, опуштено и добронамерно. Са овим комадом прижељкујем велики хит, али ми је као гледаоцу још важније да у свету у којем недостаје смеха и љубави искористимо тај смех како бисмо повратили љубав, опуштеност и постали целовитија људска бића“, поручује Зоран Стефановић.

Бундалово полазиште за тумачење „Сумњивог лица“ не иде у правцу класичне, лагане комедије, већ се свесно наслања на гротеску и црну комедију прожету језом и бизарношћу.  

„Комад посматрам из другачијег, бочног угла, стављајући централни акценат на нижи чиновнички апарат, а не само на појединца на челу. Фокус представе је на целом систему и деловима текста који се у инсценацијама често неправедно скраћују или занемарују. Сукоб и параноју измештам унутар самог колектива гд‌е, вођени тиме да је човек човеку вук, потчињени чиновници међусобно подмећу, цинкаре и једни друге таргетирају као претњу. Кроз такав хумор не желим да моралишем, већ да подстакнем публику да се насмеје себи и запита колико сами доприносимо друштвеним аномалијама, јер систем смо заправо сви ми. И у томе лежи актуелност овог комада, јер оно што је заједничко са временом када је комад написан – јесмо ми“, сматра млади редитељ Бундало коме ће ово бити први ангажман у Народном позоришту у Београду.

Драматург је Горан Старчевић, а у уметничком тиму су и Драгана Пурковић Мацан (сценограф), Марија Марковић Милојев (костимограф), Петар Топаловић (композитор), Марија Миленковић (сценски покрет) и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор).

Продуценти су Јасмина Урошевић и Марија Ковачевић, инспицијент је Сања Угринић Мимица, а суфлери Марија Недељков и Љубица Раковић.

Биће ово шеста премијера „Сумњивог лица“ у Народном позоришту у Београду, у којем је и праизведен 29. маја 1923. године.

Наредне поставке реализоване су 14. марта 1938, 7. октобра 1960, 20. априла 1985. и, најзад, 21. јуна 2017. године.