Почеле пробе драме Албера Камија „Калигула“ у режији Снежане Тришић, са Игором Ђорђевићем у насловној улози, премијера 5. фебруара на Великој сцени
5 децембар 2019
Прва читаћа проба „Калигуле“, једног од најпознатијих комада славног француског писца, филозофа и новинара, нобеловца Албера Kамија, у режији Снежане Тришић која је насловну улогу поверила Игору Ђорђевићу, одржана је 5. децембра у позоришној библиотеци.
Премијера је планирана за 5. фебруар на Великој сцени, а у подели су и Сена Ђоровић (Цезонија), Милош Ђорђевић (Хеликон), Бојан Жировић (Хереја), Немања Стаматовић (Сципион), Петар Божовић (Мереја), Димитрије Илић (Сенект), Владан Гајовић (Октавије), Зоран Ћосић (Лепид), Бојан Кривокапић (Муције) и Сања Марковић (Муцијева жена).
Милан Марковић Матис био је задужен за адаптацију текста и драматуршки рад, сценографију ће урадити Дарко Недељковић, а костиме Марина Меденица.
У ауторском тиму су и Ирена Поповић Драговић (композитор), Исидора Станишић (сценски покрет) и Љиљана Мркић Поповић(сценски говор).
Продуценти су Немања Константиновић и Милош Голубовић, инспицијент је Сања Угринић Мимица, а суфлер Душанка Вукић.
Првој проби присуствовале су управница Народног позоришта Ивана Вујић и в.д. директорка Драме Молина Удовички Фотез.
Редитељка Тришић, која четврти пут режира у Народном позоришту у Београду („Хеда Габлер“, „Бизарно“ и „Ричард Трећи“), оценила је да Гај Јулије Цезар Германикус ( 12 – 41. н.е.), један од најстрашнијих и најконтраверзнијих римских императора, у Kамијевој драми доводи апсурд устројства света до краја.
„Kалигула признаје и прихвата логику апсурда као једину могућу и истиниту и не пристаје да је потчини приземним интересним потребама политике и друштвених конвенција. Политички преврат у драми отвара питања о положају човека и смислу живота, о могућности побуне, појму слободе, значају високе уметности и културе у концептима и ограничењима савременог света”, истакла је Снежана Тришић.
„Kалигула” је до сада само једном премијерно изведен у Народном позоришту у Београду – било је то 11. маја 1979. године у режији Петра Шарчевића.
У сценографији Петра Пашића и костимима Љиљане Орлић, играли су Мики Манојловић (Kалигула), Оливера Марковић (Цезонија), Павле Минчић (Хеликон), Михајло Викторовић (Kереа), Богдан Диклић (Сципион), Предраг Тасовац (Сенектус), Бранислав Јеринић (Песник)…
У књизи „Драмски правци XX века”, признати српски писац и критичар Слободан Селенић, између осталог, је написао: „Нису никакви психолошки разлози довели Kамијевог Kалигулу до стања у коме чини грозоте, већ његово филозофско уверење да је у овом апсурдном свету сваки поступак подједанко апсурдан – и онај који поштује норме грађанске етике, и онај који на убиство гледа као на легитиман чин који не тражи оправдање и разлоге”.
М.Б.
