U okviru popularne manifestacije „Noć muzeja“, u subotu 16. maja u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je izložba „Davorin Jenko 1835–1914“.
Prisutne je u kratkom govoru pozdravio direktor Muzeja Dragan Stevović koji je, između ostalog, napomenuo da su postavku priredili Arhiv Srbije, Arhiv Republike Slovenije i Narodno pozorište u Beogradu, a autori su Gregor Jenuš, Jelica Reljić, Jelica Stevanović i Franc Križnar.
U njihovo ime, obratila se teatrološkinja Jelica Stevanović koja je podsetila da je izložbu, u nešto svedenijem obimu, krajem novembra premijerno videla publika u Ljubljani, u okviru obeležavanja 100 godina od umetnikovog upokojenja.
Prema njenim rečima, korišćeni su materijali iz fondova Arhiva Srbije, Glazbene matice Slovenije, Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, Biblioteke grada Beograda i Istorijskog arhiva Pančevo.
Ona je naglasila da je beogradska postavka dopunjena eksponatima koji bliže slikaju Jenkovu delatnost u Narodnom pozorištu.
- Ovaj značajni slovenački umetnik je skoro čitav radni vek proveo u Beogradu, od kojeg je veći deo posvetio našem nacionalnom teatru gde je ostavio dubok i neizbrisiv trag kao dirigent, vokalni i instrumentalni pedagog, a naročito kompozitor. Između ostalog, Jenko se etablirao i kao rodonačelnik naše scenske muzike, a najveće domete je postigao kompozicijama inspirisanim srpskim narodnim motivima – kazala je Jelica Stevanović i istakla da su neki komadi sa Jenkovom muzikom, iako pisanom za najblaže rečeno skromne mogućnosti i kapacitete, umetničke i stručne, kojima je Narodno pozorište raspolagalo u svojim prvim decenijama postojanja, nadživeli kompozitorovo doba.
- Još je više Jenkovih kompozicija koje su i danas žive i poznate, iako se za neke i ne zna ko im je autor, kao što su, na primer: Gde si dušo, gde si rano?, Gde ćeš biti, mala Kejo?, Seoska sam lola... Navedimo i jedan kuriozitet vezan za Davorina Jenka: pored brojnih himni pisanih za različita pevačka društva, on je autor i dve nacionalne – još od 1860. slovenački narod peva njegovu kompoziciju Naprej, zastava Slave! kao himnu (zvaničnu ili nezvaničnu, jedno vreme i zabranjenu; sada je to himna Slovenačke vojske), a kompozicija Bože pravde, pisana kao završna horska numera za alegoriju u stihovima Markova sablja koja je igrana u čast punoletstva kneza Milana Obrenovića, 11. avgusta 1872, deset godina kasnije postaje i, uz dužu pauzu, do danas ostaje državna himna Srbije – dodala je ona.
Izložbu je otvorio opunomoćeni ministar konzul Republike Sloveniji u Srbiji  
Marko Polajžer koji je istakao da je Jenko bio „veliki kompozitor, dirigent i horski lider koji je na poseban način spajao dva naroda – srpski i slovenački“.
 - Prošle godine obeležili smo sto godina od njegove smrti nizom kulturnih manifestacija, a ove godine imamo čast i veselje da se sećamo 180 godišnjice njegovog rođenja. Upućujem čestitke i zahvalnicu autorima ove izložbe, Arhivu Srbije, Arhivu Republike Slovenije i Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu. Kao predstavniku ambasade Slovenije, pripala mi je izuzetna čast da otvorim ovu izložbu. Uživajmo u njoj i siguran sam da ćemo iz nje naučiti nešto novo o našem i vašem, jednom jedinom, Davorinu Jenku – rekao je gospodin Polajžer.
Izložba će biti otvorena do kraja septembra.
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE