У оквиру популарне манифестације „Ноћ музеја“, у суботу 16. маја у Музеју Народног позоришта у Београду отворена је изложба „Даворин Јенко 1835–1914“.
Присутне је у кратком говору поздравио директор Музеја Драган Стевовић који је, између осталог, напоменуо да су поставку приредили Архив Србије, Архив Републике Словеније и Народно позориште у Београду, а аутори су Грегор Јенуш, Јелица Рељић, Јелица Стевановић и Франц Крижнар.
У њихово име, обратила се театролошкиња Јелица Стевановић која је подсетила да је изложбу, у нешто сведенијем обиму, крајем новембра премијерно видела публика у Љубљани, у оквиру обележавања 100 година од уметниковог упокојења.
Према њеним речима, коришћени су материјали из фондова Архива Србије, Глазбене матице Словеније, Музеја позоришне уметности Србије, Библиотеке града Београда и Историјског архива Панчево.
Она је нагласила да је београдска поставка допуњена експонатима који ближе сликају Јенкову делатност у Народном позоришту.
- Овај значајни словеначки уметник је скоро читав радни век провео у Београду, од којег је већи део посветио нашем националном театру где је оставио дубок и неизбрисив траг као диригент, вокални и инструментални педагог, а нарочито композитор. Између осталог, Јенко се етаблирао и као родоначелник наше сценске музике, а највеће домете је постигао композицијама инспирисаним српским народним мотивима – казала је Јелица Стевановић и истакла да су неки комади са Јенковом музиком, иако писаном за најблаже речено скромне могућности и капацитете, уметничке и стручне, којима је Народно позориште располагало у својим првим деценијама постојања, надживели композиторово доба.
- Још је више Јенкових композиција које су и данас живе и познате, иако се за неке и не зна ко им је аутор, као што су, на пример: Где си душо, где си рано?, Где ћеш бити, мала Кејо?, Сеоска сам лола... Наведимо и један куриозитет везан за Даворина Јенка: поред бројних химни писаних за различита певачка друштва, он је аутор и две националне – још од 1860. словеначки народ пева његову композицију Напреј, застава Славе! као химну (званичну или незваничну, једно време и забрањену; сада је то химна Словеначке војске), а композиција Боже правде, писана као завршна хорска нумера за алегорију у стиховима Маркова сабља која је играна у част пунолетства кнеза Милана Обреновића, 11. августа 1872, десет година касније постаје и, уз дужу паузу, до данас остаје државна химна Србије – додала је она.
Изложбу је отворио опуномоћени министар конзул Републике Словенији у Србији  
Марко Полајжер који је истакао да је Јенко био „велики композитор, диригент и хорски лидер који је на посебан начин спајао два народа – српски и словеначки“.
 - Прошле године обележили смо сто година од његове смрти низом културних манифестација, а ове године имамо част и весеље да се сећамо 180 годишњице његовог рођења. Упућујем честитке и захвалницу ауторима ове изложбе, Архиву Србије, Архиву Републике Словеније и Музеју Народног позоришта у Београду. Као представнику амбасаде Словеније, припала ми је изузетна част да отворим ову изложбу. Уживајмо у њој и сигуран сам да ћемо из ње научити нешто ново о нашем и вашем, једном једином, Даворину Јенку – рекао је господин Полајжер.
Изложба ће бити отворена до краја септембра.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ