PREMIJERA MOLIJEROVOG „MIZANTROPA“ U REŽIJI EGONA SAVINA 19.MAJA

Komad slavnog francuskog komediografa Žana Batista Poklena Molijera „Mizantrop“, u adaptaciji i režiji Egona Savina, biće premijerno izveden u subotu 19. maja (19,30) na Velikoj sceni.

Na konferenciji za novinare, održanoj 16. maja u Muzeju Narodnog pozorišta, šef sektora marketinga Ljiljana Lazić Mihajlović, kazala je da su uloge glavnih junaka – Alsesta i Selimene poverene gostujućim mladim glumcima Nikoli Jovanoviću i Nini Janković.
Ona je kazala da su u podeli i Aleksandar Đurica (Filent), Bane Vidaković / Nebojša Kundačina (Oront), Dušanka Stojanović Glid (Arsionoja), Zlatija Ivanović (Elijanta), Ljubivoje Tadić (Akast), Miloš Đorđević (Klitandar), Miloš Lalović k.g (Policajac), Maja Lukić k.g. (Menadžer 1) i Valentina Velkov k.g. (Menadžer 2).
Osvrnuvši se na nedavnu uspešnu premijeru „Henrija Šestog“ u Glob teatru u Londonu, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović izrazio je uverenje da će i ova predstava, poput tog Šekspirovog komada, doživeti veliki uspeh.
- Dva stuba dramskog repertoara Narodnog pozorišta, u poslednjih 20 godina, su „Kir Janja“, premijerno izveden u decembru 1992. godine, i “Derviš i smrt“, koji je imao premijeru 2008, takođe u decembru. Reč je o predstavama koje je režirao Egon Savin. Naravno, i ostale njegove predstave imale su ozbiljne uspehe, ali ove dve se zaista izdvajaju. Očekujem da će i „Mizantrop“ imati njihovu sudbinu – rekao je Đurović.
Podsećajući da je ovo sedma dramska premijera u ovoj sezoni, direktorka Drame Molina Udovički Fotez kazala je da je „Mizantrop“ pravi primer nečega „što je meni bilo važno u repertoaru za ovu sezonu, a to je da: imamo veliki klasični naslov, izuzetnog reditelja i da se, pre svega, oslonimo na naše glumačke snage“.
Ona je ukazala da joj je veoma drago što su ukazano poverenje opravdali Jovanović i Jankovićeva istakavši da „kad god je moguće i kad god ima ozbiljnog razloga“ Narodno pozorište teži da afirmiše mlade i talentovane glumce.
- Nadam se da je ovo samo početak njihove uspešne pozorišne karijere, sa tako značajnim ulogama, koje ulaze u pozorišnu biografiju – dodala je ona.
Savin je rekao da mu je bilo veliko zadovoljstvo što mu se ukazala prilika da radi komad svog omiljenog pisca.
- Molijer je, nešto, zaista posebno, u svetskom pozorištu. On je, naime, najveći komičar u svetskoj literaturi, a najveći je zato što prikazuje tragične sudbine na smešan način. Niko to nije uspeo kao Molijer i niko u istoriji pozorišta nije jednu, ajde da kažemo, plebejsku, srednjevekovnu formu, farsu, uzdigao na nivo vrha narodne poezije – istakao je Savin i naglasio da je kroz  nekoliko adaptacija, od kojih je poslednja bila u toku rada sa glumcima, došao do nečega što se slobodno može nazvati „molijerovskom predstavom“. - Molijer je kao jedan univerzalan začin, dobro ga je stavljati u svako jelo, u svaki teatarski gurmanluk. Sa svim onim mogućim molijerovskim žaokama, mi smo napravili jednu duhovitu, pitku i, što je posebno važno, jednostavnu predstavu. Molijer je govorio: „Ljudi žele da budu rđavi, ali nikako ne žele da budu smešni“. U tom smislu, ova predstava je doprinos pozorišta generalnom kritičkom odnosu prema stvarnosti u kojoj živimo. Najdragoceniji, najplemenitiji i najuzvišeniji doprinos kritičkom pogledu na svet je zapravo podsmevanje ljudima od kojih zavise naši životi – ocenio je priznati reditelj i istakao da su Nina i Nikola drugi veliki razlog za njegovo zadovoljstvo, kada je ova predstava u pitanju, jer na velika vrata ulaze na Veliku scenu Narodnog pozorišta.
- U profesionalnom smislu, pored režije, godinama se bavim i pedagogijom i moja je obaveza da nove ljude uključujem u teatar. Ako se mladi ljudi uključuju u pozorište na ovakav način, kao njih dvoje, onda je to za mene zaista ogromno zadovoljstvo – rekao je Savin koji je uradio i adaptaciju ovog remek-dela, čiju je proznu verziju svojevremeno načinio Jan Kot.
Navodeći misao jednog pozorišnog reditelja da „Molijer nije pisac u čijim se delima mane kažnjavaju, niti vrline nagrađaju“, Jovanović je primetio da mi već uveliko živimo u društvu u kojem se vrline kažnjavaju.
- Mislim da je Egon vrlo svestan toga i da je to jedan od razloga zašto postavlja „Mizantropa“. Osećam privilegiju što u ovo vreme raznih postavangardnih pokušaja, gde reditelji pokušavaju da iznesu neko svoju genijalnu misao koja će promeniti svet, imam priliku da radim Molijera u Egonovoj režiji zato što on, za razliku od drugih reditelja, ako i pokušava da promeni svet, to radi tako što će ga razumeti – rekao je Jovanović.
Nebojša Kundačina, koji će u alternaciji sa Banetom Vidakovićem tumačiti lik Oronta istakao je da mu je bilo veoma interesantno da igra političara.
- Ne znam kako je u životu biti političar, ali kroz ovu ulogu sam shvatio da je očigledno njihova glavna karakteristika da osećaju ogromnu snagu, moć, potentnost... Međutim, Oront ima i svoje slabosti. Voleo bi da je pesnik, jer mnogo voli poeziju, a voli i lepe žene. Ali, u njegovom slučaju, to je teško dostižno. Teško je postići u životu da budete dobar pesnik i da vas vole lepe žene. To je strašno teško – rekao je Kundačina.  
Jankovićeva je izrazila uverenje da će publika uživati u predstavi na isti način kao što je i kompletna glumačka ekipa uživala tokom proba.
- Veliko mi je zadovoljstvo što sam imala priliku da igram sa ovim divnim kolegama, kao i da sarađujem sa Egonom, koga, iskreno se nadam, nisam razočarala – kazala je mlada glumica.
Dramaturg Slavko Milanović primetio je da je Savin, koga je nazvao majstorom za aktuelizaciju klasike, uspeo da ukloni sve prepreke između Alsesta i savremenog gledaoca, od kulturno-istorijskih do formalnih.
- Zato se odriče Molijerovog stiha i prednost daje proznom prevodu i adaptaciji „Mizantropa“ Jana Kota. On, zatim, Kotovu adaptaciju oslobađa svih suvšnih „salonskih ćaskanja i preganjanja“ i sa glumcima dijalog svodi na kratke, usmerene replike. Ovaj postupak Savin temelji na svom apsolutnom poverenju u suštinsku vrednost literature u pozorištu. Za Savina je suštinski važno da se kroz rad sa glumcima, Molijerove ideje prenesu u sadašnji trenutak, do gledaoca koga ovaj reditelj smatra privilegovanim delom pozorišnog čina – ocenio je Milanović.
Scenografiju je uradio Boris Maksimović, kostime Lana Cvijanović, dizajn zvuka Vladimir Petričević, dok su za video-materijal bili zaduženi Petar Antonović i Jovan Tarbuk.
Prva repriza biće održana u nedelju 20. maja.
M.B.  
Izveštaj sa prve čitaće probe možete pročitati OVDE